Uprava muzeja Aušvic je pre desetak dana na Tviteru zamolila posetioce da pokažu više poštovanja i prekinu sa pravljenjem selfija na železničkim šinama koje vode u logor - istim onim šinama, kojima je bezbroj vozova dovodilo svoj "tovar" u tu fabriku smrti.
When you come to @AuschwitzMuseum remember you are at the site where over 1 million people were killed. Respect their memory. There are better places to learn how to walk on a balance beam than the site which symbolizes deportation of hundreds of thousands to their deaths. pic.twitter.com/TxJk9FgxWl— Auschwitz Memorial (@AuschwitzMuseum) March 20, 2019
"Kada dođete u muzej Aušvic, imajte na umu da ste na mestu na kome je bilo ubijeno više od milion ljudi. Poštujte sećanje na njih. Imate druga mesta na kojima možete vežbati da balansirate, umesto na mestu koje simbolizuje deportaciju stotina hiljada ljudi u smrt."
U doba sveprisutnih društvenih medija, muzeji posvećeni Holokaustu se suočavaju sa jednim posebnim izazovom na planu edukacije posetilaca po pitanju primerenog ponašanja na takvim mestima. Sama tema nije nova, ali i dalje je aktuelna jer su društvene mreže u sve većoj meri integrisane u svakodnevni život današnje omladine dok Holokaust u sve većoj meri odlazi u prošlost i zaborav. Granica između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja, itekako ume ponekad da bude fluidna.
Da ne bude zabune - društvene mreže su podjednako bitne za Muzej, koji redovno objavljuje fotografije na svom Instagram profilu (mnoge od njih su snimili upravo posetioci).
"Možete naći kako obične fotografije tako i tzv. selfije, uz koje idu veoma emotivne poruke koje pokazuju da su njihovi autori itekako svesni mesta na kome se nalaze i da takve fotografije služe kao sećanje na posetu" rekao je Pavel Savicki, PR muzeja Aušvic, u intervjuu za američki ABC News. "Međutim, ima slučajeva kada je savršeno jasno da su autori sačinili te fotografije samo zabave radi, bez ikakvog pokazivanja svesti i poštovanja prema mestu na kome to rade, tako da mesto logora ponekad postaje čak i pozornica za gluposti i neduhovite šale".
Iako su objave neprimerenih fotografija relativno retka pojava (u odnosu na više od dva miliona ljudi koji godišnje posete Aušvic), uprava muzeja reaguje veoma brzo. Jedan od načina je apelovanje da se to ne radi (poput spomenutog tvita), ali Muzej radije teži ohrabrivanju posetilaca da dolaze u grupama sa vodičima, umesto da to rade sami i pojedinačno, jer se na taj način pojačava osećanje značaja mesta na kome se nalaze.
Po drugim spomen-obeležjima Holokausta širom Evrope, na društvene mreže se gleda nešto pozitivnije. "Selfiji su postali deo današnje kulture" smatra Ginter Morš, koji je 25 godina bio direktor muzeja Zahsenhauzen, nekadašnjeg koncentracionog logora kraj Berlina. "U virtuelnom svetu, ljudi pokušavaju da integrišu neko autentično mesto u sopstvenu sliku sveta i to je zapravo nešto pozitivno."
Morš kaže da je vidljiva promena stava prema memorijalnim centrima Holokausta, naročito zbog toga što je sve manje pripadnika generacije koja je taj užas preživela. Međutim, on je i dalje impresioniran: "Ogromna većina od 700 hiljada posetilaca godišnje ponaša se na primeren način tokom posete."
Morš kaže da je vidljiva promena stava prema memorijalnim centrima Holokausta, naročito zbog toga što je sve manje pripadnika generacije koja je taj užas preživela. Međutim, on je i dalje impresioniran: "Ogromna većina od 700 hiljada posetilaca godišnje ponaša se na primeren način tokom posete."
Jedna od vrućih tačaka rasprave o neprimernom ponašanju na društvenm mrežama jeste i berlinski memorijalni centar podignut u znak sećanja na pobijene evropske Jevreje, koji se sastoji od 27.111 betonskih blokova različitih dimenzija. Ta različitost i velika površina koju pokriva memorijalni centar, kod posetilaca izazivaju osećaj izgubljenosti u nekom lavirintu. Osim toga, sam apstraktni dizajn Centra podstiče brojne debate o načinu interakcije između njega i posetilaca, s obzirom da mnogi od njih gornje površine blokova koriste kao mesto za sunčanje ili piknik.
![]()
Izraelsko-nemački pisac Šahak Šapira je 2017. napravio vebsajt koji je nazvao "Yolokaust", gde postavlja selfije posetilaca berlinskog Centra ukomponovane u fotografije uznemirujućih scena iz koncentracionoh logora (poput leševa ili izgladnelih logoraša), kako bi istakao da su, po njegovom mišljenju, i te fotografije bile vid nepoštovanja žrtava nacističkih logora. Vebsajt je izazvao medijsku buru i zadobio kako pohvale zbog hrabrosti da se tako nešto uradi i kaže, tako i oštre kritike onih koji su smatrali da se sa tim otišlo predaleko.
Konstruktor berlinskog Centra, arhitekta Peter Ajzenman koji živi u Njujorku, kaže da mu je namera bila da napravi mesto koje bi se slobodno koristilo, ne samo kao sakralni prostor. "Konceptualno, to je otvoren prostor koji posetioci doživljavaju svako na svoj način, rade ono što žele, kao što i on radi njima" kaže PR Centra Felicitas Borzim za ABC News.
Izraelsko-nemački pisac Šahak Šapira je 2017. napravio vebsajt koji je nazvao "Yolokaust", gde postavlja selfije posetilaca berlinskog Centra ukomponovane u fotografije uznemirujućih scena iz koncentracionoh logora (poput leševa ili izgladnelih logoraša), kako bi istakao da su, po njegovom mišljenju, i te fotografije bile vid nepoštovanja žrtava nacističkih logora. Vebsajt je izazvao medijsku buru i zadobio kako pohvale zbog hrabrosti da se tako nešto uradi i kaže, tako i oštre kritike onih koji su smatrali da se sa tim otišlo predaleko.
Konstruktor berlinskog Centra, arhitekta Peter Ajzenman koji živi u Njujorku, kaže da mu je namera bila da napravi mesto koje bi se slobodno koristilo, ne samo kao sakralni prostor. "Konceptualno, to je otvoren prostor koji posetioci doživljavaju svako na svoj način, rade ono što žele, kao što i on radi njima" kaže PR Centra Felicitas Borzim za ABC News.
Neke stvari su tu ipak zabranjene, pored skakanja po blokovima i drugih aktivnosti koje mogu biti opasne, zbog čega Centar ima jedan broj službenika čiji je zadatak da se obrate posetiocima koji se neodgovarajuće ponašaju. "Selfiji nisu zabranjeni, ali ukoliko neko zauzme pozu koja je previše provokativna, naši službenici će tu osobu opomenuti da ovo nije pravo mesto za tako nešto, pritom objašnjavajući značaj i poruku memorijalnog centra" kaže Borzimova. Takav način dijaloga, po njoj, ima efekta. "Selfiji i druge fotografije su u velikoj meri prihvatljivi. Posetioci treba da istražuju ovaj prostor kao neko ko sa sobom nosi svoj pametni telefon. Imati fotografije sa ovakvih mesta zaista predstavlja jedan od načina da ih mladi ljudi na svoj način iskuse."
- Sarah Hucal: When a selfie goes too far: How Holocaust memorial sites around Europe combat social media disrespect (ABC News, 30.03.2019)
Na sajtu Yolocaust se sada mogu pročitati samo komentari i reakcije.
Selfidiotskih fotografija više nema.
***
Nakon brojnih reakcija po društvenim mrežama, fotografije koje je Šahak Šapira postavio uklonjene su na zahtev svih 12 autora. Svako od njih je napisao komentar u kome se izvinjava zbog neprikladne poruke koju je poslao svojim fotografijama. Među njima se ističe onaj koji je uz svoju fotku, na kojoj skače sa jednog na drugi betonski blok, dodao opis "Skakanje po mrtvim Jevrejima". Napisao je: "Ja sam onaj koji vas je inspirisao da napravite sajt Yolocaust. Nisam nameravao da uvredim bilo koga, a sada vidim svoje ime svuda po vestima. Nije mi to bila namera. Žao mi je, zaista mi je žao."Na sajtu Yolocaust se sada mogu pročitati samo komentari i reakcije.
Selfidiotskih fotografija više nema.
Kao po običaju, Srbistanci ni za pedalj ne zaostaju za globalnim trendovima idiotluka - pa tako ni za ovim. Srećom, još uvek nismo videli selfije sa Starog sajmišta, Šumarica i drugih stratišta širom naše zemlje ponosne (iako se u poslednje vreme tamo otvaraju kafane i teretane) - što ne znači da ih nema.
Umesto anonimusa, za domaće budalaštine su se pobrinule "poznate ličnosti" iz sveta politike.
Ima li razlike kada se neko iz vlasti slika isceren na Miloševićevom grobu, ili neko iz opozicije iskežen selfiše u zgradi RTS ispred kordona žandarma napaljenih da uskoro krenu sa praktičnim vežbama iz kiropraktike - i onih selfija iz gornjeg teksta?
Šta, nema - jer nisu žonglirale lopticama, pravile zvezdu, sunčale se, piknikovale, skakale po betonskim blokovima, balansirale po šinama, radile sklekove, zauzele provokativne poze koje pokazuju previše?
Samo je još to falilo, mada nismo daleko od toga.
Umesto anonimusa, za domaće budalaštine su se pobrinule "poznate ličnosti" iz sveta politike.
Ima li razlike kada se neko iz vlasti slika isceren na Miloševićevom grobu, ili neko iz opozicije iskežen selfiše u zgradi RTS ispred kordona žandarma napaljenih da uskoro krenu sa praktičnim vežbama iz kiropraktike - i onih selfija iz gornjeg teksta?
Šta, nema - jer nisu žonglirale lopticama, pravile zvezdu, sunčale se, piknikovale, skakale po betonskim blokovima, balansirale po šinama, radile sklekove, zauzele provokativne poze koje pokazuju previše?
Samo je još to falilo, mada nismo daleko od toga.
Doduše, imali su mladi naraštaji ovdašnji od koga da uče.
Od majstora selfidiotskog zanata.
