Quantcast
Channel: GRAĐANSKI KRUG
Viewing all 1770 articles
Browse latest View live
↧

Re#1

August 20, 2013, 2:31 pm
$
0
0

re-
Najpopularniji prefiks u Srbiji ovog leta.
A i šire.

-konstrukcija vlasti


Šta nam je (do sada) donela ničim izazvana, mučki s leđa i iz zasede, upriličena rekonstrukcija feudalno-političkog konstrukta pod umjetničkim dojmom "Vlada Republike Srbije"?

1. Vaspostavljen je novi državni grb. Sa dve glave istoga Slobinog oka sjaja, kako i priliči najboljim đacima.
Njegovim.


2. Krstići i Sin su ponovo sami za guvernalom, voze k'o Miško. Širom vezanih očiju, napred-nazad.


3. Dobili smo novog avioprevoznika, po meri domaćih ptica-selica, kako ne bi morali više sumanuto da mlataraju rukama u niskom preletu dok im uručuju ruže i nove-stare partijske knjižice.
Prvo su pilot i vicepilot (ne zamenivši mesta za komandama, jer zaista nema potrebe niti će je biti), promenili grb avioprevoznika u nastajanju, sa sve pripadajućem mu partnerom (kapa je tu zbog niskih temperatura na visinama preko 30 hiljada fita, i smrzavanja pred tolikom količinom pameti).



Potom su se hitro oslobodili 3-u-1 balasta: nepotrebno ukrasno bilje + wild card slepi putnik + budžetski švercer. Zbog težine tereta koja ih je sputavala da se dobace do željene visine preleta.


Od ponuđenog asortimana letelica za svačiji-a-naročito-naš džep, izabrali su model koji se uklapa u dnevnu sobu jednog stana (gabarita par ari u centru Prestonice), otkupljenog od države po ceni koja je važila 1993. godine. Naravno, plaćeno novčanicama iz perioda kada je lebac trebalo da košta tri dinara - i ni evrocent više.


Naravno, samoizabrani partner u letu (na donjoj slici: onaj u narodnoj nošnji navijača), zauzvrat je dobio na poklon Zvezdin dres, na čijim leđima je umesto broja igrača arapskim ciframa napisana cena prodaje kluba, generalštaba, hotela, vinogorja, oranica, obraza i dupeta. Sve o istom trošku, po istim leđima.


Sa Čokijevim potpisom, pride.

4. Pokrenute su kondicione pripreme za veliki jesenji trk koji predstoji. Maraton - beogradski ali i omnipalanački, tamo gde još nije počelo. Bogumi, negde su neki nezadrživo krenuli još pre Tominog pucnja za start.


Iako baš tako izgleda, ovaj trk nema veze sa onim Đurđevdanskim.
A da liči - liči pa cepa.

5. Nije u pitanju Vlada, ali jeste vlast:
U sklopu priprema za Juriš2014, tj. lokalne izbore koji slede u narednih šest meseci, započeta je rekonstrukcija stare Zelene pijace u Negotinu. To što su se neki malo više zaneli, ponelo ih gradivo i građa, pomarisali gvozdenu konstrukciju i pokušali da je preprodaju pa je potom vraćali nazad - to nema nikakve veze. Ni sa čim, još manje sa kim.
Kao i obično, trenutni konzumenti kožnih fotelja po opštini, tj. bušači "Nobelove knjige", potomci "druga Hajduk Veljka" i "cara Lazara Kretenjanovića" (citiram gosn Dvopadežno Ruglo i neke od njegovih prethodnika), nameračili su se ponovo da sebi dignu spomen za života & mandata.
Baš...


Tek i to da se zna, radove izvodi stari provereni surdulički dunđer, štampanobetonski popločitelj Negotina, bratanče sa 4T na auto tablicama, tj. onaj isti koji "ne priča sa bratom, zbog politike". Ništa ne reče po pitanju pevanja.
Stvarno, šta tu ima da se priča.

***
Tamara Nikčević:
- Očigledno je da, za razliku od zapadnih političara, sami niste spremni da aktuelnoj vlasti progledate kroz prste.
Vesna Rakić Vodinelić:
- A zašto bih? Živim ovde.

p.s.
Rekonstrukciju nikako ne treba mešati sa jučerašnjom transfiguracijom.
Daleko više podseća na putrefakciju tj. pravljenje zlata od olova, ceđenje suve drenovine, mlaćenje prazne slame, presipanje iz Šupljih u Prazne.
Bašbaš.
 
↧
Search

O presvlakama

August 25, 2013, 2:19 pm
$
0
0

Transformacija konvertita po potrebi, da se opisati na sledećem primeru političke travestije:

školski primer rekonstrukcije spolovila bez stvarne promene pola

Travestija: lat. trans pre-, vestire obući = prerušavanje, preoblačenje, presvlačenje

A. Zmičić je odbacio stari svlak i krenuo da čekira "Priručnik za nastupe u medijima i javne nastupe" (2001, NDI Srbija), redom - tačku po tačku. Striktno po poglavljima: Priprema za javni nastup, Prilagođavanja odgovora pitanjima, Verbalna i neverbalna komunikacija, Odeća i izgled. Danas, gospodin Dvouglasti izgleda kao da je ispao iz japi-legla Demokratske Stranke. Ili, tačnije, zajedno sa takvima izgmizao iz nečega podzemnijeg.
Nekada se bre znao red - svaka javna radnica je imala svoj ugao, banderu, reon delovanja i mušterije. Svojevremeno je Srbijom kružio vic o dve "prodavačice ljubavi" koje prepričavaju smenu: prva priča kako joj je mušterija nudila ogromne pare za raznorazne akrobacije i perverzije, kada se budu našli naredni put; druga reče "a meni je moj nudio da se učlanim u JUL", na šta će prva "beži bre, to sramota".
Danas, Srbija ne zna za sramotu.

*** 
U prirodne hermafrodite kod životinja (dvopolne organizme) spadaju metilji, pantljičare, neke vrste puževa, par vrsta riba, kišne gliste. Dvopolnost kod svih ostalih živuljki svrstava se u kategoriju pojedinačnih anatomsko-fizioloških anomalija koje se ne smatraju naslednim.
Jedino u Srbiji, sve gore spomenuto u vezi životinja, prvenstveno važi za političke gmizavce. Važi podjednako i za nasledni element priče.
Kod nas je politički hermafroditizam (interseksualnost, da prostite) u poslednjih godinu dana konačno dostigao savršenstvo. Na tom projektu se decenijama predano radilo i eksperimentisalo in vivo, na živim ljudima, i to manje-više uspešno. Zbog dosegnute dvopolnosti, najzad, svako može sa svakim, kao i svašta. Na taj način je razrešen i gej/strejt status politikopopulacije, svi su isti i niko više nikome ne smeta. Sitne čarke i razlike povremeno nastaju samo po pitanju provizija na "dođeš mi/dođem ti", što se sasvim lako da ispeglati shodno nivou i prilici. Politička plastična hirurgija umeća vladanja doživljava svoje zlatne dane, koji su sve samo ne Platonovi. Ili, daleko bilo - platonski.

u tami disko kluba

Slučaj negotinskog komiteta, tj. sedišta palanačkih dendrita prestoničkih partijskih balvana neohibridno-nakalemljene sorte kukolja pod laboratorijskom šifrom DSPS2008, živ je dokaz političke orgije u koju se ovo društvo u celini pretvorilo, bolje reći - od sebe odmetnulo.
U zgradi sa gornje slike ima sasvim dovoljno slobodne kvadrature i za SNS, URS i LDP, pa da se Lesi kompletno vrati kući - kako je i red. Dosta je bilo zajebavanja i prenemaganja. Došlo je vreme da se kompletira Čovek od pruća koji gazduje Srbijom; od glave, preko sva četiri uda, svi su tu. Samo treba držati šibice što dalje, bezgranične sreće&veselja radi. Preventivno, narodu u što većoj meri puniti glavu slamom, pojiti ga benzinom. Pa neka se onda igra vatrom (znanjem) - ako sme.
Prva i Druga (politička) Srbija danas su srasle u Jedno, ako su ikada i bile razdvojene. Ili razdvojeni. Postignuto je toliko željeno jedinstvo Kurte&Murte, da je onaj narod (iz jednog drugog vica) čak postao suvišan i bespotreban. Vicevi nisu više smešni - ni ludima niti zbunjenima.
Samo nam je glagol preostao.
Ovaj tekst, u to sam siguran, biće podjednako teško uvredljiv vlasnicima ušesa osetljivih ili prijemčivih na teške reči. To su oni isti, licemerni, ne(o)reformisani, (malo)građansko zatucani, apsolutno neosetljivi na težak, gotovo nepodnošljiv stil života, nametnut svima koji ovde žive. Oni, koji iz sopstvenih prividno bezbednih čaura uvlakaštva ili kontraštva jalovo pljuckaju jedni na druge dok pogađaju jedino prolaznike, svaki čas bacajući oko na stanje brojača klikova i lajkova njihovih sajtova i komentara. Sviđalo im se ili ne, ali to je slika "građanske" Srbije 2013. godine - i to je tako, ritali se do mile volje i natrag. Od silnog teoretisanja o kvalitetu pojedinačnih natrulih balvana, kao da niko više ne želi da vidi, ne šumu, već podivljalu džunglu problema, u koju je ovo društvo dolutalo slepo sledeći sopstvenu lenjost & neodgovornost, i još pritom to proglasivši za nacionalni identitet & interes. Punih 112 godina, domanovićevi slepci traže i slede Vođe, ovnove i bikove predvodnike, alfa mužjake, pevce, lidere, oborknezove i Gospodare. Obesmišljenost života (prvenstveno pojedinca), svedena na puke instinkte (socijalne i personalne, podjednako), kod nas je odavno prerasla u folklor. Uravnilovka nula i ništica, pod budnim okom ništarija.

Noam Chomsky navodi 10 principa strategije medijske manipulacije ljudima. Posebno citiram dva, koji ponešto govore i o nama:

#8 - Veličanje gluposti
Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
#9 - Stvaranje osećaja krivice
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

Kome se ovo/ovako i dalje sviđa, slobodno neka se nosi u tri lepe deteline. Ko sebe smatra inteligentnijim od poljskog miša, više nema (ako je ikada i imao) pravo da ćuti i sedi skrštenih ruku, žmureći da ga ne vide. Vreme je da iz sumanutih i tako ugodnih kolektivnih paranoja pređemo na prirodni strah, tj. zdravo i normalno lično sagledavanje sebe i drugih, prepoznavanje opasnosti, "fight-or-flight response". Čuveno "udri ili beži" pravilo.

Svako dalje gubljenje vremena i energije na ološ, besmisleno je i štetno.

↧
↧

Varikinitis Vulgaris Rapida

August 31, 2013, 2:57 pm
$
0
0

Veseli narode, čekaju vas konjaci, čekaju vas vaši snovi, navijajte sportski! Naprijed promatrači odlučni, čekaju vas stadioni. Praznite se, praznite se... Sad! Pazi što vičeš! Juriš u javna kupatila, tu su vaše strasti, tu su tajne kamere. I zato pazi što vičeš! Ipak pazi što vičeš.
Pazi što vičeš!



Samo napred Negotinci - perite biografije, drnčite ih jer će vam zatrebati. Do lokalnih izbora ima manje od šest meseci. Možda su birači zaboravili na Lokalne Pizde, zamajosani silnom rekonstrukcijom prošlosti, čini se da su sasvim odustali od sebe i sopstvene budućnosti. Ne napredne, već normalne.
Zato, naprijed gospodo, braćo, drugovi, u NLO: Nove Laži i Obmane!
Može vam se.

p.s.
Čaršijski abrovi ovih dana kažu da su negotinske demokrate rešile da istupe iz lokalne vlasti, tako što će njihovi odbornici kolektivno preći u SPS (koalicioni partner, još uvek). Ma ne verujem, mada...
Prethodnog vikenda su neki videli NLO kako leti iznad južnog dela grada, ali i iznad sela Mokranje. Verovatno je snimao loksodrom od štampanog betona u centru Negotina, da vidi mesto sletanja "nove" lokalne vlasti u najavi. I kud baš odbornik DS iz Mokranja da preleti u SPS, skoro u isto vreme... Isto kao i onaj LDPNTKovac, iz Litl Roka.
Moglo im se.

↧

Zato

September 1, 2013, 11:00 am
$
0
0

Zašto ne nameravam da večeras gledam Utisak Nedelje na b92?


- Zato što je mazohizam dosadan, a bogme hoće i da žulja.
- Zato što se, od sutra, Sulejman Veličanstveni useljava u kuću do Velikog Brata.
- Zato što od danas Utisak Nedelje ulazi u novoj sezoni.
- Zato što je B92 samo još jedan šraf u mašineriji sluđivanja i zaglupljivanja naroda, na zajedničkom zadatku isterivanja zdrave pameti sa ovih prostora.
- Zato što Olja Bećković, kada u studio dovede svaku budalu koja pati od sindroma mesijanstva, ni u snu ne sme da dovede još nekoga, jer bi onaj prvi ispao još gluplji nego što već jeste. Ako je to ikako moguće.
- Zato što joj ne pada na pamet da u studio, posebno ovakvom "prilikom", dovede prvog prolaznika sa ulice, pa da taj pita ono što stvarno treba da se pita. Nije valjda blesava da pusti svaku budalu u studio.
- Zato što svaka budala, koja je sebe ubedila da je Spasitelj, smatra da mu baš zbog toga pripada solo termin u Utisku Nedelje. Pored mesijanstva, na delu je i guslarski kompleks.


- Zato što je Ivica Dačić još jedan običan Očin, samonabeđen kako je predodređen da komanduje u ovoj kurton-državi, i da u tom kurtonu ima dovoljno mesta za sve njih takve. A nema.
- Zato što je Čoveka iz Žitorađe neko prevario da od njega zavisi.
- Zato što Čovek iz Žitorađe, rođen u Prizrenu, nema pravo glasa u mestu rođenja jer tamo ne živi duže od više puta po šest meseci. Rođenjem je stekao (uslovno) kosovsko glasačko pravo, a ponaša se kao da je istim činom zapravo stekao doživotno pravo žuljanja fotelja - i ništa više. Stvarno, šta će mu više od toga?
- Zato što će građanin Dačić, poreklom iz Prizrena kod Žitorađe, sa prebivalištem u Vladi, glasati jedino na srbijanskim izborima, i to kad-tad. Naravno, za sebe - onako julovski, kako je i red. Btw. njega više ne interesuje bilo koja varijanta glasanja na lokalnim izborima, on je poodavno iznad toga.
- Zato što je Dačić sastavio Vladu stručnjaka na način kako su to bile stručnjačke i sve ostale: bez Dinkića, ali sa Dinkićem.
- Zato što je Vlada rekonstruisana isto onako kao što je Mrkonjić posle bombardovanja pravio mostove preko reka koje ne postoje.
- Zato što "novi ljudi", kako ih "Šef SPS" (citat: Ivica Tončev) najavljuje, neće voditi novu politiku, jer ne ulaze (valjda) zbog toga u Vladu. Ili ipak ulaze? Reč "šef" u Francuskom jeziku (chef) označava glavnog kuvara, dok u Engleskom (chief) tako zovu poglavice indijanskih plemena.
- Zato što se Ivica Dačić predstavlja lažno, da je ono što svi znaju da nije.
- Zato što Olja Bećković lažno najavljuje Ivicu Dačića: da je ono što svi znamo da nije, a da nije ono što svi znamo da jeste.


- Zato što je Dačić, takođe, ubeđen da Olja Bećković ne nosi gaće povrh halterzokni. Ceo dan moli boga da je, kao i uvek - u pravu. Garant.
- Zato što me baš sad nešto zabole da li Ivica Dačić nosi gaće i haltere.
- Zato što Olja Bećković nema više šta da pita.
- Zato što je Ivica Dačić sve rekao, a da nikada ništa nije odgovorio, niti odgovarao.

Zato što u stvarnom životu postoje daleko važniji ljudi i daleko pametnije stvari od ovih, apsolutno nebitnih i nevažećih.

***
Manemojte, opet neko jalovo kukumavčenje, dlaka vam smeta! A Briselski sporazum, a TačiDači ćaskanje, a krvave gaće u ratu sa korupcijom, a oni pre su kao bili bolji... to se ne računa, ha?!
Jok.
Sve to spada pod onaj Očin.

Ljaku noć, izvoljite.

↧

Small GODS

September 8, 2013, 2:54 pm
$
0
0

UPOZORENJE:

Tekst sadrži politički eksplicitne tvrdnje i fotografije, nepodobne u zatucanim i infantilnim društvima koja povazdan krležijanski obitavaju u otrovnim isparenjima samoobmana o sopstvenoj finoći i nevinosti. Svako kome smeta sermo vulgaris, neka na ovom mestu prekine sa daljim čitanjem teksta koji sledi. Neće mu prijati ni očnom nervu niti žutoj mrlji.
U suprotnom, autor teksta neće snositi potonju društvenu i psihosomatsku odgovornost za stanje onih koji se budu oglušili o ovo upozorenje. Neće im pomoći prijatelji ili publika, niti će u ćoravoj kutiji naići na savet lekara ili farmaceuta.

***
Glavni Odbor Demokratske Stranke, nedelja 8. septembar 2013. godine.
Mada, može i gods (engl.) = bogovi. Ovo drugo mu nekako dođe primerenije situaciji.


Eto, tako to biva kada usijane glave umisle da su usudom odabrani mali bogovi svojih zabrana, feuda prigrabljenih tokom svake postizborne otimačine oko koalicionog plena. Vajne demokrate (čitaj: Dragan Đilas) su od "potrebe" da 2008. godine imaju Vučiča u svom BG-timu, preko nedavno ponuđenog mu Beograda na vodi, konačno stigli na tapet čauša Aleksandra Velikog, na čiju adresu ne smeju direktno ni da zucnu, pa se zato ostrvljuju na "sirotog" koalicionog, varikinisanog i bez centrifuge propranog Dačića, iako ih on i dalje održava u prestoničkoj vlasti. Zato što znaju šta uskoro sledi.
Po starom dobrom oprobanom običaju, SPS & Co. će prvo armirati položaje svojih perjanica i pozapošljavati preostale praunuke i švalerke, pomarisati eventualno zaostale talove dogovorenog zajedničkog biznisa, prelepiti Beograd plakatima na temu sopstvenog poštenja & patnje za dobrobit (beo)građana, pa potom promeniti stranu. Ne postoji ni trunka sumnje da će narednih dana to biti scenario zabave za mase.
Pa da i rekonstrukcija malo dane dušom.
Danas, DS poziva LDP i URS u pomoć, iako su do pre nekoliko dana odbijali mogućnost međusobne saradnje zbog nepremostivih "programskih razlika". Inače, te (programske) razlike su de facto manje između domaćih stranaka nego između dve turske serije na Pinku i B92. Provereno, višegodišnjim iskustvom u paćenju sa obe programske varijante.
LDP-u se već neko vreme, onako trgovčevićevski, "javlja novi DOS", u kome će ponovo naći nadcenzusnu sigurnu kuću za neke buduće izbore. Istom tom mukom, i ne bez razloga, plaše DS koja baš socijaldemokratski klizi ka liberalskom procentu zavaranih birača. Mnogo toga što Čedomir Jovanović ovih dana govori zaista stoji, istina je (i bez lila bilborda), ali opor ukus onoga iz čijih ustiju to izlazi i dalje ostaje u glavama građana Srbije. Najnoviji predlog ujedinjenja u jednu stranku, nekoliko jalovih prangija na relaciji Đilas-Jovanović (gde ovaj drugi zauzima pomirljiviji i smireniji stav od očigledno sve nervoznijeg BGradonačelnika), kao i današnja naprasna ljubaznost predsednika DS glede ponude LDP, pomalo liče na pomaljanje nekakvih klica razuma.
Naravno da o tome nema ni reči, radi se samo o ukrupnjavanju biznisa, formiranju političkog klastera preduzeća koji bi kao takav bio spreman da nastupi na izbornoj pijaci, istrči na berzu glasova, preživi još jedno reindeksiranje i prebrojavanje. Iako pričaju o međusobno nepremostivim programskim razlikama, radi se o pukom zauzimanju što boljih startnih pozicija pred neku od narednih izbornih nedelja; ko će brže do pol-pozicija, kako međusobnih, tako i u odnosu na potencijalne takmace. Bilo kada, i bilo gde širom Srbije. A biće prilika, i to sve više u sredinama u kojima ove dve političke udruge na bazi učlanjenja imaju učešće u lokalnoj vlasti - pojedinačno ili zajedno, nije preterano bitno.
Bitno je da Dragan Đilas, krijući se iza DS od naprednjačkih napada, uzvraća kontrapraćkom po socijalistima koji sve vreme ni da pisnu. Kao, želi da ih istera na čistac. Naravno, kao što će sutra reći Vučiću da on nikada ništa loše protiv njega nije rekao ovim povodom, svi mi ovde znamo čije je to crveno maslo.
Kada bi Vučić bio budala, kao što nije.
Oni se pribojavaju gubitka statusa "jedine opozicije", štagod to stvarno značilo. Boje se prestanka monopola na kićenje oreolom opozicije i alternative zlokotu Miloševića i Šešelja, pritom ne nudeći ama baš ništa kokretno, drugačije i bolje od aktuelnog, dureći se što im je neko pomažnjavao puter sa glava, na koji su godinama lepljivo hvatali glasove tzv. Druge Srbije ne pružajući zauzvrat ništa drugo do razvoja sopstvenog privatnog biznisa. Zapravo, oni žele da posle tih izbora neko od njih postane Dačić umesto Dačića, nudeći sopstvene "kadrove" i "ideje", koje SNS bez njih, narafski, nikako nema i ne razume.


Zaista, da li je moguća rekonstrukcija današnje srbijanske opozicije?
Ove i ovakve, u ovoj i ovakvoj Srbiji - ne.
Dejan Ilić u tekstu pod naslovom "GSS" (Peščanik), pokušava da razluči, ne da li, već kako je moguće to uraditi. Tekst se završava sledećom tvrdnjom:
"Sve i kada bi bilo moguće da se više političkih aktera dogovori oko ovako postavljenih ciljeva, a nema mnogo razloga da verujemo da jeste, pred njima bi stajao još jedan, gotovo neostvariv zadatak: oni bi morali da uvere građane da su se suštinski promenili te zato neće ponovo prokockati novu šansu. Ostaje nam samo da se nadamo: ako je to pošlo za rukom čelnim ljudima iz SNS-a, možda u tome mogu uspeti i DS i LDP ako se ujedine u novu stranku – Građanski savez Srbije."
Nemoguće je iz sledećih razloga:
#1 "Loši momci" u vlasti se nisu promenili, već samo koriste drugačija sredstva za postizanje svojih starih ciljeva. Zbog toga ne stoji teza "ako - onda".
#2 "Dobri momci" u opoziciji se neće promeniti jer im je ovako baš potaman. Protekle godine pokazuju koliko se malo razlikuju od onih pod #1.
#3 Redosled istinskih promena je preokrenut. LM se nikada neće "odistinski" promeniti sve dok to zaista ne učine DM. Zato što su se DM iskvarili i počeli da liče na LM, tako da je ovima drugima bilo dovoljno samo malo foliranja pa da više ne liče na sebe, u stvari da ne liče na DM. Ovo je zatvoren krug similariteta iz koga se teško nazire izlaz, još manje želja za tim. Međutim, promena DM je preduslov svih daljih uslova stvarnog preokreta u savremenoj srbijanskoj politici, koji će za dugoročni cilj imati stvarnu promenu u samom društvu. Po prvi put, u godinama posle ubistva Zorana Đinđića, slogan "Od nas zavisi" stvarno ima smisla u odnosu na one koji su ga lansirali. Samo od DM zavisi da li će se konačno promeniti, jer od toga zavisi da li će se i LM iskreno promeniti, a ne samo primenjivati plagirane tuđe politike. Dosadašnje iskustvo sa obe varijante M, i dalje daje osnova za debelu sumnju i oprez.
#4Rekonstrukcija opozicije, kao preduslov rekonstrukcije vlasti, u cilju sveobuhvatne rekonstrukcije podivljalog srbijanskog društva, vraški je težak i ozbiljan posao, koji nikako ne traje kratko. Naročito na Balkanu, gde je kratak fitilj obavezan element tradicionalnih kultura svih plemena - bez izuzetaka, i gde svaka od himni kvazidržavica počinje sa "hoću sad i hoću sve". Prosečan tribal ovdašnji zna da neće živeti hiljadu godina, što ga ne sprečava da grabi sve što stigne kao da će imati na raspolaganju hiljadu godina da sve to oglođe. Nadasve neozbiljna crta mentaliteta, iz koje se teško da izroditi odgovornost za sve posle "Mene, od koga sve počinje".
#5 Momci spomenuti u tekstu (D varijanta), nikako se ne mogu ujediniti u nešto što bi se zvalo "Građanski Savez Srbije", zato što su svi do jednog zdušno radili na uništenju stranke koja se nekada tako zvala, potpomognuti iznutra onima, sa kojima danas zajedno životare u svojim Partijama sa posebnim potrebama. Ne - iz pijeteta prema propuštenoj šansi i budzašto prodatoj ideji.

Na tezu da bi moglo doći do ujedinjenja DS, LDP, URS, Srbije-Zajedno, pa čak i Nove Stranke (koja je to već proglasila nemogućom misijom), pojavio se komentar na internetu:
"Uradite to što pričate, ujedinite se za dobrobit svih. I kada formirate tu novu demokratsku partiju, svi do jednog - Đilas, Čeda, Živković, Dinkić, Dule - povucite se iz politike za sva vremena, pustite da u prvi plan izbiju novi, mladi, nekompromitovani, školovani, sposobni i pošteni ljudi. Ima ih još, nisu svi pobegli iz Srbije, samo što od vas više ne mogu da dišu. Eto šta treba da uradite, ako zaista mislite to što pričate."
Zašto bi ovakav stav bio naivniji od tekstova glasovitih analitičara po glasovitim medijima?

Rekonstrukcija opozicije je teško ostvariv poduhvat, trenutni je zaključak. Pa opet, to je istovremeno i jedini logičan potez koji bi mogao (i morao) da pokrene učmalu i razmaženu opozicionu elitu da uradi ono što joj je zadatak: da smeni sa vlasti ove koji su tu dospeli spletom nesrećnih istorijskih okolnosti i debelih promašaja. To će moći samo ako pridobiju poverenje građana. To će moći samo ako više ne budu ovi i ovakvi, kakvi su sada.
Ako neće, opet će se napasati Belih glasova onih koji su nekada glasali za DM i koji nikada neće glasati za LM. Pa neka izvole.


I tako, dokĐilas traži raspisivanje izbora u glavnom gradu i direktan izbor gradonačenika, u čemu ga zdušno podržava Boško Ničić u ime fikURSa, iz SNS najavljuju novu koaliciju sa SPS i DSS - bez izbora. Odlično, samo im još nedostaju SRS i JUL, mada su te dve bande ionako fundamentalno inkorporirane u SNS i DSS. Mogli bi i Mirjanu Marković da predlože za gradonačelnika, teško da bi iko primetio razliku. 
Kako god bilo - a biće, u septembru se nastavlja povuci-potegni natezanje između domaćih Glupih Avgusta, klovnova politikantskog cirkusa, dvorskih budala i pajaca u Kraljevstvu Obnevidelog Naroda, u kome samo takvi slepci mogu da budu kraljevi. Najzad (...) izrekonstruisani, obrisali su umazana usta i znojava čela, otresli mrve sa pantalona i opasali sigurnosnim pojasevima svojih blindiranih fotelja. Ponovo su navukli stare jungovske maske, bensedinski bezosećajne, iza kojih jedino zakrvavljene oči i retki trzaji facialisa odaju ono što u sebi zaista misle o svima nama, Niščima i Maljčikima.
Preziru nas.
Sve nas, koji ih svakoga dana podsećamo na to koliko su nevažni i kratkotrajni, bezidejni i alavi. Koliko su jednokratni, u odnosu na Život. Zato što je odavno prošlo vreme kada su bogovi hodali zemljom; veliki ili mali - podjednako je nebitno.


***
Poput partijskog im predsednika, i negotinske demokrate za sve svoje lokalne budalaštine prozivaju SPS, zaboravljaju kako su baš odbornici DS glasali za smene članova njihove partije sa nekih funkcija u lokalnoj vlasti, u kojoj i dalje kolaboriraju sa domaćim crvenim kmerima.
Najavljuju izlazak iz lokalne vlasti, najverovatnije tako što će im svi odbornici preći u SPS. 
Zaista originalno, i već viđeno.
U žutim stranačkim prostorijama, već nedeljama sa lokalnaprednjacima mlate po ping-pong lopticama kupljenim u kineskim radnjama, sa njima se dogovaraju po kafićima, prozivaju i dozivaju po ulicama sa "zdravo, koalicioni". Ni ostali lokalni ponuđači opozicionog ujedinjenja nisu ništa bolji - URS je duboko utisnut u dilove vlasti sa SPS, odbornike LDP ne možete krampom odvojiti od vrha SPS po lokalnim mehanama, gde jedni druge služe "vešalicama na metar i podrškom na izvolte".
Niko više sa sigurnošću ne može da kaže koliko koja stranka trenutno ima odbornika, osim naprednjaka kojih je sve više. 
Deja vu, zar ne?



p.s.
Tomislav Nikolić se nedavno vratio iz posete PRC. Svakom odboru SNS doneo je po poklon primerak najnaprednije kineske tehnologije, da imaju na čemu da vežbaju pred izbore. Ovo ne važi za Negotin, kineski trgovci su već zakupili robnu kuću INEX-Uzor, onu sa ugrađenim pokretnim stepenicama, tako da bi Tomin poklon negotinskim naprednjacima bio čist pleonazam.
Kao i sve drugo u Srbiji, i SNS ima dve polutajne frakcije: Tomovu i Džerijevu. Onu prvu bije glas da je bliska sa SPS, a drugu da bi za pare prodala i Šešelja. Kako vrh ovdašnjih naprednjaka "neće ni da čuje za socijaliste", nelogično bi bilo da prihvate mačorov poklon čak i kada bi on stvarno postojao. Mišja varijanta je danas dokazano prodornija i progresivnija.

Čudo neviđeno...
Mislim, ti Mali Bogovi.

↧
↧

Prelet 31

September 10, 2013, 12:44 pm
$
0
0

Gospodin Glasnogovornica druga M.Poplašena zakazao je za sredu, 11. septembra rekonstruisane 2013. godine, sednicu Skupštine opštine Negotin, i to 31. po redu. Red je bio, Mokranjčevi dani počinju u petak 13. pa su standardnom permutacionom premetačinom stvarnosti došli do ovog datuma.



Usled aktuelnih rekonstrukcija širom opštine (arheološki lokalitet Dušangrad na Zelenoj pijaci, seoska kanalizacija duž obale Dunava, lokalni putevi do još lokalnijih grobalja, bina za Mrkutu, Puljecovo sokače, odskora i enterijer u zgradi opštinske uprave), iz Komiteta je stigla komanda: 
U sredu, svi u bioskop!
Sednica se ima održati u lokalnom bioskopu, pardon - Kamernoj sceni Doma kulture. Eto nama još jedne potvrde stare tvrdnje o Velikoj sceni Doma Nekulture. Jedino nije navedeno u vesti, gde će biti održana sednica - u sali bioskopa ili u dvorištu, tj. letnjoj bašti očišćenoj od čuvenih pužova.
Na repertoaru matinea u pijačni dan, kako i priliči terminu za krupnu decu, biće:
- komunalno-direktorsko-cenovne teme
- upravnonadzornoodborne tumbačine
- Ustav biblioJoteke
Po ustaljenoj praksi, na početku sednice će biti obnarodovani najnoviji međustranački preleti takozvanih odbornika, kao i proklamacija reanimirane odborničke grupe SNS. Ostaje još jedino mala tajna koja muči čaršiju: da li će po okončanju 31. Sednice SO Negotin posluženje biti servirano u bioskopu, ili će po ustaljenom običaju ponovo svi odlepršati u omiljenu im mehanu "na crtu i metar".
Sednica je po defaultu otvorena za javnost. Dobro poznavajući sazivare, ne bi me čudilo da sutra naplaćuju ulaz u bioskop. Popune budžeta radi, naravno.


Ono što je izvesno, i bezbedno, to je činjenica da najavljenog bojkota sednice i obaranja kvoruma - biti neće. Samozvane opozicione stranke, od kojih neke čine lokalnu "vlast", nisu postigle samoupravni interesni sporazum (SIS) oko toga da li rušiti Druga Poplašenog pred sam predstojeći Festival, ili ga ostaviti tu gde jeste još šest meseci, koliko je preostalo do lokalnih izbora. Neka čisti ulice od prašine, lišća i snega, podgreva biračko telo kako zna i ume, "daje Cvetku više nego što mu Rada dala" (iako je Cvetko i dalje Radin odbornik), preti otkazom svakome ko ume da izgovori rečenicu bez gramatičkih grešaka, zapošljava Ružinu pupoljčad, organizuje Ani Bekuti dobrotovorne koncerte za asfalt. Ako, jer tako treba.
Kada po okončanju sednice objave vest na sajtu Opštine, uporedite izveštaj sa tekstom Moj Nije. Tek tada vam više ništa neće biti jasno.
Vidimo se u ponedeljak 3. marta 2014. godine, na Dan posle.

Nekada davno, dok je u bioskopu "Krajina" filmove puštao Duško Majmun a unutrašnju kontrolu i red zavodio Rođa, lokalne bitange i alkosi su obavezno sedeli u prvom redu, cirkali vino, grickali semenke, dobacivanjem ometali ostale posetioce koji su došli da konzumiraju sedmu umetnost: Brusa Lija, šaoline, Godzilu, partizanske filmove, Emanuelu ili Istinite priče - bez razlike. Ološ je uvek karte kupovao na silu i preko reda, novcem za to obavezno prikupljenim žicanjem od prolaznika.
Isto će biti i sutra, osim što su Duško Majmun i Rođa blagopočivši, baš kao i Brus Li, Silvija Kristel i neka druga, daleko lepša vremena i uspomene.
Baš da vidim da li će mi sutra uspeti da uđem u bioskop, tj. istureni položaj Skupštine opštine Negotin. Možda upali neka od desantnih tehnika Ota Skorcenija, videćemo.
Kako god bilo, ostaje nam da potom željno iščekujemo 32. projekciju ovog loše režiranog filma, do decembra koji ima 31 dan.

***
Sve ovo postaje apsolutno nebitno već preko prvih brda oko Negotina, koji će zauvek biti kriptodepresivan i u rupi, i dalje glumeći Uspavanu dolinu u strahu od Obezglavljenog jahača.
Negotinci obožavaju bajke.

↧

Istinite priče, 31. deo

September 11, 2013, 1:51 pm
$
0
0

Zvanični izveštaj sa projekcije poslednjeg nastavka filmskog serijala lake erotike, pročitajte ovde. Nezvanično, nema se šta dodati a da nije bilo već viđeno, osim što je žanr promenjen u laki političko-estradno-erotski triler, sa tvrđim ispadima pastoralne antiligvistike.
U podnaslovu na plakatu, stoji: sedma umetnost protiv osmog padeža.


Kako je bilo najavljeno, na početku su neki od prisutnih mahali pristupnicama nekolicine odbornika i tvrdili da su "njihovi" a da je sve ostalo falsifikat. Prvih pola i više sata su samo o tome graktali i na kraju ipak konstatovali da je PUPS od sada pa nadalje i ubuduće član dve odborničke grupe - u jednoj su sa SPS i JS, u drugoj sa SNS i NS. Nije nezakonito, jer odborničku grupu čini pet odbornika bez daljih atributa; međutim, da je ružno - ružno je, i otužno.
Ružno je i tumačenje zakona o Javnim preduzećima u stilu cenkanja na stočnoj pijaci: preganjaj se, ušićari, plati, pa ćeraj kući. Ne može bre tako, drugovi i drugarice, dame i gospođo, iako ste ubeđeni da može. Može vam se, tačno - ali to nije isto.
Pao je, doduše mlak, očekivani pokušaj izbacivanja nepodobnih građana koji su prisustvovali projekciji. Pokušaj nije uspeo; za baksuza, ta dvojica su znala svoje pravo da prisustvuju sednicama koje nisu proglašene zatvorenim za javnost. Najverovatnije da ovaj prepad više neće moći tako lako biti ponovljen, sledeći put će kerberi naoštriti zube i još na dverima spremni dočekati puk željan da vidi kakva sve to čuda čine njegovi zastupnici, pa još u njegovo ime.


Verovatno je nebitan i deo današnje diskusije kako su naši opštinari samo u prvih šest meseci popili viskija i ostalih lekovitih tinktura sa prilozima za nekih par miliona dinara. Po iznetoj računici ispada da su ga tokom tog perioda točili do vrha za desetak hiljada dinara dnevno. U pitanju je najverovatnije dezinfekcija, plus narodni anestetik za bol u duši.

Kako god na kraju bilo, današnja projekcija lokalnog parlamenta ipak jeste istorijska:
Ovo je bila prva i najverovatnije poslednja sednica SO Negotin ikada održana u bioskopu "Krajina". I to je sve što o njoj treba zaista napisati i zapamtiti.

***
Svako ko je danas ušao u kino Skupština sa namerom da vidi pokretne slike, izašao je sa preteškom impresijom da je video jedino - mrtvu prirodu.
Ništa manje, i ništa više.

↧

F16.6

September 16, 2013, 6:15 am
$
0
0

"Uveren sam da radimo dobru i lekovitu stvar za zemlju. Rak se ne leči andolom, a mi smo u poodmakloj fazi raka. Ne samo naša ekonomija, već ceo sistem." 
Reče slobodni radikal - i osta živ. 
Onaj drugi radikal na to ne reče ništa, jer nije slobodan. Ako drugog ipak puste na slobuslobodu, poodmakla faza prvog biće još i premija u odnosu na sve ono što bi moglo da ga snađe. Njega, i okolno tkivo pride.



OK, slobodni radikali, i šta sad s tim? 
Ništa, osim:
1. Organizam se stalno bori sa slobodnim radikalima. Normalno, jer teži da ostane zdrav.
2. Slobodni radikali su jaki oksidansi (teže da preotmu elektron drugim molekulima); njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni). Dakle, u pitanju je ipak partijska članarina.
3. Slobodni radikali oštećuju ćelije, tkiva, organe.. ceo organizam. Bez pardona.
4. Oštećenje DNK dovodi do razvoja malignih ćelija. Bez izuzetaka.
Najbolji prirodni rezervoari antioksidanasa su: zeleni čaj, paradajz, borovnica, kupina, grožđe, bobice gloga, beli luk... Na poslednja dva posebno obratiti pažnju, i to naročito ako živite u Naprednoj Srbiji.
Ne piše ništa za rak duše, u čijem je metastaziranju ovaj čovek debelo saučestvovao poslednjih dvadeset godina.
Ništa ne piše ni za kolac i podmazanu motku.

***
A ono F16.6 u naslovu, o čemu se tu radi? 
Na prvi pogled izgleda kao da je u pitanju neka modifikovana varijanta američkog borbenog aviona. Nije, radi se ipak o nečemu drugom. Deder da vidimo šta, tako nam omiljena, Međunarodna Klasifikacija Bolesti (MKB-10) kaže po pitanju ove nadasve tajanstvene dijagnoze:

MKB-10: F16.6 
Dijagnoza: 
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom halucinogena - sindrom gubitka pamćenja.
Latinski prevod: 
Disordines mentales et disordines morum propter usum hallucinogenium (hallucinomania) - syndroma amnes.

Dijagnoza F16.9 se odnosi na sve ostale poremećaje ove grupe, neoznačene. Ovi naši su ipak daleko od neoznačenih - a nisu ni od danas, 16. septembra.

Slobodni radikali itekako oštećuju ćelije mozga, uzrokuju tumore.
Beli luk & glogov kolac spadaju u alatljike sujevernih elektrona (da ne bude baš - birača).

E, sada je već mnogo lakše. Konačno se razumemo.
↧
Search

Mokri dani

September 17, 2013, 2:40 pm
$
0
0

Na današnji dan, ponedeljak 17. septembra 2. Napredne Godine, dobacismo se do sredine 48. Mokranjčevih dana u Negotinu. Ovaj renomirani muzički festival, manje od karaktera a daleko više od značaja (koji "neki" nikako da ukapiraju) za Negotin i celu Srbiju, započet je u petak 13. i biće završen u petak 20. septembra.
Potom sledi tradicionalni klajngospojinski vlašar, kako je i inače red u Palanci.


Elem, ko je i kako sve pevao, svirao i igrao, možete pratiti u izveštajima koje objavljuju na sajtu opštine Negotin, dok se detaljnije informacije o programu (tzv. programska knjižica, u pdf formatu) i link za live streaming nalaze na zvaničnom sajtu 48. Mokranjčevih dana.


Varoš negotinska dočekala je renomirane domaće i inostrane goste okićena zastavicama i cvećem, povremenim kišno-vetrovitim ispadima, komentarima "može to i kraće, a i duže da traje" + "a gde je Bekuta" + "jel' će bude neki folklor na zatvaranje", standardnim nedeljnim crkveno-svetovnim krkanlukom u rodnom Mokranju za učesnike & goste Festivala i opštinske "strukture", kao i tradicionalnom dnevnom uličnom muzičkom podlogom u vidu Mokranjčevih rukoveti sa opštinskog razglasa.
Tu stajemo sa daljom pričom o kulturi, prelazimo na dekulturu.
Samo bez hvatanja za kundak, drugovi, moliču fino.

***
U danima koji su prethodili početku Mokranjčevih dana, komunalci su pripremali doček gostima i izvođačima, po nalogu ovdašnjih "izvođača". To im je ionako redovan posao. Elem, u najboljoj nameri i radi efikasnijeg pražnjenja kanti za otpatke u dvorištu Mokranjčeve kuće, u iste su postavljene PVC kese. Niko nije računao na nevreme koje je prethodilo početku Festivala. 
Zato smo već posle prve jače kiše dobili ovo:

Galadrijelino ili Mokranjčevo ogledalo?

Ideja da se potom te iste kese probuše, naravno - pala je u vodu. Ta ista voda i dalje ostaje u kantama, kese tu uopšte nisu bitne. A provale oblaka su nešto zaređale svaki drugi dan.
Kako stoje stvari, Republički hidrometeorološki zavod slobodno može u Negotinu da registruje novu stanicu za merenje vodenog taloga i padavina, pored one već postojeće. Pa da uporede tačnost podataka, na relaciji Samarinovači put - centar grada. Red je.


Obe kapije dvorišta muzejskog kompleksa "Mokranjčeva kuća" ne zaključavaju se van radnog vremena. O tome svedoče gomile kesa, flaša, limenki koje ujutru osvanu po dvorištu i stepeništu doksata kuće. To, da je ovo dvorište postalo i javni toalet okolnih kafana, najbolje mogu da posvedoče radnici Gradskog zelenila i čistoće koji su primorani da se bave i nekim drugim komunalnim "nečistoćama", onim manje zelenim.
Ukoliko pred ovim sasvim nepotrebnim problemom lokalni budžovani i funkcioneri u oblasti kulture godinama drže oči zatvorene, morao bi makar da ih povremeno zasvrbi nos - jer zaista ima zbog/od čega.


Nedavno je na zid nekadašnje bašte hotela "Inex-Krajina" postavljena spomen-ploča posvećena Negotincima izginulim u II Svetskom ratu, kao i onima koji se nisu živi vratili iz ratova u kojima, naravno, nismo učestvovali tokom devedesetih godina. Ništa sporno, treba ispoštovati. Problem je što te ljude ne poštuju oni koji su najglasniji u njihovom svojatanju i napadima na svakoga ko im nešto zameri. A zamerka postoji, i stoji svima na uvid:


Prilikom livenja desne table napravljena je standardna greška koju svako od nas ponekad načini kada kuca ćirilični tekst na latiničnoj tastaturi - otkuca ЛЈ umesto Љ. Prezime Milosavljević se na ploči javlja dva puta, u obe varijante. Problem je u tome da ova spomen ploča nije od papira niti je tekst na njemu otkucan, pa da se papir pocepa ili greška ispravi korekturom (koju knjigovođe među sobom zovu "mozak"). Greška se može ispraviti samo uklanjanjem pogrešno napravljene i postavljanjem nove ploče sa ispravnim tekstom. Ovu ploču su postavili lokalni SUBNOR i lokalna samouprava, parama iz opštinskog budžeta. Sami su se na njoj potpisali, u dnu.
Ne, uopšte nije nebitno, niti je normalan komentar "pa šta ako je pogrešno". Bitno je, jer se ovom aljkavošću sa samo dva slova toliko mnogo kaže o odnosu prema onima čija su imena tu okačili, podjednako i prema svima nama živima koji to treba svaki dan da gledamo i ćutimo.
Naizgled nema direktne veze sa Mokranjčevim danima, ali veze ima sa slikom o našoj opštini, koju ovakvim glupostima prezentujemo svakome ko dođe u Negotin. Ako već sami nećemo da sebe vidimo na šta ovakvi ličimo, ima ko hoće. Gosti i učesnici Mokranjčevih dana su smešteni baš u hotelu, ispred koga se nalazi ova budalaština.
Koji je to mozak odgovoran za ovaj akt institucionalne aljkavosti?
Narodna izreka kaže "kakav otac takav sin", ili "iver ne pada daleko od klade". Stvarno, kada se prisetimo svih gramatičkih budalaština koje su mogle da se vide na starom opštinskom sajtu ili čuju za skupštinskom govornicom, ni tabla nam neće teško pasti na glavu. Sajt je promenjen, navike i ljudi nikako. Neko je morao da ovo proveri i vidi, ispravi i spreči sramotu pre nego što je postavljeno. A nije.
Iver treba što dalje da padne od klade, inače će se opet roditi samo - klada.


Da dekultura ipak nije samo naš, negotinski tj. srbijanski originalan izum, pokazuju i učesnici i gosti Mokranjčevih dana - iz godine u godinu, bez izuzetka.
Kada sam u septembru 1973. godine krenuo u prvi razred osnovne škole, autobusi su bili tu, na trotoaru moje ulice, ispred hotela. Uvek smo ka školi morali da idemo kolovozom, iako su nas suprotno učili. Danas, tačno četrdeset godina kasnije, sa nekoliko hektara novog gradskog parking-prostora i sistemom njegove naplate, autobusi su i dalje tu - na istom mestu. Na trotoaru ispred hotela, u ulici Srbe Jovanovića. Naravno, pešaci su na kolovozu, da se slučajno ne zapuste.


Ne znam šta bi se desilo nekom Negotincu ili autobusu sa NG tablicama, da uradi ovako nešto u Nikšiću, Skoplju, Prijedoru, Beogradu ili po Sloveniji. Ali znam da oni bez imalo srama ili savesti to i dalje rade kada ovde dođu, na Mokranjčeve dane ili ekskurzije, i da niko od ovdašnjih nadležnih to ne kažnjava. Ovo nije prvi put da o tome pišem.

Dekultura je zajebana stvar, i opštebalkanska. Od Triglava do Gevgelije, and beyond. Za nju svemir ne predstavlja konačnu granicu.

***
Srđa Popović, Danas 17.09.2013.

"Čovek od formata ne misli o imidžu, već o stvari koju radi, kojoj se posvećuje sa osećajem odgovornosti prema sebi samom. To je odgovornost prema postupcima i životu. Društvo se ne menja tako lako, mora da postoji unutrašnja snaga, da se ono iznutra menja. Pa šta ako uđemo u EU? Za to sam, ali ne znači da ćemo od tog trenutka biti neki drugi ljudi. Nema duha, discipline za trajnu obavezu, da svoje vreme pokloniš društvu. Ovde, što više nula poređate iza sebe, to više vredite."

Tačno, nule će uvek biti i ostati nule, nebitno je koliko ih ima.
Naročito one na čelu kolone.

Napomena:
Autor teksta nije Srđa Zlopogleđa,
stvarnost se ispisuje sama.

↧
↧

Pobuđenje s.r.

September 22, 2013, 2:49 pm
$
0
0

P r e p i s

Kragujevac, godine 1832

Rešenje Suda Naroda Srbskog

Da se bludnici Ružici 50 kamđija a Marku 50 štapa udari, da Marko na izdržavanje deteta 100 groša da.

POBUĐENJE:

Na presudi udovice Ružice poč. Momira Nenadića iz Selevca, koja je sa sinovcem Markom Jelenićem bludodejstvujući dete rodila.
Ovo sam rešenje potvrditi hteo - no Amidža čujući da je prestup ovaj u Selevcu učinjen zamoli, da se u jebačinu Selevčana ne mešamo ni malo govoreći: oni se protivu nas digoše što gde koju tuđu ženu jebemo ne nasilno već međusobnom voljom, a sad i sami počeše to isto činiti, ne štedeći ni rod svoj.
Neka se dakle jebu kao što su počeli, mi da se u jebačinu ne mešamo i na put ne stajemo, već da se samo radujemo što su oni, koji su nas hteli popraviti, tada od nas gori postali.
Saslušao je ovo primječenije, odobriti ga, i dao da se na presudi našoj pomilovanije napiše.

MILOŠ, s.r.
Pisar
Vuk St. Karadžić, s.r.

foto: FaceBook

Kodža Miloš, stvarno Veliki.
Ni pisar suda kragujevačkog nije nam sasvim nepoznat: to je onaj isti carinik negdašnji mesta negotinskog i brzopalanačkog, iz vremena Prvog ustanka. Zaista bi bilo interesantno videti ovakvo njegovo primječenije na račun Hajduk Veljka - pa kada bole obe noge, da se zna i zašto. I od koga.
Izraz "kodža" zadržao se u govoru do danas na jugu Srbije i u Timočkoj Krajini, po srpskim i vlaškim selima podjednako. Kodža je turska reč za nešto veliko, po obimu ili količini.
Priča se da, kada je knez Mihailo Obrenović svome ocu (koga je zvao "Kodža Miloš"), rekao da ne sme tako surovo da se obračunava sa svojim političkim neprijateljima, Miloš na to odgovorio sledeće:
- Sinko, kada ti budeš na vlasti, ti radi po jevropski, a dok sam ja na vlasti ima da bude po balkanski.

***
Knjaz Miloš Obrenović je podjednako važio za kodža ženskaroša i još kodžastijeg protivnika demokratije u politici. Probajte da u gornjoj presudi bludodejstvujušče pojmove zamenite strančarenjem, čudo jedno bi nastalo od kontraprimječenija - sa sve pripadajućom MILOŠ s.r. armaturom u potpisu.
Ovim današnjim politikobludnicima ne bi pomoglo ni beskrajno iščitavanje Crven-Bana za kaznu (umesto Očenaš ili Hejlmeri! samobičevanja), da kojim slučajem mogu da padnu šaka Milošu s.r. - za bludodejstvovanje koje godinama incestuozno priređuju ovom društvu, ne 50 štapova već cela šuma motki ne bi bila dovoljna za zasluženu kaznu.
To ne razume Miloševu taktiku "steži dok ne zamuknu, a onda popuštaj", za njih je ćutanje jednako odobravanju; popuštanje je njima nepojmljivo. Nije da nisu u pravu - Srbija ni da pisne, ćuti kao miš, sakrivena u sve manjoj rupi zabluda o sopstvenom postojanju.

Nije ni čudo, onda, što rđavom narodu i tuđa jebačina smeta. Samo da se u politiku ne meša - na obostranu radost, molićufino.

Snijeg pade na behar, na voće,
neka ljubi ko god koga hoće.
Ako neće, nek' se ne nameće,
od nameta nema selameta.

Činiš Voliko, s.r.

↧

BeograDS, niz vodu

September 24, 2013, 2:44 pm
$
0
0

Na danas održanoj sednici skupštine Grada Beograda, odbornička grupa ĐS (Đilasova Svita) podnela je zahtev za izmenu i dopunu Odluke o izborima na teritoriji Grada. Jeste da nije baš po slovu koštunjavog Ustava, ali nema tu ničega nepoznatog što bi moglo da začudi slučajnog prolaznika.
Elem, da pogledamo šta su to novo i genijalno smislili, pa prosuli:


1. Gradonačelnik Đilas bira se neposrednim glasanjem zainteresovanih stanovnika Grada.
2. Pravo glasa za Gradonačelnika Đilasa imaju svi punoletni stanovnici Grada, osim onih koji obitavaju u stambenim jedinicama sa viškom kartona i sekundarnih sirovina u nosećim & pregradnim zidovima. Isto važi i za krovove, tišleraj i okućnicu. Takođe, pravo glasa za Gradonačelnika Đilasa nemaju oni stanovnici Grada koji ne koriste usluge gradskog prevoza - od ovoga se izuzimaju samo oni koji koriste neku od taxi-službi pod kontrolom Grada.
3. Pravo prevoza-glasa apsolutno je zabranjeno konzumentima Nevažećih glasačkih listića i Belog glasa, bojkotašima izbora i prohibicije, eko-aktivistima, Srbijanki Turajlić, Srđi Popoviću, te svima koji i dalje nepristojno podsećaju na Zorana Đinđića.
4. Uvodi se elektronsko glasanje na izborima za Gradski parlament, kako za odbornike tako i za Gradonačelnika Đilasa. Glasanje se obavlja elektronskim glasačkim karticama za prevoz, koje se mogu kupiti na svakom kiosku za prodaju štampe i pljeskavica, kao i na specijalizovanim prodajno-upisnim mestima za personalizaciju: suteren robne kuće Beograd, TEMPO prodavnice, m:ts poslovnice i prodajna mesta GSP.
5. Ukoliko niste upisani u birački spisak javnog prevoza-glasanja, možete se obratiti direktno prvom komunalnom policajcu na koga naiđete - ali samo uljudno i poniznim glasom, oborenog pogleda, sa jasno ispruženim praznim šakama ispred sebe u kojima jedino sme biti važeća lična karta. On će vas uputiti na najbliže prodajno-upisno mesto gde se možete slobodno personalizovati em glasouplaćivati do mile volje.
6. Penzioneri mogu sa članskom kartom PUPS dopunjavati svoje glasačke karte za prevoz u neograničenom broju puta, i to doživotno besplatno (za to su već obezbeđena neophodna finansijska sredstva iz budžeta regiona "Beograd") - koliko god to godina trajalo, a trajaće. U vozilima gradskog prevoza su sva sedišta po defaultu rezervisana za članove PUPS, osim onih pojedinačnih mesta za sedenje/stajanje na kojima decidirano stoji obaveštenje "samo za trudnice sa overenom zdravstvenom knjižicom i uverenjem o dokazanom očinstvu" (btw. ovo važi samo za retka specijalizovana vozila u kojima se ovakva sedišta/stajališta nalaze, preko volje ali izbornog imidža radi).
7. Pravo glasa za Gradonačenika Đilasa imaju i drugi korisnici glasačkog sistema javnog prevoza, kako oni iz palanki širom Srbije koje neka muka nanese u Grad, tako i domaći & strani studenti i turisti koji to pravo automatski stiču kupovinom elektronskih glasačkih kartica za prevoz.
8. Elektronska glasačka kartica za prevoz može se dopunjavati neograničen broj puta. Cena prevoza u jednom pravcu podrazumeva jedan glas na izborima, tako da iznos tj. broj uplaćenih vožnji podrazumeva biračko pravo na adekvatan broj puta glasanja za Gradonačelnika Đilasa. Ne postoji mogućnost personalizovanja povratne elektronske glasačke kartice za prevoz, to bi već bilo previše.
9. U ovu svrhu, otvaraju se nova glasačka mesta za verifikaciju vožnji-glasova za Gradonačelnika Đilasa. Glasački terminali imaju se o trošku Gradskog budžeta postaviti u sva vozila i na stajališta GSP, na semafore pešačkih prelaza, javna parkirališta, javne toalete, na svaki bankomat (bez obzira da li je banka domaća, strana ili Dinkićeva). Glasački terminali se neće postavljati na parkovsko drveće, posebno platane, zbog nepouzdanosti takvih lokacija.
10. Na linijama GSP koje idu preko mosta na Adi, prevoz se ne naplaćuje na prostoru samog mosta, između petlji na njegova oba kraja. Prolaskom u neposrednoj blizini Pilona, koji je istovremeno wireless check-point, sa elektronske glasačke kartice za prevoz se automatski skida jedna vožnja-glas za Gradonačelnika Đilasa. Mostom se građani-glasači mogu neometano kretati onoliko puta koliko su uplatili dopuna za vožnju-glasanje. Na prilaznim petljama mostu postavljeni su terminali za dopunu, zbog onih koji neće moći da se tako lako sa njega skinu.
11. Prevozno-glasački status sumnjivih lica oko Fidelinke i Beogradske Inicijative biće uređen posebnim predizbornim amandmanom, a najkasnije 48 sati pre početka vožnje-glasanja.
12. Sve informacije, kao i pitanja i odgovore u vezi novog sistema, objavljuju se i ažuriraju redovno na zvaničnoj internet prezentaciji www.djilasplus.rs, koja je trenutno u rekonstrukciji.
13. Ovako održani izbori za Gradonačelnika Đilasa apsolutno odražavaju volju građana.

Detaljnije informacije i pojašnjenja ovog nadasve ingenioznog Zahteva, trajno se nalaze na internetu, na adresi www.beograds.rs (zvanična web strana ĐS).


Ovaj fantastični predlog danas ipak nije prošao, i to zahvaljujući neglasanjem jednog koštunjavog odbornika, prepodobnog Aragorna Bakareca. Naime, on je odbio da glasa za ponuđeni zahtev za izmenu i dopunu Odluke o izborima na teritoriji Grada, jer su podnosioci trinaestočlanog Zahteva propustili da u njega uvrste amandman Kule Nebojše kriptoljotićevštine, koji je glasio:
- Član 9. dopunjava se sledećim tekstom: "Glasačka mesta za verifikaciju vožnji-glasova za Gradonačelnika Đilasa imaju se postaviti u metrou, inače će on biti kriv za sve. Glasački spiskovi za prevoz smeju se kopirati samo u skupštinskom toaletu, striktno na laptopu koji se nalazi na kolenima kopiranta dok ovaj ekskrementiše državotvornost velikosrBsku." Ili to, ili ću presečem, pa kud pukne da pukne Đilas.

Puko je.
A prizivao je 2008. godine Vučića i Srbljanovićku u "svoju" vlast. Njega je konačno dobio, Ona mu ga je poodavno dala i to zasluženo. Tako treba, pošteno, em vaistinu.
Kumovski, po starom dobrom običaju srBskom.

***
Na današnji dan, 24. septembra 2013. godine, smenjen je gradonačelnik Beograda, žuti baron Dragan Harkonen Đitler, manje glasovima prevrtljivih ptica serica i izmišljenih rezervnih stranaka SPS, a daleko više sopstvenim pre i posttadićevskim amanetkolaboriranjem sa svima onima sa kojima se to, ni po cenu biznisa, nije smelo. Danas mu je na najbolji i nadasve zaslužen način uzvraćeno za Tadićev šmercnihilizam, od onomad. Ljigavo Đelićevo prenemaganje pred kamerama i apsolutno neumesno pozivanje na smenu Đinđića sa mesta gradonačelnika Beograda 1997. godine, kao slutnju "velike buduće pobede ĐS" - tu nikako neće pomoći. Naprotiv, ako žele da ne pređu cenzus na sledećim izborima samo neka ovako nastave, uspeh im je zagarantovan.
Ovakva, kakva je danas, Demokratska Stranka predstavlja glavnu smetnju postojanju ozbiljne i kritičke opozicije koja bi bila antipod trenutnoj socijalnaprednoj vlasti. Ili će se osvestiti i shvatiti šta to rade, a šta im zaista valja činiti - ili neka nestanu i ne vrate se nikada više. Izbor je njihov, jedino od njih zavisi.

Za današnji dan, 24. septembra 2000. godine, imao sam (prethodno) najavljen otkaz sa posla "jer sam pustio obračune za komunalije pred izbore", kako je doslovce glasila telefonska pretnja. Kako da ne, to je bio "razlog"... kao i svi drugi pre toga, godinama unazad tokom devedesetih. Dvanaest dana kasnije, telefonista se krio iza stola, nudeći ostavku samo da ga niko ne dira. A trinaest godina kasnije... kao da nisu ni prošle, prvenstveno zahvaljujući Tadiću i Đilasu.
Nema šanse da bilo šta od toga zaboravim i oprostim, ni Njemu niti Njegovima, tvrdokornim ili napredno prefarbanim socijulokoštunjavulinovskim u sve nijanse crvene, žute, plave... crne. Neće moći - tovariši boljševici, menjševici, junkeri, kmeri, kozaci i ostali skakavci.

Danas ste pustili Beograd niz vodu, Srbiji ste to već upriličili ranije. Niko vas nije terao da petljate oko vodokotlića - sada se slobodno dovikujte po cevima. I ostavite već jednom Zorana Đinđića na miru.

↧

Aljkavistan

September 26, 2013, 2:08 pm
$
0
0

Palanaštvo, nemar, aljkavost pa čak i bašmedušebrižje, nisu ekskluziva samo tzv. provincijalne Srbije - dapače, kod nas je to poodavno institucionalizovano i inkorporirano u stil konjovođenja ovim društvom i pripadajućim mu državno-činovničkim aparatusom.
Primeri nepismenosti i dopismenosti (ponekad čak i prepismenosti) na sajtu opštine Negotin, o čemu je više puta godinama unazad ovde pisano - i ne samo ovde - samo su malji deca za budalaštine onih "gore". Da ne grešim dušu, ali u poslednje vreme su se greške ovih "dole" nešto proredile, dok su primeri "gornjačkih" hirnšlehtova sve češći i gušći. I tvrđi.
I skuplji, sa i bez tromesečnog grejs perioda akomodacije žute mrlje na mrak u glavi.


Gornji mejl je iz nadležnog ministarstva poslat nadležnim službama lokalnih samouprava, sa zahtevom da opomenu firme i ustanove u svojoj nadležnosti kako je neophodno poštovanje procedure i propisanih uputstava za popunjavanje određenih formulara u vezi finansijskog poslovanja istih. Ništa čudno, zaista se tu čine razne monade i tumačenja, manje je reda a više snalaženja i pametovanja. Samo, kakav je to autoritet ministarstva ili njegovih činovnika, kada u poruci pošalju dokument u attachmentu koji se završava obaveštenjem sa slike: 
MailScanner has detected a possible fraud attempt from www.merr.gov.rs claiming to be www.mfp.gov.rs
Može i na srpskom:
MailScanner je detektovao mogući pokušaj prevare sa adrese www.merr.gov.rs predstavljanjem kao www.mfp.gov.rs
MERR - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ono Dinkićevo.
MFP - Ministarstvo finansija i privrede, ovo Krstićevo.
Mogući pokušaj prevare, predstavljanje kao... pa još Dinkić/Krstić kadrovi. Dobro razmislite pre nego što razmislite - jer oni svaki čas nešto u ovoj zemlji rekonstruišu, menjaju nazive i ambalaže, a da se suštinski ništa ne menja. Takvi ne razmišljaju koliko je ružno kada vidite ovakvu sistemsku poruku u mejlovima koji zvanično stižu od strane najviših državnih organa. Kakva država, takvi i organi - rđavi, pa im zato cepidlake smetaju. Šalju aljkave poruke, a pritom se ponašaju kao da ih sami nisu pročitali dok su ih pisali i slali.
Činjenica da je ovako nešto ružno, očigledno nije dovoljna da se debelo plaćeni državni službenici uozbilje.

Ima još.

Ovih dana je aktuelno trebljenje kadrova po tzv. javnom sektoru. Počev od 2010. godine, lokalne samouprave su bile u obavezi da redovno na mesečnom nivou već spomenutom ministarstvu, tj. državnom Trezoru, dostavljaju spiskove zaposlenih službenika. Od septembra 2013. godine to postaje obavezno za javna preduzeća i ustanove u nadležnosti državnih, tj. lokalnih vlasti. Naizgled ništa sporno. Eto, znaće se ko i koliko ima zaposlenih, kolike su im plate, i još ponešto (poput JMBG, stručne spreme, koeficijenata za obračun zarade itd). Na sajtu Trezora okačili su tabele za popunjavanje, sijaset uputstava za korišćenje tog "sistema", kao i nezaobilazne opomene minst(a)ra ko, kako i koliko će biti kažnjen ukoliko ne poštuje proceduru i rokove.
Pa?


Procedura, između ostalog, kaže da će od ponedeljka 23. septembra, na sajtu Trezora biti okačena web aplikacija za transfer, obradu i manipulaciju prosleđenih podataka. U ponedeljak je ta stranica bila dobar deo radnog vremena nedostupna - u rekonstrukciji. U utorak 24. su je konačno sredili - ali sa mrtvim linkom za instalaciju te njihove čuvene aplikacije (nekakav MicroSoft Silverlight). Tu aplikaciju od ranije već imaju instaliranu oni koji su u sistemu obrade (od 2010. godine), ali ne i oni koji su novi. Kako je instalirati, naučiti rad sa njom i državi proslediti svoje podatke, uz poštovanje krajnjeg roka koji pada u ponedeljak 30. septembra?
U tu svrhu su vas nekoliko puta mejlovima opomenuli da ne zovete na njihove telefone (nadležne lokalne i regionalne filijale republičkog Trezora), već da im pošaljete mejlom upit ako vas nešto muči. OK, tako je u normalnom svetu, ali tamo se ne čeka 48 sati na odgovor koji je pritom glup i neprofesionalan, uz potonja dodatna pojašnjena u istom stilu. O odgovorima koje na telefonski poziv dobijete bensedinskim glasom, ne treba ni pričati.
Dragi moji helperi, instalacija se ne može "pokrenuti nezavisno" ukoliko ste proceduru u Uputstvu opisali na sasvim drugačiji način - klikom na link i pokretanjem instalacije. Na onaj isti link, koji ne postoji. Jednostavno, puna četiri dana zavlače korisnike blentavim odgovorima umesto da jednostavno kažu kako instalacija nije moguća do daljeg.


Ozbiljan korisnik računara i interneta ne ide na sajtove za koje postoji upozorenje "not recommended" (nije preporučljivo). Čak i deca znaju zašto, ali ne i nadležni u Ministarstvu finansija Aljkavistana. Prilikom poslednje provere, danas u 15:00 (na kraju radnog vremena), link je bio i dalje mrtav, instalacija nemoguća. 
Naredna provera u 23:00 donosi Proviđenje: konačno su uspeli da okače na sajt ispravan link za instalaciju! Odlično, ostao vam je petak da se naučite kako koristiti tu njihovu aplikaciju, proveriti ispravnost podataka unetih u prateće tabele, kako biste u dedlajn-ponedeljak uspešno eksportovali podatke tamo gde treba. Btw. danas je pred kraj radnog vremena ponovo stiglo pismo ministra gos'n Krstića, u kome on podseća na poštovanje rokova i podvlači kaznene mere za neposlušnike.
O tome koliko je glupo uslovljavati korisnike upotrebom najbušnijeg browsera u istoriji IT, tzv. Internet Explorera, zna svako ko je uspeo da razbuca računar virusima koristeći to čedo Microsofta (koje je i samo bilo predmet sudskog spora).


Ako pokušate pristup preko Mozille, šta reći o sistemskoj poruci koju tada dobijete:
Even if you trust the site, this error could mean that someone is tampering with your connection.
Čak i ukoliko verujete ovom sajtu, ova greška može značiti da neko pokušava da manipuliše vašom vezom.
Sistemska greška, vaistinu.

I još nešto, na ovu temu:

Republički poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, smatra da se količinom i obimom podataka (tj. njihovom "dubinom") zahtevanih za unos u centralni registar, na neki način zadire u privatnost građana zaposlenih u javnom sektoru, te da može doći do neovlašćene manipulacije istih i kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ova oblast se, zbog toga, nije smela uređivati vladinom Uredbom već posebnim zakonom. Šabić je 30. avgusta uputio kritike i sugestije Ministarstvu finansija u rekonstrukciji, pozivajući se i na Ustav, a da do dana današnjeg nije dobio konstruktivan odgovor (iako za to postoje zakonima propisani rokovi). Neka se žali povereniku Šabiću, na ćutanje administracije. On će mu sigurno odgovoriti u zakonskom roku.
Inače, Rodoljub Šabić je u nekom intervjuu izjavio, da parafraziram, kako je sve ovo (Registar zaposlenih i RINO evidencija) Dinkićevo maslo i da je na taj način on pripremao teren za dolazak Lazara Krstića.

Ono merrmfpgovrs sa početka teksta baš izgleda kao neka psovka, zar ne?

***
Dugmence koje Mozilla izbacuje u upozorenju prilikom pokušaja kačenja na spomenuti link Trezora, bode oči pa cepa:

Vadite me odavde!

Nemam vremena za dalje eksperimentisanje sa browserima, valjda je sve jasno. Sutra je radni dan, pun novih iznenađenja.
I budalaština.

↧

Otisak Nedelje - 29.09.2013.

September 29, 2013, 2:52 pm
$
0
0

Dok Jelena Trivan mahnita po tviteru u stilu "Ova Mihajlovićka je zapenušala, sirota ne zna da će sutra da je šutnu kada im ne bude više bila potrebna" - iz sopstvenog iskustva, zna bre žena - šta bi sve moglo da nam u hipofizu otisne prethodnu nedelju, a da to ipak ne bude baseball bat ili neka otadžbinsko-domoljubna cigla?

Možda ovo:

1. Spasitelj


Otvorena je nova instalacija dela Salvadora Vučića, sa samo jednim eksponatom: "76 godina rekonstrukcije lips-sofe (1937-2013): Kako je Mej Vest sa Divljeg Zapada pobegla na Ludi Istok". Po zatvaranju (ehm...) ove izložbe sledi retrospektiva postera iz "1984", u aranžmanu Prvog Vicepremijera.
Salvador... da li?

2. Monitoring


Prilikom poslednjeg osobnog priopćivanja puku, Drugi Premijer je promovisao i novu marku monitora putem kojih će pratiti video-nadzor svih ulica i trgova na kojima je zabranjeno okupljanje građana u grupama većim od 1 (slovima: jedan). I to je najavljeno kao prateća manifestacija u sklopu već obznanjene orvelijanske retrospektive.

3. Бromaja vs troБrstohvat


Evo, ti Бederi nam nisu ni do kolena Бo dužini staža u srБovanju! Tako nam ovog troБrstohvata ako naša Бrkna nisu ovolicka, nema šanse da nam ih razmaknu, htedosmo reći ta tri Бrsta ljotićevska!!! I eto, ovoliko malo Бameti nam samo treba da shvatimo koliko je to zlo oБasno po srБsko telo i duБe nazionalno! Udri! NaБred zolje i obadi, braćo naša mila! Бuštaј Бčele srБske na tu gamad, nek ih sve izbodu kad to vole! Neće nama tu da vršljaju od sad zeke, jage, koze i volovi - jokbre!

bumbar serБica orthovulagris (var. trut)
maskiran u austrougarske boje da zavara trag

Ovi mozgovi takođe najavljuju svoju umetničku izložbu, pod radnim sloganom "Van Gogh 1389-2013: uho, grlo, obraz" a.k.a. "Izmeniću ti život, izmešaću ti dugine boje kiselinom".


Winston Churchill bi sve ovo garant komentarisao na sebi svojstven način: 
- Sodoff gits! Zatvarajte već jedared te dveri, dobro znate da se Srbi najviše plaše promaje.
Dovoljna su i dva prsta, za ove sa tri.

4. SNSkojevci


Mladi naprednjaci su tokom nedelje krenuli u door-to-door kampanju po Negotinu. Dele letke o tome šta su sve uradili po vojvođanskim opštinama u kojima konzumiraju vlast. Na sva pitanja onih koji im otvore vrata, jehovnjački odgovaraju: "Mi nikako nećemo sa SPS! Sad radimo kampanju za izbore, a biće od novembra do marta!"
Aha, neće.
Biće u Negotinu izbora, redovnih. Za sve ostalo o čemu trabunjaju, pojma nemam niti me zanima. A baš neka fina deca, odmah se videlo da su poslati sa biroa za zapošljavanje.

5. Mostogradnja


Ćutite! Pucajte! Ja još uvek držim čas mostogradnje!
Draganeeeee! Draganeeeeeeeee!! Limeni je trener iz Ratkova, a ne pilon.
Dosadan si bre više.

6. Negotinske inicijative

patke

Dolazi jesen. Svuda, pa i u Negotinu, počeo je jesenji preletni rok pred nadolazeće prolećne lokalne izbore. Bolja vremena valja dočekati u što toplijem i ušuškanijem gnezdu, bezbednom od svih padavina sa visina vlasti. Na sve strane niču lokalne otrovne koalicione pečurke po ugledu na one republičke - reanimirana je davno crknuta Nova Srbija, JULin je krenuo u formiranje svog jata izazvavši prve pokušaje niskih preleta lokalnih crvenih ptica serica po direktorskim foteljama (u nadi da tu ostanu i posle izbora), omladina PUPS i SUBNOR postaje sve brojnija, kadrovi i frustracije nadiru iz lokalnih podruma i okolnih gradova u besomučnoj potrazi za članskim kartama biblioteka u koje još nisu ušli i foteljama u koje nisu odavno (i opet) uvalili masne fundamente sopstvene alavosti.


U kontekstu ove predizborne sumanutosti, predlažem formiranje Braćevačke Inicijative. Kadrova ima dovoljno za sve vodeće funkcije u opštini, svi su listom stručni i dokazani za to što bi hteli da nam rade. Imali bi tako Boška Ničića za predsednika opštine, Mirka Cvetkovića za načelnika budžeta, Duleta Nocina za šefa svih odborničkih grupa & vlasnika svih dvoprstih odborničkih glasova "za", dok bi njegov ortak Cvetko bio predsednik lokalnog parlamenta - ukoliko ga do sad već nisu izrekonstruisali u kobasice. Neće bre tu neki iz Beeeeograd da ji stavlju na niska mesta na glasački listići! Ima da se konačno zna kom je espees asfaltiro put do groblje, da mu ne ispadne agrodžiberalni sanduk iz traktorsku prikolicu kad vozi na sarane.
Sanduk, a ne glasačka kutija kao onomad...
p.s.
Koštunjarina "stranka" ovde ne postoji otkad su se listom prešaltovali u DS, LDP, URS i SNS. Čisto da vam javim, ako ste zainteresovani. Pa lebac i so pred njega - masovno, baš kao onomad...

7. Negativci


"Vrhovni sud Indije odlučio je da će indijski birači na budućim izborima imati mogućnost da daju negativne glasove određenim kandidatima. Negativni glasovi neće uticati na ishod izbora pošto neće biti brojani, ali će biti stavljeni na uvid javnosti."
Uvođenjem negativnog glasa, nadogradila bi se ideja nevažećih listića konkretizovanjem stava svih onih koji tako žele da glasaju a da ne budu svrstani u kategoriju nepismenih tj. onih koji ne umeju da "ispravno popune" glasački listić. Znalo bi se koliko zaista ima birača koji tako misle o predloženim kandidatima - pojedinačno, ili komplet.
Međutim, u Srbiji su svi glasački listići i kandidati poodavno u negativu. Iako je ovo odličan predlog, bojim se da bi njegovom primenom, u pomenutom stilu, kod nas minus postao plus.
To je ono što najmanje želimo da nam se, po ko zna koji put, ponovo desi.

***
U našem narodu postoji jedna izreka (za nekoga ko pređe granicu standardnog dosađivanja) koja glasi:
Oslobađa se metaboličkog balasta k'o foka.
U mesu foka i riba nalazi se dosta tzv. omega kiselina koje su prirodni antioksidansi, i koje služe za neutralizaciju slobodnih radikala odgovornih za razne telesne bolesti. Po nekima i za psihičke, pride. Smatra se da su eskimi (prvenstveno) tj. severnjački narodi u globalu nekako vispreniji, konkretniji po pitanju stava prema životu i društvenoj odgovornosti, solidarnosti, brige za sebe ali i društvo u celini. Istraživanja kažu da način ishrane zaista ima veze sa pomenutim osobinama. Šta onda nama, ovakvima kakvi smo, preostaje?


Vitamini, šinak, nama trebaju vitamini za mozak i povremeno klistir. Kako za telesne, tako za duševne i društvene tegobe. Ako nam to ne pomogne, onda neće ni kožne gaće.
Pitajte prepodobnog Mirka Cvetkovića. Taj sigurno poznaje tu oblast, bolje od drugih.

↧
↧

All cats are grey

October 2, 2013, 2:50 pm
$
0
0

U poslednjih nekoliko nedelja, po medijima možemo često naići na tekstove u kojima se citira izreka "Nije važno kakva je mačka, važno da lovi miševe". Koriste je za sve i svašta, frekventnije nego što je uobičajeno, ali uobičajeno za naša posla, u stilu - to kad uvati, ne pušća.
Naravno, najčešće je koriste da opravdaju sadašnju vaskoliku naprednost aktuelne vlasti u odnosu na prethodnu koja nas je unazadila. Da se odmah ispravim: ne celu "prethodnu vlast", već onaj deo koji igrom izbornog slučaja danas u njoj više ne učestvuje, na republičkom i većini lokalnih nivoa. Interesantno je da i ti, neučestvujući, potežu mačji argument ovisno od toga da li su uspeli da se upodobe sa elementima republičke vlasti, ili im to utaljenje ne polazi za rukom (manje je bitno da li im ne uspeva dil, ili su iz njega istisnuti).


Tekstovi Nadežde Milenković (Mora li moral, Peščanik) i Vladimira Milutinovića (Dodir ideologije, Dvogled), jasno ukazuju šta je to bitno u kakvoći mačaka, čije martovsko zavijanje o modernizaciji, progresu i boljem životu srbijanskog društva mantrički slušamo više od godinu dana, a da su ishodi lova na miševe i veštice sve, samo ne housekeeping. Doduše, Milutinović u citatu koristi glagol "jede" umesto "lovi", u cilju pojašnjenja navodne zaslepljenosti neoliberalnih perjanica domaće politike, kojima "javni sektor" predstavlja balast - iako u isti i dan danas bez prestanka utovaruju sopstvene partijske kadrove i sitne zaslužnike, dok javno nariču nad nesrećnom sudbinom "privatnog sektora" - pritom misleći na upumpavanje stranog multikorporativnog kapitala u Srbiju, u čemu će baš oni omastiti brke.
Kao što odelo ne čini čoveka tako ni sve mačke nisu iste. Ali, zato jeste bitno ko i kakva je mačka. Jer posao mačke je da lovi, ne da jede miševe - prvo je stvar društva, a drugo prirode. Inače, već će se naći neko da rečenicu "Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da jede miševe" protumači kao favorizovanje mačaka na "državnim jaslama", koje samo jedu a ne love. Pardon - zarađuju.
Ako članovi Vlade, poslanici, odbornici, lokalni funkcioneri, direktori i stranački službenici, listom finansirani iz budžeta, nisu te mačke koje samo jedu i neprestano pričaju o miševima, onda ni pitanje suštine zamazano formom "o lovu" nije više bitno. Što i predstavlja glavni cilj svakoga ko se u ovoj zemlji dokopa fotelje, u kojoj bi što duže da prede i linja se.


Konstantinovićeva teza o neradu kao radu palanke, već dugi niz godina u našem društvu doživljava svoju potpunu potvrđenost. Potemkinova sela predstavljaju najčešći vid naselja u kojima ti i takvi obitavaju, osim što, za razliku od ruskog kneza koji je prevario caricu Katarinu II, ovi sadašnji moleri stvarnosti to rade putem domaćih medija jednom celom društvu. I što je najgore - svom društvu, u kome i od koga žive.
Njihovo izjednačavanje buljuka sopstvenih partijskih kadrovika sa jedne, i stvarnih službenika tzv. javnog sektora sa druge strane (lekara, profesora, naučnika, poslenika kulture i umetnosti), zaista jedino i služi za puko zamajavanje i trošenje debelo plaćenog prostora u omiljenim necionalno frekventnim medijima.
Tu prelazimo na teren teksta N.Milenković i priču o moralu. O "moralu" sadašnjeg sivila, čiji je jedini cilj nametnuti zaborav crnila prošlosti zarad svetle budućnosti. Da li je mačka moralna ili nemoralna, nije bitno ako lovi krupne miševe. Sve dok je ne uhvatite kako, po svom starom običaju, sa istima sklapa dilove, pušta ih da namerno uđu u kuću i opogane je, pa ih onda pred vama "hvata". Naravno, iza vaših leđa će ih puštati uz masnu kauciju, jer ko je još blesav da se danas znoji kada je sve na prodaju i "dogovorićemo se". Barem smo se tih fazona dovoljno nagledali u crtanim filmovima o Tomu i Džeriju. Problem je što smo uvek propuštali poentu, tako da nam Tom i Džeri ovdašnji danas kroje živote.
Zato što smo se bojali priče o miševima, ne vodeći računa o mačkama.
Kada to javno kažete, bivate proglašeni izdajnicima (sic!) i kočiteljima napretka.

***
Priča o crnim i belim mačkama ima veze sa zatucanom crno/belom slikom sveta, koja je sve samo ne takva. Pa tako, ni sve mačke nisu samo crne ili bele.
Ali zato sve mačke jesu crne u mraku. Zbog toga je bitno da mrak što duže vlada, jer onda ni mačke nisu bitne. Tada se iz potrebe za kvalitetom mačaka bezupitno prelazi na zaglupljujuće rasprave o boji, sa jedinim ciljem da se baš tom bojom javnosti zamažu oči i da se pričajući o miševima zaboravi na ljude.


Političke mačke u Srbiji XXI veka premazane su svim bojama i zaista ih je teško međusobno raspoznati. Sve liče jedna na drugu, ali to ne predstavlja glavni problem: ta višebojna bezbojnost služi da zakamuflira njihovu unutrašnju trojansku šupljost i pokvarenost. U tu svrhu je veoma bitno, onako endiajevski, svaki čas potezati "mišji argument" kao ključni dokaz brige za maljčike kojima od pristojnosti života preostaje sve manje; čak i onih Potemkinovih fasada opstanka ima sve ređe kraj puta. Istrulele su, pojeli su ih crvi. Ne miševi. Oni su, makar, uvek sivi i niko ne pita za njihovo zdravlje.
Kakva je mačka u pitanju, nije bitno samo u dva slučaja: kod Šredingera i u džaku. U obe varijante miševi kolo vode. Poput mačke iz pomenutog eksperimenta, tako i jedan ceo narod ne može biti istovremeno i živ i mrtav. Ne živi se od priče o trešenju gore i lovu na (krupne) miševe. 
Nasuprot tome, zaista je moguće držati celo jedno društvo u mraku džaka besmisla. Istorija svojim lošim đacima to svaki čas pokazuje i dokazuje. Mi kao društvo, još uvek nismo stigli ni do male mature, ali smo zato i od toga napravili aferu dostojnu lova Šredingerovih mačaka na Potemkinove miševe.


A možda su i mačke Potemkinove? Ko bi to mogao znati, u kutiji koja se nalazi u džaku; kutiji, koju neki zovu i Srbija. Tu se ne zna ko koga i da li lovi, bitan je samo mrak.

↧

Atomski s leva!

October 6, 2013, 1:39 pm
$
0
0

Tokom prethodne nedelje, na kućnu adresu Studentski Trg broj 15 11000 Beograd stigla je razglednica iz glavnog grada Belgije. Na njoj ne piše ništa osim pomenute adrese, nikakvi pozdravi, želje ili čestitke. Samo poštanska marka (od 7 BFr, za inostranstvo) i slika sa prednje strane...
O čemu se tu radi? Da li će naši najsposobniji operativci ponovo uspeti da otkriju tajnu ove anonimne razglednice, identitet njenog pošiljaoca, smisao nenapisane poruke, ko je osoba A na slici?! Sumnjam, previše je to pitanja da bi ukućani na pomenutoj adresi mogli njima da se bave na kvalitetan način.


Futuristički i univerzalan, od 1958.

Iskonski totem na briselskom horizontu; ni kula, ni piramida; malo kockast, malo sferan; na pola puta između skulpture i arhitekture; relikt prošlosti odlučnog futurističkog izgleda; muzejski i izložbeni centar; Atomijum je, istovremeno predmet, mesto, prostor, Utopija ali i jedini simbol takve vrste na svetu koji izbegava svaku kvalifikaciju.
Atomijum je bio glavni paviljon i ikona Svetske izložbe u Briselu (1958), poznatije kao Expo 58. On simbolizuje demokratsku volju očuvanja mira među svim narodima sveta, veru u tehnički i naučni napredak podjednako, i konačno optimističku viziju budućnosti modernog, novog, super-tehnološkog sveta u korist boljeg života celog čovečanstva.
Mirnodopska upotreba atomske energije u naučne svrhe povezuje ove teme naročito dobro, i to je odredilo konačan oblik ove građevine. Sa svojih 102m visine i devet međusobno povezanih sfera, ona predstavlja kristal elementarnog gvožđa uvećan 165 milijardi puta. Ovo je ostvareni san inženjera Andre Veterkena (1917-2005). Same sfere su opremili arhitekte Andre i Žan Polak.
(History of the Atomium)

Pre tačno 55 godina, Belgijanci, Zapad, Evropa, prihvatili su simbol Vrlog Novog Sveta budućnosti, u kome su nauka, tolerancija, napredak, čovekoljublje, sloboda, solidarnost i razum postulati života. Naravno, i danas, još uvek postoje ekscesi kojima taj isti Svet odstupa od proklamovanih ideja, ali to su i dalje samo ekscesi. Za razliku od Srbije, u kojoj je eksces normalan dok je normalan život proglašen ekscesom.
Simbol Srbije XXI veka nisu nauka, kultura, obrazovanje, tolerancija, napredak, solidarnost. Današnja Srbija luta negde na potezu između IV, XIV i XIX veka, baulja u izmaglicama pogubljenog nacionalnog identiteta koji to (i takav) u najvećem delu nikada nije ni bio. Današnja kvazisekularna Republika Srbija za svoj simbol uzima kruciformni objekat, starorimski simbol kažnjavanja izgrednika, slavi rimskoga cara kome se to isto "ukazalo" (očigledno, predak Trgovčevića familije) pa je prestao da ranohrišćanima hrani zverinje po koloseumima i namerio se da Carstvo armira novim sponama - što reč religio na latinskom i znači: karika, koja čoveka vezuje za određeni smisao. Današnje besmislice možete slobodno nazvati antireligijskim, jer apsolutno ne vezuju nikoga za bilo kakav smisao.


foto: FaceBook

Karl Marks je svojevremeno poručio ruskim i nemačkim anarhistima 'ako je marksizam ovo što vi radite, onda ja prvi nisam marksista'. Šta bi Nazarećanin imao da kaže ovim današnjim silikonskim kopirantima njegove priče? Pa, možda bi Marks znao odgovor i na to pitanje, ukoliko bi bilo nekoga ko bi to hteo da čuje. No, nebitno. Bitno je da je premijerni sledbenik ideologije iskrivljenog, boljševičkog marksizma, danas jedan od glavnih promotera post-hrišćanskog korporativnog biznisa, pobijač novih krstaških megalita kraj puteva i po srbijanskim čukama, rame uz rame sa zabrađenim sedim glavama u mantijama, od kojih je nemali broj njih na dno škrinja pažljivo pohranio (nikad se ne zna) partijske knjižice i iskaznice Službi od Urala do Balkana.
Južnoamerički socijalizam sa hrišćanskim likom se neverovatno lako prima u banana-državama širom sveta. Postoji i jedan daleko tačniji i primereniji naziv, populizam, ali nećemo ga koristiti ovde jer previše podseća na Benita, Adolfa, Kobu, sve Kimove, Sadame, Bokase, Slobodane, talibane i ostale monolite zatucanosti i pokvarenosti širom Sveta.
Nego, da se vratimo na onu razglednicu sa početka.
I zračenje.


Čovek žitorođeni, iz čijeg govora svakoga dana sve više izbija retorika, stil, stas i znoj rahmetli Slobodana Miloševića, povodom izjave potpredsednika svoje stranke da će stati na čelo kolone Parade ponosa kako bi pokazao spremnost današnje vlasti da nastavi dalje putem evrointegracija, prihvatajući savremene Evropske vrednosti i tekovine, poručuje: Branko Ružić se iz Brisela u Beograd vratio ozračen opasnim idejama. 
I frekvencijama.
Video je, mali, Atomijum, rekli mu šta on predstavlja - pa se primio. To što je on istovremeno i ministar zadužen za evrointegracije, ne znači da treba tako i da se ponaša, pa je zato popio partijsku kritiku čistog uma.
Nejasno je, međutim, kako su to isto videli i omladinci te iste partije, bez odlaska u Brisel?! I kakve će partijske konsekvence oni snositi, tvrdeći do u slovo isto kao i poptredsednik vascele partije? Odakle uopšte takav stav u omladinaca stranke koja u svojim prostorijama drži Putinovu ikonu?


Ili su se dečica ipak malo, usled zanosa ili možda neobaveštenosti, zaigrala pa preigrala, potrčala pred rudu, onako neiskusna u obmanjivanju Sila i laganju ovdašnjeg naroda. Šta je istina, videćemo vrlo brzo, jer je Drug Prvi Predsednik najavio provetravanje vrha stranke i njegovo podmlađivanje. Ako je sudeći po toj izjavi i objavi SPSkojevaca, Prajda će iduće godine biti - pa kud puklo, da pukne! Ali, ako provetravanje bude podrazumevalo odstranjivanje ozračenih atoma u samom špicu stranačke piramide, onda nije ni začuditi se izjavama, dostojnim severnokorejske ili crvenokmerske kuhinje. A reteriranje druga Ozračenog, to čuveno komitetsko revidiranje stava, već je počelo.
Zato je moguće da 5. oktobra 2013. pročitate ovako nešto:


+


Da je pre 70 godina pevao o šumama i gorama i istovremeno pokušao po njima da kači krstače, bogami, glodao bi taj četvorokraki šuriken po Igmanu na -30°C i tražio bi još, sve dok mu se ne ogadi za sva vremena. I bio bi srećan što nije trajalo daleko kraće, potiljačno. Da je posle '48. Ljubičici Beloj, na koga je posle nekima (pa i njemu) Slobo zaličio, rekao da se zanosi Zapadom, glodao bi kamen ostrvski. Šta bi glodao kada bi smeo da nešto direktno u oči kaže Barunici? To nikada nećemo saznati, jer se frustracija svim tim strahovima već par decenija preliva na one koji mu ne mogu ništa - na građane Srbije.
Može mu se, jer savršeno dobro poznaje mentalitet mase koju oblikuje po svojim i tuđim željama, prstima veštog zanatlije starog i proverenog kova.
U tom stilu će pomenuti Branko R. proći partijskog toplog zeca, iz špalira izaći izvučenih ušiju, strasti i ambicija izbijenih iz ozračene glave. Ili to, ili će biti poslat na službeni put na kome će pevati o svim šumama koje je Đilas posekao i gorama na koje još uvek nisu navarili neku krstaču. Neka tamo praktikuje i čuveni zastavnički poklik, urezan u DNK svakome ko je prošao negdašnju jenea-obuku. Onaj, koji vas iz čista mira zaskoči, taman kada sednete na prvi kamen pored puta da odmorite dušu i iskijate prašinu besmislenog marširanja širom naše zemlje ponosne: Atomski s leva! Jašta, sa prave strane, baš kako treba. Ovo je podrazumevalo momentalno skakanje i bacanje na suprotnu stranu, udesno, što u Srbiji nikada nije predstavljalo neki problem.
I dok on to bude radio, Srbija će napraviti pravi kvantni skok sedamnaest vekova unazad. U vreme Konstantina, nabijača suparničkih glava na kolac pod krstom koji mu se ukaza na oblačnom nebu, dok se protiv oca i brata klao oko vlasti. Ako Konstantin nije bio Srbin, onda ni Jovan Deretić nije stariji od primordijalne supe. 
E to, bogami, neće valjati.
Nikako.

Dok se bude bavio partijskim slučajem i briselskim ozračivanjem druga Ružića, kućni savet Studentskog Trga br.15 treba da povede računa o još jednoj stvari: 
Kada vam se radijator zapuši mehurima vazduha, tu dospelim na sijaset raznih načina, onda imate slabo ili nikakvo grejanje. Zato je neophodno sprovesti ispuštanje tog vazduha, postupak koji se naziva "odzračivanje". Može ad hoc, manualno, a može i postavljanjem automatskog odzračnog ventila. Radijator je takođe dobio ime po radijaciji, zračenju - toplote, a ne nepoželjnih ideja.
Možda je prenapuhanom crvenom balonu došlo vreme za odzračivanje?
I to ćemo videti, vrlo brzo.


***
Da li se sećate ove školske zanimacije, iz nekih prošlih i lepših vremena?



Prvo polje prve kolone uvek je započinjalo na isti način, ukoliko je zadato slovo bilo B. Zanimljiva geografija, zemlja na B - Belgija ili Bugarska. Ama baš svaki put.
Zanimljivo, zar ne?

↧
Search

Juče, danas, sutra...

October 9, 2013, 2:40 pm
$
0
0

Danas je Vlada džamahiri Srbistana objavila najnovije mere za rešavanje efekata juče objavljenih mera za rešavanje doprekjučerašnje krize u koju je država zapala svačijom osim njihovom zaslugom.


Danas donete mere biće evaluirane sutra i korigovane novim merama koje će biti odmah sprovedene kako bi nam već prekosutra bilo bolje nego što će nam to biti sutra zbog ovog danas u odnosu na juče zbog onog do prekjuče.
Dakle, jedva čekam nakosutra.
Malo.

↧

Pašteta, pa šteta

October 13, 2013, 4:37 am
$
0
0

Danas se u Vrbasu održavaju izbori za radnički savet SOUR Carnex. Između kojih i kakvih to kandidata tamošnji radni ljudi, seljaci & poštena inteligencija treba da izaberu najbolje?
Da pogledamo glasački listić:


  1. Mesni narezak Dačić-Marković
  2. Riblja pašteta Vučić
  3. Pašteta sa povrćem Đilas
  4. Suvo meso Krkobabić
  5. Kulen Pastor-Kasa
  6. Dimljena slanina Čanak
  7. Pileće viršle Jovanović
  8. Stišnjena kobasica u crevu Koštunica
  9. Đačka pašteta Vulin
  10. Kilo masti Šešelj
  11. Alpska slajs Ljajić
  12. Zimska salama Nikolić
  13. Srpska mortadela Dveri
  14. Neobrijani goveđi but Drašković
  15. Boranija sa svinjskim mesom Svi zajedno

Svi gorepredloženi kandidati, koji se dobace preko cenzusom predviđene granice broja glasova, stiču pravo na apsolutno učešće u upravljanju radničkim savetom SOUR Carnex, kao i shodno tome pripadajuće dividende iz godišnjeg budžeta preduzeća. Takođe, postizborno stanje sastava radničkog saveta ima se upodobiti i preslikati na sastav lokalne skupštine & vlasti u Vrbasu.


Stvarno, baš kuhinja dobro nam poznatog ukusa i mirisa.

Više od pola veka proizvodi Carnex-a su na Vašim trpezama, sa Vama delimo naša iskustva, znanje ali i strast za dobrim zalogajem. Nova interpretacija Carnex proizvoda predstavlja vodič kojim ćete na kreativan način učiniti život lepšim. Recepti su sačinjeni tako da rezultat bude uspešan, a većinu njihovih sastojaka sigurno već imate na kuhinjskim policama. Neki se veoma brzo pripremaju, poput Havajskih korpica, a neki kao što je Saltimboka zahtevaju malo više pažnje. U svakom slučaju, reč je o modernom pristupu bilo kojem obroku i prilici. Sva jela su odraz našeg uverenja da se dobar ukus može postići upotrebom jednostavnih i hranljivih sastojaka, kao i da se lepi obroci mogu spremiti za vrlo kratko vreme.

U pamet se, narode vrbaški. 
Biraj one bez konzervanasa, nitrata, aditiva, aflatoksina, veštačkih boja, mirisa koji štipa za nos i oči, one kojima etikete nisu izbledele, čije konzerve nije zahvatila rđa, umesto onih koje čak ni pacovi ne bi da progutaju. Precrtaj one kojima je rok trajanja odavno istekao, a i dalje ti se keze sa raftova dućana i malih ekrana teve prijemnika.
Izađi i biraj, iako su se oni sami već izabrali.

p.s.
Kakva li će tek biti izborna ponuda na lokalnim izborima u Negotinu, koji slede krajem februara 2014. godine - možda nešto iz asortimana đubreta SOUR IHP Prahovo?
Veštačkog, da ne bude zabune.

↧
↧

Oktobarska preporuka

October 17, 2013, 2:11 pm
$
0
0

Ova životinja naseljava severne krajeve Amerike (Aljaska, Jukon, Stenovite planine), Evrope (Skandinavija, Rusija) i Azije (Sibir). Pripada porodici kuna (poput daljih rođaka tvorova i lasica) i predstavlja najveći primerak te sorte. Hrani se lešinama životinja koje su ubile druge zveri. Takođe, veoma aktivno lovi irvase, zečeve, glodare i domaće ovce. Ne preza da nasrne na daleko veće primerke faune od sebe (vukove, medvede, jelene, stoku).
Iako nije brojna, ova vrsta ne spada u ugrožene, zbog svoje široke rasprostranjenosti i nezasitosti. Ne pravi previše problema oko razmnožavanja po ZOO vrtovima.
Ima je u literaturi, stripu i filmu: ona prirodna varijanta je detaljno i živo bila opisana u avanturističkom romanu R. Montgomerija, dok je M. Bulatović opisao i njenu socijalnu varijantu; stripovi i filmovi iz Marvelovog X-Men serijala priča su za sebe, i nemaju blage veze sa stvarnošću, za razliku od "primeraka" datih u knjigama.

wolverinez

Ljudi su tom živinčetu nadenuli razna imena, koja uglavnom opisuju njegov izgled ili navike: žderavac, wolverine, karkajou, skunk bear, quickhatch, gulo gulo, gorska kuna, rosomaha, järv, ahma, fjellfross...

***
Na FaceBook stranici Opštine Negotin možete da natrčite i na ovo:

žderavci

Preporuka za pogledati u Bioskopu Krajina.
Onom istom, u kome će (opet) biti održana sednica SO Negotin. Ovoga puta neće biti Istinitih priča #32, teme će uglavnom biti nekako komunalne. Doduše, iako su teme takve, u sazivu sobranija nema tačke na temu izbora inokosca nad komunalcima - još nije zrelo, iako je jesen.
Ne zna se da li ima novih preleta među odbornicima, ali se zna da će naprednjaci postaviti odborničko pitanje: Ko i zašto ne dopušta korišćenje hale sportova treneru i polaznicima privatne škole fudbala? Nešto se mreškaju i agrodžiberali: Zašto direktorka Gimnazije ne uvažava od strane roditelja "demokratski" izabranog organizatora ekskurzija (otkad li se pa to bira demokratski...), već favorizuje opštinsku turističku organizaciju, čiji je direktor (gle čuda) njen sin?! Što jes, jeSPS - ne može im niko ništa. Barem tako oni misle i ponašaju se.
Da li će po okončanju rekonstrukcije lokalnog budžeta & ostalog dvoprstog rukodizanja, pasti i tradicionalni odbornički grupni mrs i vešalice na metar - to ćemo videti već oko podneva, u vreme budžetlijskog ručka. Ako ih sretnete na ulici, samo pogledajte jesu li im izlizane rupe na kaiševima pantalona pomerene udesno, biće vam sve jasno.

Trebalo bi dojaviti administratorima Vikipedije da na spisak naziva onog mesoždera sa početka teksta dodaju još jedan pojam: 

NEGOTINSKI ODBORNIK

Ostatak wikiteksta ne dirati.

↧

NBS

October 21, 2013, 2:46 pm
$
0
0

Napredna Biblioteka Srbije danas obeležava pet godina od svog osnivanja. U tu svrhu, ovogodišnji Sajam knjiga biće otvoren, al' stvarno, u Beogradskoj Areni koja može da primi daleko više članova biblioteke, čitalaca, i gladnih konzumenata Tomovih engleskih misli zapisanih kirilicom & Džerijevih beskrajnih besmislenih govora u niskom registru dostojnom Bajage, dvocifrenih decibela. Ovo poslednje, u cilju zaštite od akustičnog zagađenja okoline, čemu je svojevremeno bio sklon njihov Buldog-guru.
Elem, šta smo sve dobili u proteklih pet godina u režiji NBS? Gde su i šta rade asovi tadašnjeg Sajma?


Tom je te godine konačno postao predsednik nečega. Pre godinu dana je postao i kalif Srbije, rešio da svojevoljno ne plaća više članarinu Biblioteke da bi ga automatski izbrisali sa spiska, kako bi potom mogao da od iste bude postavljen za počasnog člana Čitališta&Čistilišta. Po našem sistemu obrazovanja maloletnika, sa pet godina se konačno polazi u predškolsku ustanovu, a sa šest u pripravni razred u kome se uči (ne)maternji jezik u nekim nacionalno mešovitim sredinama. Po tom principu, EURotom će učiti Engleski jezik, jer srBski više nije dovoljan za foliranje. Dok ga ne nauči, moraće da se zadovolji diplomskim crnim pojasom džudo-saveza Republike SrBske, sedmi dan imitiranja Putina.
Čelebi-Dragica je nastavila putešestvija stopama humaniste i erudite Milanke Karić.


Džeri je od Prvog zamenika evoluirao u Drugog predsednika, pa potom u Prvog potpredsednika. I u Gospodara Arene, sa sve zarđalom kašikom u unutrašnjem džepu odela te viljuškom i perorezom namesto trozupca i gladiusa. Istim tonom kojim je najavljivao progone (i egzekucije) etnonepodobnog stanovništva, uništio Našu Borbu, zahtevao "bećarski porez", cinično se smejao ubistvima opozicionih lidera i novinara, vređao poslanike, ministre i građane, uz suzavac pozivao na ustanak protiv dosmanlija, ustaše Tadića, te ostalih izdajnika i stranih plaćenika... danas, u Areni, narodu nudi samo spermatozoidne balone, pesak, znoj i suze (umesto krvi) ekonomskih mera. Naravno, ne po leđima sebe i svojih. Btw, još uvek nije utvrđeno koji lepak za prste koristi - domaći Tigar Pirot, kineski smrt-lepak ili onaj od kamilje pljuvačke.


Buldog Woyo je tamo gde je i pre bio. Neće se vratiti, jer i dalje tvrdoglavo odbija da promeni ime u Lesi.


Pačić se takođe nije vratio - jer nigde nije ni odlazio. Sve vreme ga je krio i gajio onaj recenzent za prelom sloga i mozga, ime mu se Sumanutom ne spomenulo. Bio ga je premazao nevidljivom kremom, doduše užeglom, zbog čega je rok trajanja nevidljivosti bio kraći. Odatle ta žuta nijansa perja. No, nebitno - iznutra trajno krasnejši, Pačić je danas Drugi Premijer ili Prvi Sekundant; svejedno, važno je da peva. Što se tiče ponovnog uzleta, sve će i dalje zavisiti striktno od težine sadržaja koferčeta. Jbg, gravitacija i ostala ateistička trabunjanja, ko ih izmisli bestraga mu glava.


Vagabund Koštunica i dalje vredno sakuplja razne kosti, rešen da jednoga dana konačno uspe da sastavi slagalicu "Skeleton in my closet". U amanet.


Jorgovanka od Tabakovca više nije mis Dvorišta. U odrešene ruke su joj dali državni buđelar i štampariju love, čekova i glasačkih listića. Na njeno mesto doveli su novu mis - Energičnu Drugaricu na partijskom zadatku, od eksponenta Tomovog izbornog štaba do gospođe ministarke za bioenergiju i isterivanje žutih bubica iz glava Beograđana. Stila Biblioteke radi, ne da se uočiti nikakva razlika između njih dve.

Foka Rankić... ko bre?! 
Anyway, umesto njega tu je sada nezaobilazni Dabar Đitler (originalno nepostojeći Hana-Barbera lik), neopravdano odsutan sa Sajma pre pet godina. Podjednako uspešan u balansiranju i korišćenju različito naštimovanih truba. Njegov projekat "Beograd na vodi" preimenovan je u "Beograd niz vodu". Očekuje prolećne poplave pod radnim nazivom "Izbori 2014", spreman za postizbornu koaliciju sa Džerijem bez Toma i Pačića. U tu svrhu oštri prednje zube, od Pančeva do Vladičinog Hana. Gorespomenuta nova mis Dvorišta ga je trenutno pomešala sa ovnom, što je donekle čudno za učenicu generacije u osnovnoj i srednjoj školi. Mislim, to - da brka glodare i papkare.


Mlađani Šibadžija je, na Džerijevu preporuku, tesnu prugastu košulju zamenio onom dišdaša, komotnijom po mikroklimi Abu Dabija. Postao je zamenik prvog zamenika. Nije ni to za bacanje, da se ne lažemo. I on, poput Dabra, čeka prolećnu poplavu pa da se vrati s njim i Džerijem zajedno na vlast, prepun ideja o uvozu peska i kamila, te instaliranja jedne mini-pustinje nasred Srbije koja bi tako kontrastno parirala Palminom akvaparku. Njegov najnoviji projekat nosi naziv "Srbija: zemlja regiona, bajki i hiljadu krajnosti", pravi trik iz šešira, nikada pre viđen! U tu svrhu, AirSerbia je već izlizingovala od arapa jedan avion kanader, kojim će posejati dine duž kanala Morava-Persijski zaliv. Zna Mlađo gde leže pare, nanjuši ih k'o svinja tartufe.


Ekipa raštimovanih negotinskih negdašnjih delegata-bećara, u zamalo stoprocentnom skoru više nema veze sa Naprednom Bibliotekom (barem ne direktne). Raštrkalo se to, po gubitku vlasti s početka 2009. godine, u razne biblioteke drugih boja. Sada bi da se opet vrate na mala vrata, onako satelitski - kako i priliči supozitorijama. U tu svrhu koristiće placebo čepiće NS, PS, PUPS te ostale preparate tradicionalne političke medicine palanačkog uma.


A gde su kuvarica Poplazićka, spremačica Natalija, Vuk, Šubara, Crvenkapa, debeli Bidžo, ambasadori, predstavnici, konzuli, estrada, politika, mediji, gurmani, bušmani, ketmani, golubovi prevrtači & ptice selice u jatima, degustatori vina i ideja, moralne striptizete, majstori za pravljenje "ušiju" na stranicama knjiga iz biblioteke... nove maske umesto starih? Bili su i ostali samo potrošna roba na policama Napredne Biblioteke Srbije. 
Da se zna red, gospodini.
Isto važi i za vas, u poslednjem redu. Da, da, vi, što se odazivate na "narod" i "biračko telo". Ne zanosite se da vas sve ne vidim, ove su sa dioptrijom.

+++

Na otvaranju onog "stvarnoknjiškog" Sajma Knjiga, u nedelju, dalo se videti i ovo:


Vladika Atanasije glumi odsutnog Vučića; patrijarh Irinej čita strip Tom i Džeri, sprema se za proslavu rođendana; u pozadini, policiot Božović onako ćosav imitira brkati logo Montenegro Prajda; Dačić kao da je postavio "lopovsku".

***
Na stranu zavitlavanje oko jubileja Naprednjaka, ova vlast jeste načinila jedan isforsirani polukorak iz same sebe i ispuzala po jedan mukotrpan korak u smeru rešavanja kosovskog problema i na putu pristupanju Evropskoj Uniji.
Zato ćemo na unutrašnjem planu, taj polukorak žestoko iskijati mi, ovdašnji Nišči. Zbog toga što su taj polukorak + po onaj jedan korak morali da učine po svaku cenu, pritisnuti spolja svim i svačim a ponajviše sami sobom, na unutrašnjem planu će za kaznu po svakoj od tih stavki činiti dva koraka unazad. Ne unazad, ka devedesetim - vreme jeste liearno, ali nauka još uvek nije smislila način kako da se po njemu krećemo u oba smera - već dva koraka unazad ka daljem urušavanju i neumivanju društva, nerešavanju frustracija onih koji su od njih ovakvih očekivali nešto sasvim drugačije od onoga šta su dobili. A dobili su isto što i mi koji niti smo šta od takvih očekivali, niti se tome nadamo - jer savršeno dobro znamo o kome se radi. Isto kao što su i oni prvi mislili, da znaju.
Svaki korak ka EU koštaće nas +2% PDV-a više, pa dokle stignemo.
Spisak tzv. ekonomskih mera Vlade, promumlan i danas u Areni, doneće običnom čoveku više problema nego što će ih rešiti. Ekonomska kriza u Srbiji nije istog porekla kao ona svetska, pa se primenom svetskih mera teško može i razrešiti. Primena neoliberalnih fiks-ideja teško da predstavlja rešenje problema jednog razorenog postsocijalističkog društva i privrede; pre bi se reklo da će stvoriti gomilu novih trzavica i stresova. Oslanjanje na mlade i stručne ljude, nezatrovane samoupravljanjem, teško da će proći (k)od onih kojima je jedna od glavnih karakteristika vođenja politike bila baš forsirano isterivanje tih istih mladih, školovanih i neposlušnih van granica ove zemlje.
Tom, Džeri i ostala kamarila karikaturalnih fizionomija i biografija, i dalje će za svaki korak unapred koji budu morali da čine, žestoko na to prisiljeni, činiti po dva unazad na unutrašnjem planu, upakovana u novinski papir svojih stranačkih glasila koje je neko proglasio medijima. Zato što ovde ne moraju ništa, jer znaju da im se ništa neće desiti.
Jer su ubeđeni kako im niko ništa ne može.
Ubeđeni su da im niko ništa neće.


Zato će se, kako to i priliči po uspešno obavljenom poslu, udobno uvaliti u svoje kabinete i fotelje nasleđene od mrskih im Tita & Jovanke, zapaliti po jednu antikapitalističku Kastrovu havanu, praviti dimne kolutove i krugove palanačkog pakla, kroz tamna stakla blindiranih službenih vozila pućkati i pljuckati na sve nas po ulicama, koje povremeno pregaze čisto safarija radi. Zvaničnom uredbom Vlade, poskidaće rotaciona svetla sa svojih kočija, ne zbog uštede - već da bi bili manje uočljivi. Niko ne spominje helikoptere, to se još uvek ne računa u luksuz poput sapuna, pelena, lekova, obrazovanja ili hleba od tri dinara i neposkupljene struje.
Slede teški rezovi, rezaćemo svuda gde vas budemo stigli. Gospodar Arene vas je sve lepo upozorio, na današnjoj proslavi petog rođendana njegove Biblioteke.
Da ne bude posle neke zabune.
Na dahije.

↧

Prva tribina Građanskog saveza

October 24, 2013, 1:10 pm
$
0
0


Prva tribina u organizaciji Građanskog Saveza održana je 3. oktobra u sali opštine Vračar. Uvodno izlaganje o razlozima osnivanja Građanskog Saveza izneo je Aleksandar Kraus, koordinator udruženja.


Izvršenu privatizaciju društvenih privrednih preduzeća, sa svim poraznim posledicama po društvo u celini, objasnila je naša članica Marija dr. Obradović, a predstojeću privatizaciju javnog sektora ekonomista Ljiljana Latinović, takođe članica Građanskog Saveza. Moderator tribine je bila Nastasja Radović
Pozvani predstavnici Agencije za privatizaciju se nisu pojavili, iako je to bila dobra prilika da dokažu svoje tvrdnje o uspešno sprovedenoj privatizaciji privrednih preduzeća, nasuprot nespornim dokazima o katastrofalnim posledicama izvršene privatizacije koji su izneti na tribini. Mediji su bili nezainteresovani za teme koje su životno značajne za naše gradane.


Pokušacemo da za naredne tematske tribine obezbedimo učesnike koji će moći stručno i argumentovano da suprotstave stavove.


Obelodanjen je program Vlade za izbegavanje bankrota države. Program je baziran na smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, na smanjenju zarada onima koji ostaju da rade, na smanjenju subvencija iz budžeta pre svega javnim preduzećima, ali i stanovništvu i privredi, te na smanjivanju sive ekonomije. Rezultat ovih mera trebalo bi da bude postepeno smanjivanje deficita u budžetu zemlje. Ima se utisak da je MMF dao saglasnost na ovaj paket mera. Sve deluje lepo i uredno upakovano, obećava rezultat za koju godinu, pod uslovom da se izdrži težak period u kome će izgleda, po iskazanoj dramatičnosti, najteže biti našim najvišim predstavnicima vlasti koji treba da izguraju taj program.
Tu nastaje problem: osim ambalaže, ništa ne valja.

Kako smo uopšte stigli toliko dramatično blizu bankrota?
Sećaju li se naši građani još uvek da smo vodili ratove? Povremeno se govorilo o ceni plaćenoj u žrtvama, ali niko nije izračunao finansijski trošak vodenih ratova.
Sećaju li se iznošenja para u džakovima iz Srbije, pljački najvećih i najjačih privrednih preduzeća i pre inflacije i pomoću inflacije, piramidalnih štednji i pljačkaških privatizacija?
Kada su poslednji put javno pomenuti pronađeni finansijski tragovi pokradenog novca?

- Nepovratno je uništena privredna struktura građena decenijama u bivšoj Jugoslaviji. Zašto?
Dva su osnovna razloga - radi preraspodele društvenog bogatstva koje je pripadalo svim građanima u ruke vladajućoj manjini i zbog onemogućavanja povratku na staro - na socijalistički samoupravni sistem.
Uništena privreda proizvela je stanje visoke nezaposlenosti. Da bi izbegla socijalne nemire u ranoj fazi velike pljačke, politička elita je krenula u dva pravca rešavanja nedostajućih sredstava - u ubrzano zaduživanje na finansijskim tržištima i na zbrinjavanje dela nezaposlenih u javnom sektoru, a dela u sivoj ekonomiji. Vrhunac je cinizma da se danas čude tolikom broju prekobrojnih radnika koje su sistematski sami tamo udomljavali već dve decenije.

- Kome odgovara ovakav paket mera?
Vladajućoj politickoj eliti, krupnom kapitalu i MMF-u.
Politickoj eliti jer će teret štednje svaliti na one koji čine tzv. srednju klasu, tradicionalno naklonjenu demokratskim i socijaldemokratskim idejama. Krupnom kapitalu jer se otvara proces racionalizacije i privatizacije javnog sektora pod povoljnim uslovima za sledeću etapu velike pljačke. MMF-u jer će dužnik ostati živ i moći dalje da se zadužuje pod uslovima sve većih kamatnih stopa.

- Ko plaća cenu predloženog programa?
Svi ostali - najpre radnici koji će biti otpušteni, zatim i svi ostali radnici koji će dobiti novu konkurenciju na ionako neuravnoteženom tržištu rada na kome ponuda daleko prevazilazi tražnju, sindikalna organizovanost jer je ovo način da se usitne i poslednji bastioni organizovanosti radnika u borbi za svoja prava, svi građani, jer će privatizacijom javnog sektora (a ovo je uvod) doći u situaciju da im ne bude dostupno ono što se do sada podrazumevalo (obrazovanje, zdravstvena zaštita, penzije, grejanje, struja, voda, javni prevoz…) ukoliko to ne mogu da plate, država jer gubi značajan deo prihoda koji će ubirati novi vlasnici.

- Zašto je onda ponuđeno rešenje koje odgovara samo odabranima?
Upravo zato što i treba da odgovara samo odabranima. Da li je armija nezaposlenih za koju stotinu hiljada ljudi veća ili manja, ako je onesposobljena da pruži organizovani otpor, ne čini ništa u računicama kreatora programa.

- Postoji li drugi način, a da se ne ugrozi pristupanje Evropskoj Uniji?
Postoji, naravno. Evropska Unija nije čuvar opljačkanog bogatstva i neće je ni na jedan način pogoditi vraćanje u Srbiju desetina milijardi eura koje su iznete. Odluka je naših političara (svih dosadašnjih i sadašnjih - u nizu) da ne vode sudske sporove i ne potražuju ta sredstva. Samo oni mogu dati odgovor na pitanje zašto se time ne bave. Ta bi sredstva bila kvalitetniji zamajac reindustrijalizaciji od stranih ulaganja, sa dugoročno povoljnim efektima za državu i gradane.
Ogromna finansijska sredstva koja se bez ikakve kontrole obrću pod okriljem i u aranžmanu Crkve uopšte nisu zanemariva moguća stavka na prihodnoj strani budžeta - porez na imovinu, porez na dodatu vrednost, porezi i doprinosi na zaposlene i svakako obustava odlivanja sredstava iz budžeta za potrebe Crkve.
Korporacijski porez na monopolsku poziciju na tržištu je takode prihvatljiv izvor sredstava koji nije neuobičajen ni u Evropskoj Uniji.


Dakle, u redu je ta tegla džema na polici koju ćemo morati sami da dohvatamo, ali izvadite vaše prste iz nje.

Ljiljana Latinović
↧
Viewing all 1770 articles
Browse latest View live
Search