U Utisku Nedelje b92 od 19.05.2013. godine, poslednji predlog (broj 7) nosi naslov "Malignije od svega, baš svega". Nema potrebe da ovde ulazimo u besmislene rasprave po pitanju korektne upotrebe ili zloupotrebe medicinske terminologije u društveno-političke, marketinške i medijske svrhe, ali - da li je ova tvrdnja, sama po sebi, zaista istinita samo zato što je u video prilogu direktno povezana sa jednom školom (iako se potom kaže da su inkriminisani plakati osvanuli i na drugim mestima)?
Ne uočavate vrišteću sličnost kriminalnog i eksplicitnog, sa jedne, i prikrivenog, ali institucionalizovanog i podjednako agresivnog trovanja podivljalog društva, sa druge strane?
Tu je prah, baš kao i dizanje prašine i njeno bacanje u oči. I prah i prašina, svako svoje krštenje nosi.
Tu je kašičica koja život znači; ili smrt. Nađe se i pokoja zarđala.
Tu je zlatno i belo; šut i šutiranje u glavu, rokanje do zore.
Tu je pumpanje, strast, pasija, stradanje.
Tu je gan, koji piše belo ili mastiljavo. Olovke koje ne pišu srcem.
Tu je kutija. Tu je i glasačka vena.
Tu je, konačno, toplina zaborava po obavljenom poslu. Tako primamljiva i draga, koja vas iznova zove sve jače i traži vas sve više.
Drogistički plakati, kako bi to babe nazvale, "uče" decu kako da pobegnu od života i stvarnosti. Politički plakati im objašnjavaju kako je zaista u ovoj zemlji, danas, jedino moguće opstati u životu.
Ne samo u vreme izbora, kada je lepljenje stranačkih plakata zabranjeno najmanje 50m od biračkih mesta, već svakoga dana treba zabraniti trajno lepljenje istih na kilometar od škola, zabavišta, fakulteta, ustanova kulture. Trajno, i sa istom kaznom kao i za one koji su lepili narko-postere. Nema nikakve razlike među dilerskim bandama. Mada, može biti da ovi "stvarni" narkosi manje lažu od onih političkih. Plus, tvrdim da među pravim narkomanima ima daleko manje (medicinskih) ludaka nego među stokom koja sebe zove političarima. Prvi odlepe od potrebe usled upotrebe, drugi se rode odlepljeni a potreba im nadođe sama od sebe.
U Negotinu je pre nekoliko godina dignuta frka oko letka koji je kružio gradom, na kome su se nalazila imena i kućne adrese likova koji imaju reputaciju lokalnih narko-dilera. Digla se prašina, pljuštale izjave mupovaca po novinama i anonimnih&zabrinutih po internetu. Doživeo sam da me kao blogera "neki" na ulici zaustave i pitaju da li sam ja to pisao, te letke, jer ja "ionako svašta pišem". Nebitno je to što vam 90% imena sa letka uopšte nisu poznata, važno je da vas u Palanci bije glas. Čak i nešto tvrđe, ako preterate. Nebitno je bilo što to uopšte niste bili vi, što se kasnije i ispostavilo kada su imena pravih autora iscurela u javnost (pitam se samo kako). Bitno je da se sve isto događa čim neko namiriše izbore. Tada pseudopolitički narkomani mesecima šizofreno odlepljuju na sve strane, pa lepe plakate praznih likova bez ikakvih životnih dela, vuku te za rukav jer su ti rekli da im imena ne spominješ "na ta' tvoj blog", prete istim onim tvrđim metodama komunikacije i upodobljavanja. Tebi lično, još više tvojima.
Obe ekipe su apsolutno umislile kako su popile svu pamet ovoga Sveta. A možda i onih paralelnih, ovisno o nivou i formi krštenja.
Sablazan u stilu Utiska Nedelje nikako ne pomaže kada nadležne i plaćene institucije i službe ne rade svoj posao, a komercijalni mediji glume Peru ložača.
***
U celoj ovoj priči bezobrazna paralela belog i Belih listića, najblaže rečeno ne stoji. Beli listići su za cilj imali skidanje a ne navlaku. Upamtite to za sva vremena, pre nego što ponovo posegnete za prahom i prašinom.
Jer čak i standardno zaboravne srpske biračke kokoške umeju da vide i imaju osećanja. "I koke su živa bića" reče Boris Tadić - onaj, jedva skinut sa lepka za plakate.
Na današnji dan, u neka socijalističkosamoupravna vremena, održavan je takozvani Slet.
Sam pojam "slet" potiče od Sokolskih društava koja je u XIX veku osnovao češki filozof Miroslav Tirš; sistem javnih ritmičkih i simboličkih gimnastičkih vežbi koji se potom žestoko primio kod germansko-slovenskih totalitarnih plemenskih zajednica pod parolom "u zdravom telu zdrav duh, a duša u nosu". Ovdašnji "Sokoli" su kasnije prerasli u DFVR "Partizan", a prvi Titoslet održan je 25. maja 1957. godine.
Svake potonje godine, na taj dan su pionirke, pioniri, omladinke, omladinci, radnici, seljaci i poštena inteligencija, obučeni u prikladan asortiman Jugoslovenskog kombinata "Sport" i obuveni u patike "Jugoplastike" izbeljene cinkvajsom, pristupali masovki na stadionu JNA, koja je obavezno obuhvatala razne vrste bacakanja, kolektivnog rukonogomotkomlata, stotine varijacija Kozaračkog kola na muzičku temu kunidbe Maršalu. Do 1979. to beše u Njegovom prisustvu, kada obavezno padaše i uručivanja Štafete Mladosti od strane zaslužnih omladinki, prethodno lično em personalno pretresenih i prepipanih od strane Ljubičice Bele, bezbednosti radi. Malo njegove, još više njihove. Od 1980. pa do 1988. kada smo odsletovali poslednji put, manifestacija je održavana bez Njega, opravdano odsutnog.
Posebnu tačku, koja je obuhvatala PAP-ovke tupih bajoneta, bez municije i udarne igle, plus državna ili partijska zastava po glavi izvođača, sprovodili su pripadnici JNA - redovni vojnici, gardisti, đaci srednjih vojnih škola i pitomci vojnih akademija Eseferjot (kako to reče JeNeA đeneral František Tuđman).
Pribeleške radi, prijavljujem: kao klinac, 1978. godine sam lično nosio Pionirsku štafetu OŠ "Vuk Karadžić" ulicom Stefanije Mihajlović, od nekadašnje kafane "Bulevar" do današnje kafane "Kod Čiče" gde sam je predao narednom sapatniku. Brat bratu, ima tu zdravih sto jardi - čitav jedan home run u američkom fudbalu. Pojma nemam gde je završila ta štafeta, kao i hiljade takvih istih širom Jugoslavije. Možda se iz samog njenog štapinsko-pendrekastog oblika dala naslutiti potonja budućnost Zemlje, ali šta deca znaju o tome...
Na dan 25. maja, obeležavan je rođendan Josipa Broza, iako istorijski fakti pokazuju da se to zapravo dogodilo 7. maja (1892. godine). Nebitno, jer je taj dan izabran delom zbog toga,ali sigurno delom i zbog osvrta na nemački zajeb iz 1944. kada su uspeli da zarobe celu jednu maršalsku uniformu, po cenu izginuća silnog naroda Drvara i okoline.
Btw, originalno, pojam "maršal" znači konjušar. Potiče od starofranačkog "marechal" tj. staronemačkog "marahscalc", i u sebi sadrži pojmove "konj" i "sluga". Od pojma za konja (mare, mearh, marah, marha), potiče i naziv drevne rase konja Tolkinove Srednje Zemlje - Mearas. Pojam već od XII veka dobija i vojni smisao, i dodeljuje se prvenstveno zapovednicima konjičkih jedinica; od XVIII veka ova titula postaje vojni čin koji se odnosi na kompletne armije, a u potonjim slučajevima i na same države.
Dakle, sada je valjda jasnije za šta smo svi bili smatrani u vreme dok nam je gazdovao maršal. To što smo potom od konja postali magarci, teško da je njegova krivica. Zato je jahanje još uvek zvanična državna doktrina svake vlasti u ovm krajevima.
Jelenko s'rozi Mićević Filaret: 3 u 1 biskup/episkop/vladika
Nekako se baš potrefilo, posred termina za Slet2013, da Srpska Pravoslavna Crkva održi sabor svog Vrhovnog štaba. Nije bilo nikakvog nemačkog desanta; kruciformne štafete popovi ionako vascelosvakodnevno nikako ne ispuštaju iz ruku; pionirkama je zabranjen ulazak u sakralne krugove i dvore pred kamerama javnih kuća informisanja (ehm, za one druge kamere bumo se dogovorili - važi i za pionire, omladince & pitomce). Crkvenjačka omladina zadužena za sletove pod maskama, suzavcem, sa kamenicama i bejzbol palicama trenutno nije uspela da obezbedi stadion za svoj performans. Trg Republike nosi po Njih i Njihovo zaista zajeban naziv - ne ide, bre. A i taj Konj na Trgu... jebo ga maršal.
E zato je drug srBiskup Jelenko Mićević (devojačko Filaret) morao da sleti sa uma u vreme Sleta. Kao što je to i uobičajeno, u njegovom slučaju.
Uručio je Štafetu Sumanutosti sam sebi, prepipao se baš onako kako treba - po kačavendinski, sletno-vežbovno pokazao kako se repetira puškomitraljez M53 u slučaju kada se zaglavi redenik, i svečano izjavio da je za ovaj unesrećeni Vilajet najsrećnija opcija - vojni državni udar. Veli, spreman je i da to potpiše pahomijskom olovkom, ako zatreba. Istom onom kirilicom, koja mu beše povod za ovu izjavu.
Puč bi bio mera sreće srBskoga pučanstva, hunta đeneralska nedosanjani san svakog mitraljesca militantnog krila SPC koji u ličnoj mrsnoisposničkoj alkovi od 500m2 drži postere svojih idola: Bate, Smokija, Borisa. Sve go (...) mitraljezac do mitraljesca, najuspešniji nemcočetnoustašoistrebitelji, ti živi partizanski totemi svakog antiboljševičkosrBoslavnog mantijaša i pripadajućeg mu Dverinja pod skutom.
Ne znam da li sveprisutnom Nesalomivom A.Vučiću smeta to što je vladika Jelenko pokrao pare poslate iz dijaspore izbeglicama, ili to što je biskup Filaret lično nestao jedan rentgen aparat takođe poslat kao humanitarna pomoć, izmuzao Miloševića za kintu koju je spucao na sopstveni dvorac, pomagao skrivanje više Haških optuženika, što se voza džipom Pajero koji mu je lično poklonio Šešelj. Jer se bavi politikom više od samih političara, slovi za glavnog finansijera porodične manufakture zvane Dveri. Ne znam da li mu smetaju i militantna slikanja ovog pripadnika Crkve Ljubavi Nebeske i Čovekoljublja, blagoslovi dati raznim dobrovoljačkim i radikalskim bandama ubica i pljačkaša preko Save i Drine, otvoreno petljanje u ovozemaljske poslove državnih institucija.
Međutim, pitam se da li ministru vojnom Vučiću smeta kada se episkop Mićević meša u njegov resor - vojna&državna pitanja?
Ukoliko je zaista postao postnacionalistički konvertit, nosilac pa potom skidalac bedža V.Šešelja sa Zemunskom lentom Druge klase, metafizički iskren i veberovski zabrinut za budućnost Raje ovdašnje - trebalo bi da mu smeta.
Ukoliko je samo još jedan u nizu onih koji se drže gelendera isplativosti trenutka na ionako klizavim i uskim stepenicama balkanskih istorija - onda nije ni bitno da li uopšte nekome smeta to što njemu ne smeta.
A smeta, i to mnogo.
Ne smetaju samo sumanute izjave matore bitange umotane u crnu svilu optočenu zlatnim nitima, već i bezobrazni podsmesi njegovih kolega iz firme, koje mu upućuju preko sofre tokom tog tzv. Sabora, umesto da mu decidirano kažu da prekine da baljezga, bruka SPC, vernike i sam smisao Vere, da ne spominjem štetu koju nanosi srpskom društvu i narodu u celini. Niko od njih ne sme da konačno potegne isterivanje iz sopstvenih redova ubedljivo privatno najbogatijeg službenika SIZ-a Nebeskog.
Kao da su njegove kretenske izjave bilo kome zaista smešne; još je manje bitno da li je bio pijan kada je to rekao ili se samo tvrđe nasnifao tamjana. On to misli i radi svakoga dana i noći, i oko toga nema šta još da se pita. U zemlji žestoko ovisnog pravosudnog sistema, hapšenje pojedinca koji otvoreno poziva na sukobe i rušenje državnog poretka ne sme biti dovedeno u pitanje niti jednog trenutka, još manje uslovljeno njegovom pripadnošću nekoj od kvazielitističkih kasti koje gazduju Srbijom podeljenom na njihove feude i zabrane. Reč je izgovorena, strela fatve odapeta u srce građanskog i civilizovanog društva - javno, pred medijima, bez imalo ustezanja i pardona. Da li će se Sinod SPC po pitanju ovog najnovijeg incidenta ponovo "ograditi", videćemo. A kako izgleda kada se oni ograđuju - i to smo videli.
Ne, drugovi vladike, uopšte nije smešno. Tog bandita treba podhitno sikter iz SPC, svu imovinu mu oduzeti jer je stečena u Službi (ehm, i to je pitanje - kojoj...) i podeliti Crvenom Krstu Srbije. Da vas makar simbol te organizacije privuče tom činu, ako ništa drugo. Naravno, još jedno "ludomradovanje" je u pitanju, da se ne zanosim nadom kako je tako nešto zaista moguće.
Opasno je što će cerekanje i podrigivanje vladika na Saboru ostati samo to, dok će Jelenkova reč naći plodno tle u mnogim praznim glavama širom Srbije. I ne samo tamo, već i kod onih koji od države takođe traže posao i hleb, ali i poštovanje osnovnog ljudskog dostojanstva, što ovde baš i nije praksa vlastodržaca. Podjednako i kod onih koji su skloni da veruju svakoj reči sa oltara izrečenoj, i od Boga blagosiljanoj, jer im skoro ništa drugo nije preostalo osim da žive u iluzijama, kada je stvarnost takva kakva je.
Pa opet, i dalje preostaje ogroman broj onih kojima to zaista smeta, onih koji imali ili ne posao, bili ili ne članovi stranaka, išli ili ne u hramove, shvataju da se pop ili ministar ne mogu tako da ponašaju sve dok ih narod plaća. Da neće da ćute na svaku njihovu glupost, bezobrazluk i svinjariju koju čine o tuđem trošku, i to sve ćešće.
Šta bi bilo u ovoj zemlji, kada u bi u Ustavu i zakonima zvanično postojao institut građanskog hapšenja (citizen's arrest), koga poznaje anglosaksonski sistem pravosuđa? Bivši engleski premijer Toni Bler je 2012. godine za dlaku izbegao građansko hapšenje u Hong Kongu zbog zločina protiv mira u Iraku, i to od strane jednog studenta. Aha, "Bler jeste zločinac i štite ga policija i masoni". A Filaret je... šta?! Neka o tome nešto kaže narod preko Drine, ukoliko je ovaj ovdašnji postao sumanut i obnevideo.
Lično bih građanski uhapsio Jelenka Mićevića, bez pardona. Samo kada ga ne bi štitila ista državna oruđa kao i Blera. Ne možete doveka trpeti najpoganije uvrede na vaš račun koje se prelivaju iz crkvenih dvora i preko verskih dveri, od strane onih koji bi, po definiciji Osnivača nekadašnje jevrejske sekte kojoj danas pripadaju, morali da budu tolerantniji od najtolerantnijih. Bez izuzetaka.
Pitanje je da li će i kako reagovati Premijer Unutrašnjih Poslova Ivica Dačić, na ovaj eksplicitan izliv ljubavi prema vlasti, u kojoj i sam lično sodelae. Posle previše gestova blagonaklonosti i međusobne podrške nematerijalne, ali i one tvrđe prirode, da li će se na ovakvo činodejstvovanje osvrnuti još jedan od Filaretovih rukoljubaca - makar po službenoj dužnosti? Hoće ili neće - zavisiće striktno od spomenute isplativosti trenutka.
***
Možda su Aleksandru Vučiću, tokom boravka u Rusiji, Alan Čumak i Dolgorukov proročanski dojavili da će Filaret u njegovom odsustvu pozvati na srbodžihad protiv Sveta i Razuma. Ako je bilo tako, onda nije čudna najava kupovine ruskih PVO odbrambenih sistema. Zbog pokušaja udara odozgo, sa Nebesa. Za svaki slučaj.
Mada, protiv tuče tipa Filareta & Njegovih, dovoljne su i protivgradne rakete, one što rasteruju mračne oblake slutnji i vekovnih zabluda.
Promocija časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja" br.35-36
Govorili: - Ivan Tomić, moderator - Goran Vučković, urednik "Buktinje" - Emila Petrović, etnolog-kustos Muzeja Krajine, autorka teksta "Hajduk Veljko u stripu" - Višeslav Živanović, autor teksta "Veljko u Karađorđevom protokolu" - Saša Skalušević, Krajinski književni klub, autor teksta "Hajdučki sastanak iliti Veljkov silazak u andergraund" - Dragoljub Firulović, autor ilustracija
Teme: br.35 - umetnost br.36 - Hajduk Veljko Petrović
Iz naslova se možda dala naslutiti nekakva piromanska priča.
Ipak, radi se o kulturi, onoj koja u poslednje vreme u Negotinu baš i nema svetlih trenutaka. Zahvaljujući višegodišnjem entuzijazmu ljudi okupljenih oko redakcije časopisa "Buktinja", i ova promocija privukla je dosta pažnje i pored dosadne kiše koja je u sredu Negotincima ponudila omiljeni izgovor za lenjost. Na žalost&štetu standardne palanačke učmalosti, izložbeni prostor Todorčetovog konaka je bio ispunjen Negotincima koji se ne daju odvratiti.
Od kulture, i zdravog razuma - naravno.
Napomena: Ovoga puta u publikumu nije bilo nikoga od komitetlija, tih čuvenih potomaka "druga Hajduk Veljka" - kako im se to prečesto umelo da omakne.
Što reče Višeslav Živanović, citirajući Hajduk Veljka:
Glavu dajem ali Krajinu ne dajem, rek'o sam i turcima ali i Đorđu. I Krajina, evo dvesta godina, ne da mene. Ne da mi ni da umrem ni da se smirim. Još buktim među vama, braćo moja, i smiriti se nikad neću, dokle god je vas i vašeg poroda.
Već dvadeset godina konstatujemo kako ovom zemljom vlada ista rotirajuća kasta političara na vlasti i u opoziciji.
Već dvadeset godina javni prostor oblikuju samozvani analitičari i
jedni te isti političari bez iole ličnog i intelektualnog integriteta
ili pak elementarnog poštenja i morala.
I jedni i drugi svoju
javnu prisutnost i (političko) postojanje duguju činjenici da je u
Srbiji eliminisana SVAKA alternativa - tačnije, da se alternativi u
startu onemogućava pravo na javno postojanje i (političku) artikulaciju.
Formiranje novih političkih stranaka onemogućeno je zakonom,
pojavljivanje vanstranačkih ličnosti koje ne pristaju na ovu vrstu
mimikrijske demokratije onemogućeno je njihovom trajnom lustracijom iz
Utiska nedelje i njima sličnih „otvorenih ekrana“. Emisija koju
gledamo već dvadeset godina u svojoj suštini ima upravo „ideologiju“
zasnovanu na ideji da alternativi u Srbiji jednostavno ne sme da se
omogući šansa za postojanje i bilo kakvo javno artikulisanje.
Zato su, sasvim smišljeno i proračunato, iz nedelje u nedelju i njeni
gosti uvek jedni te isti političari, analitičari, i njima slični... među
kojima se, šatro, simulira dijalog, glumi neslaganje - a sve u cilju
održavanja postojećeg statusa quo koji jednako odgovara svima, pošto su
ovde na vlasti zapravo svi: i vlast, i opozicija, i analitičari, i
komentatori, i Olja Bećković.
Na jednoj strani postojimo mi
koji ih uredno gledamo, pratimo i komentarišemo - na drugoj su oni koji
se sjajno zabavljaju, svesni kako pristajemo da budemo marionete u igri
koju plaćamo vlastitom budućnošću (izostankom iste), osećanjem
poniženosti i gomilom govana koja nam se iz istih kuhinja svakodnevno
uredno servira.
Zato, za početak:
Bojkotuj Utisak nedelje. Ne gledaj. Ne komentariši. Pozovi prijatelje da i oni učine isto!
U Negotinu su pre desetak dana otvorili nekakav megatrendoidni Poljoprivredni fakultet (ona, echtes Megatrend viša poljoprivredna škola oterana je odavde posle 5. oktobra 2000. godine, pod krajnje sumnjivim okolnostima i bukvalno preko noći - baš kako je i bila otvorena). Krajnje je vreme da se samozvani kalemarski Otac Nacije tu upiše, podseti nekadašnjih đačkih dana provedenih u srednjoj poljoprivrednoj školi "Bukovo", pa da već jedared i sam postane akademac poput ostalih akademika.
Da Olja Bećković-Ćosić konačno u Istisak Nedelje pozove i Tatu i Oca, red bi bio.
Prvo što mi jutros pade na pamet beše Tammuz. Pitam se samo zašto - kao, ne znam da je juče završeno proleće i počelo leto...
Tammuz (hebr.), Dumuzid (akad.), Adonis (gr.) - Sumerski bog vegetacije, pastirsko božanstvo i družbenik boginje Inanne (Ishtar, Venera)
Tammuz - deseti mesec civilnog jevrejskog kalendara (arapski Temmuz, tj. gregorijanski Jul), koji ima 29. dana i počinje na dan prvog mladog Meseca posle letnjeg solsticija; mesec koji pokriva završetak proleća i početak leta; Tammuz je i mesec u kome su se desili neki od bitnih Biblijskih događaja: slavljenje Zlatnog teleta, pad Jerusalimskog hrama (dva puta), Ezekilj vide kočiju nebesku, Mojsije je pučanstvu priopćio Deset zapovesti, Jošua naslednik Mojsijev zaustavi Sunce na nebu...
U Srbiji je, narafski, Tammuz (kao prelazni mesec) podjednako moguć i nemoguć - zavisno od ugla gledanja. Interreligijski je nemoguć. Klimatološki, kada su u pitanju vrućine - naravno, moguć i obavezan. Društveno-politički? E, tu nastaju problemi.
Prvo da razmotrimo moguću opciju, ona je bar jasna: ovde privid politike toliko dovodi društvo do usijanja da najavljeno globalno zagrevanje u stvari liči na željno očekivano rashlađenje usijanih glava vođa i pripadajuće im Nacije. Sa te strane gledano, ovde leto nikada ne prolazi.
Međutim, dihotomija Tammuza srBskog je ono što omogućava domaći pseudopolitički paradoks realnim, čak povremeno opipljivim pa i - mirišljavim.
Tammuz-leto godišnje doba u Srbistanu je nemoguće. Zato što letu uvek prethodi proleće, a toga ovde nema. Dokazi za to su brojni, ali onaj najstariji, koji narod najduže pamti, pokazuje koliko je ovo društvo duboko zaglibljeno u sopstvenoj samoljubivoj nemoći da pomogne sebi.
Skoro svi narodi ovozemaljski imaju istu ili sličnu izreku kako "jedna lasta ne čini proleće". Laste su ptice-selice koje u jesen beže u toplije krajeve, u proleće se vraćaju na mesta kojih se sećaju još kao žumance u gnezdu. Njihov masovan (i organizovan) povratak najavljuje i potvrđuje konačni odlazak hladnih dana i zime, i označava početak novog perioda bujanja, vegetacije, izobilja, života.
Golubovi, nasuprot lastama, spadaju u ptice-stanarice - strogo ornitološki gledano. Društveni život golubova donekle podseća na onaj kod kokošaka. Međutim...
To "međutim" povod je cele ove priče.
Srbiju laste zaobilaze.
Ne, nije u pitanju nikakva radijacija, Teslin štit, sokolarenje ili neka druga pošast opasna po ove ptice. Jednostavno, za laste u Srbiji nema mesta. Njihovu eko-nišu zauzeli su golubovi. U okruženju Srbije više nema zemlje koju nije zahvatilo "Proleće" građanske neposlušnosti, demonstracija i otpora ludilu debeloguzih besomuka koji su zajahali fotelje i budžete, apsolutno ubeđeni u sopstvenu nesmenjivost, blagosiljanu nezainteresovanošću građana.
Bez lasti nema proleća, puk i golubovi ovdašnji to dobro znaju. Ovi drugi, uspeli su da svojim združenim delovanjem pomere političke magnetne polove i izvedu nešto što ni priroda ne može - da između tih polova više ne postoji nikakva razlika, da se iz metafizike ovaploti društveni bastard pomirenja i apatije, privida nade i poverenja u dokazane uništitelje istog, poklapanja polova u svim znanim i neznanim dimenzijama, pozama i katama. Nečega, što se u ovdašnjim kokošinjcima i golubarnicima naziva - politika.
Golubovi-prevrtači i golubovi-preletači su najbrojnija vrsta domaće gamadi, nalik svojim pticolikim imenjacima. U narodu ih još zovu i ptice-serice, jer najviše vole da praktikuju drugi deo svog naziva, i to najviše po svom bivšem jatu. Zapravo, radi se o humanoidnoj podvrsti parazita koja je samo spolja nalik homo sapiensu ili - daleko bilo - homo erectusu, s tim da svaka sličnost tu nadalje prestaje. Po ponašanju su rod pijavicama i krpeljima, od kojih se razlikuju po savršeno automatizovanoj upotrebi dva prsta za glasanje. Glavna razlika u odnosu na ljudski rod je baš u nepostojanju kičme, sa kojom nikada ne bi mogli da se provuku kroz najsitnije pore normalnih društvenih odnosa.
- ministar aflatoksinske poljoprivrede Knežević, iz DS u SNS
- ministarka alternativne energetike Mihajlovićka, iz G17 u SNS
- većina (pre)ostalih ministara, iz SRS u SNS
- kandidat za zaječarskog poslanika dr. Tadić, iz DS u SNS
- Beoslon Mirković vs Ničić, iz Pokreta "Živim za Krajinu" Bor u SNS Zaječar
- direktor RTB Bor Spaskovski sa skoro celim poslovodstvom & lokalnim odborom, iz URS u SNS
- bivši "stari zaječarski demokrata" Bađević, iz DS u solo GG hiperinventivnog naziva "Za Zaječar", koja fiktivno izlazi na izbore sama a činjenično suflira SNS (na gornjoj slici, naočarac u levom uglu iza Vučića)
- negotinski agrolibomenadžer Milivojević, iz LDP u SPS
- bivši negotinski predsednik opštine V.Đorđević, iz DS u SPS
- ladyspokesman negotinskog parlamenta Rakić, iz DS u URS
- buljuci ovdašnjih odbornika koji gangbangerski bauljaju u krug po Negotinu, na relaciji DS-URS-SPS sa najavom još novih akrobacija, već naredne nedelje
- isto, samo po pitanju direktora lokalnih preduzeća i ustanova, dokazanih i prokazanih izvršilaca najbesmislenijih partijskih zadataka, najčešća relacija SPS-DS; mada, nikad se ne zna...
- Dverinje novosadsko uteče u Treću Srbiju i fotelje Informatike a.d.
- Dušan u Čekovićku, Sanja u Petrovića, i SVISVISVI Zajedno za Srbiju od levog (Šabac) do desnog kornera (Negotin)
- krda istih koja u stampedu pretrčavaju iz SPS u JUL u SRS u DSS u DS u SPS u SNS u...
Ima, i biće ih još, dokle god se narod ovdašnji bude ponašao kao kokoši kratke pameti, koje zanima samo da prebiru po bunjištu prezasićenom otpadom štetočina, ne pitajući se gde se delo to Proleće.
Taktika ptica-serica zaista je lukava&efikasna: znaju oni da se laste orijentišu prema položaju Sunca u odnosu na horizont, kao i uz pomoć sopstvenog unutrašnjeg kompasa koji usklađuju sa magnetnim polovima Zemlje. I tako su došli na, neverovatnu ali funkcionalnu, ideju - da pomešaju i izjednače polove, da svi postanu isti, a da onima kojima je bitno - to više ne bude tako. Zbunjene laste su jednostavno odustale od daljeg zanošenja povratkom u Srbiju.
Ko nema svoje laste, nema ni sopstveno Proleće - sa velikim P.
Dublja društvena ili psihološka analiza u ovom slučaju postala je bespredmetna i jalova. Plitki umovi, koje treba rastumačiti, neminovno dovode one koji to pokušaju, direktno u plićake bezumlja gde se svako iole razuman obavezno nasuče i ostavi kosti, ugradi ih u temelje sumanutosti i tako ih još više ojača.
Vreme analize u Srbiji je odavno prošlo.
Proleće otpora, trenutno jedinog globalnog vida samoodbrane građanina-pojedinca, u Srbiji se ne nazire čak ni u tragovima. Ovako efikasno otelotvorenje Zemlje Dembelije zapanjilo bi čak i fra Majkla od Kildera, autora "Kilderskih poema (o Zemlji Dembeliji)". Narodski rečeno, gubari gotovanski su se razvili do stadijuma neistrebivosti.
Srbija nije Utopija, Arkadija, Šangri-La, Eldorado, zemlja izobilja, meda i mleka, gde sirevi padaju sa neba i niko nije bolestan; međutim, Srbija neodoljivo podseća na Kukulend, Zemlju lujki, Raj za budale, u kome je utopistički misliti kako može bolje od ovog gliba u kome se svi valjamo. Zemlja naroda toliko lenjog, da ga čak mrzi da se zabrine za sopstvenu budućnost, kamoli - pu, pu, dalekobilo! - za nju i pobrine.
Leonardo da Vinči bi garantovano crko od muke, kada bi mogao da čuje kako perpetuum mobile zaista postoji, i to u Srbiji.
***
New Model Army u svojoj pesmi "Lurhstaap" možda na najbolji način opisuju Srbiju s početka XXI veka:
One swallow never made a spring You can buy a crown - it doesn't make you king Beware the trinkets that we bring
tj.
Jedna lasta nikada nije činila proleće
Možeš kupiti krunu, ali te to i dalje ne čini kraljem
Čuvajte se tričarija koje vam donosimo...
Pesma je napisana 1990. godine, nekako u vreme početka našeg Sunovrata.
Baš, tričarije, a narod i dalje besomučno kupuje. Kao mutav.
Laste definitivno neće ove godine doneti Proleće u Srbiju. Neće ni Tammuz. Proleće (sa velikim P) će morati da dođe samo, iz naših glava - tako, i nikako drugačije.
Upisan 55.281 birač, 69 glasačkih mesta, 50 odborničkih mandata, 9 izbornih lista. Izlaznost oko 55%. Jedno (veliko) biračko mesto zatvoreno još u podne, zbog tuče - izbore ponavljaju idućeg vikenda. Po prvim nezvaničnim rezultatima, cenzus su prešli SNS (40%), URS (33%) i SPS (11%). Baš, trojica na Trojicu. Svi ostali su podcenzusni, mada se oko 5% klackaju LDP i DSS (u trenutku dok ovo pišem).
Od Timočke bune, prebijanja, kamenovanja pa čak i ubijanja seoskih knezova i pisara, stranački nepodobnih domaćina, podmetanja požara po kućama i dućanima pre sto i kusur godina - kao da se ništa nije promenilo u Zaječaru.
Predizborne batine u više navrata, prebijanje glasača i članova biračkih odbora na sam dan glasanja, zatvoreno (baš zgodno za dodatno sedmodnevno ucenjivanje) jedno od većih biračkih mesta pre kraja glasanja, laganje i najogavnije vređanje tokom kampanje, lokalna televizija kojoj pristrasnost leži u registrovanim delatnostima pri APR, nekakvo čudo od lokalnog političkog analitičara (OMG i toga u Zaječaru ima) na Mirkovićevoj TV predviđa Mirkovićevu pobedu nad Mirkovićevim dojučerašnjim gazdom i potom sigurnu koaliciju sa SPS koja sigurno prelazi cenzus, upravo odgledanu predstavu isti već najavljuje u Knjaževcu, Boljevcu, Majdanpeku, Kladovu, Negotinu... autobusi, mitinzi, sevaju minići i guzičice promoterki, papira bačenog na plakatiranje ima kao da je posečena omanja šumska oblast u Amazoniji, mržnja prolivena po ulicama i domovima jedne standardno kilave srbijanske palanke s početka XXI veka.
Na Mirkovićevoj TV Best, vrte pesmu Bisere Veletanlić "Nikad više, gotovo je milo moje".
Birači su odmah prepoznali kvalitet, pa su požurili da overe to prepoznavanje. Kako su prepoznali, tako će kukati.
Međutim, stvar nije tako prosta tj. još je manje smešna.
Ovi izbori, zapravo, nisu Otisak nedelje. U pitanju je nešto drugo.
Zaječarski vanredni lokalni izbori prvo su ozbiljno i veliko unutarporodično odmeravanje snaga boršč-vlasti sa sedištem u prestoničkoj Nemanjinoj ulici. To što su se lokalni oborknez i oborinhabitant nameračili jedan na drugoga, možda znači samo sirotim Zaječarcima, i to u onom delu po pitanju toga kome će nadalje plaćati frustracije i fiks-ideje lokalne vlasti. Zemun nije bio, niti je mogao da bude primer koji bi oslikao stanje stvari. U Zemunu ta ekipa jednostavno ne može da izgubi, kako god se zvala. Zaječar je, međutim, nešto sasvim drugo: centar mini kraljevstva trećeg po sili čoveka političkog krpeža nedavno preimenovanog u "URS".
Sugrađanima Zorana Radmilovića jedino je bilo dopušteno da se odluče za koga će glasati, između dva ponuđena slona u zaječarskoj staklari, koja već godinama ionako proizvodi samo srču i ništa drugo. Izbor je bio samo to - i ništa više.
Međutim, Zaječarci su ponovo perfidno uvučeni u visoku lokalnu politiku, gde se lokalni izbor polako ali sigurno pretvorio u referendum priklanjanja Vučiću ili Dinkiću, a u toj situaciji konačni ishod bio je više nego poznat već unapred. Ti lokalni izbori bili su dubinsko sondiranje jedne od većih srbijanskih opština kako će sluđeni narod reagovati na batinaše, kako će u jednom od najjačih centara URS (kao koalicionog partnera SNS) glasati za Gospodara Vučića i njegove antikorupcijske lupinge, tj. kako će Dinkić reagovati u danima koji slede.
Aleksandar Vučić je večeras izmirio svoj dug Mirkoviću za one džakove kupusa i glasačkih listića koje je od njega dobio u maju 2012. godine. Pitanje je da li Mirković zaista razume u šta se upleo, (trenutno samoproklamovanom) pobedom na lokalnim izborima u Zaječaru.
Glasanjem za face sa bedževa na reverima glavonja, odrađena je planirana šihta i - dosta. Sad svi na svoje zadatke. Kako reče večeras Mirković u svom TV studiju oko 21:30 svojoj TV voditeljki, "ja sad moram da idem, nemam više vremena za priču, odmah počinjem da radim".
Žao mi je Kralja Ibija i njegovih podanika, talibani će im svima sastrugati likove i to vrlo brzo, špahtlom za krempite. Svaki član SNS na teritoriji Istočne Srbije, znao je u nedelju da će Mirković na svojoj TV Best, u 21:30 proglasiti svoju pobedu bez obzira koji stvaran rezultat izbora bio. Informacija je proverena.
Da pogledamo i taj "viši" nivo ovih lokalnih izbora.
Za sada samoproklamovana i nezvanična pobeda SNS u Zaječaru, imaće svoje posledice po politički i ini život Srbije na nekoliko nivoa. Onaj zaječarski, već je opisan.
Sledeći je negotinski:
Večeras su gomile Vučićevih i Mirkovićevih supozitorija u TV studiju oduševljeno najavljivale koaliciju sa SPS, ali i dalji pohod na Knjaževac, Boljevac, Majdanpek, Kladovo i Negotin ("gde su socijalisti još uvek jaki" - da citiram neku kandidoidnu budalu u roze košulji, predstavljenu kao "politički analitičar"). Ehmkahm...
Nepobeda URS u Zaječaru, ponovo u prvi plan baca ultimatum negotinskih demokrata upućen SPS partnerima u vlasti, da im shodno koalicionom sporazumu vrate mesta direktora JKP, zamenika direktora JP za građevinsko zemljište, predsednika Skupštine opštine Negotin i zamenika predsednika opštine. Ako se to ne ispoštuje, napuštaju vlast. Zbog poraza URS pada i ucenjivački kapacitet lokalnih URSuljica za novu koaliciju u Negotinu, mada bi ulazak SPS u zaječarsku vlast povratio "pregovarački" potencijal URS uz ucenjivanje vanrednim izborima i u negotinskoj Psihorupi. Pančevačka ili caribrodska formula uopšte nisu nemoguće u Negotinu; u bilo kojoj od te dve, kratkih rukava bi ostali jedino socijalisti sa "svojih" 17 odbornika (od ukupno 45), nastalih od 8 redovnih sa izbora + 9 pokradenih od drugih stranaka (čitaj DS i SNS). Btw, tako su i G17 po formuli 4 - 2 + 5 postali URS sa 7 odbornika. Bernulijeva jednačina šibicarenja, u praksi.
Kako god bilo, nijedna od ovih varijanti neće moći da traje duže od osam meseci, koliko je preostalo do redovnih lokalnih izbora (mart 2014). Biće to period prepun bljuvotina, krađa, lupanja službenih automobila, istraga, privođenja i saslušanja, pretnji i ostalih lokalpatriotskih idiotarija. Gubitak vlasti za URS u Zaječaru, blago jača negotinski DS i mnogo više SNS, dve ekipice koje se u poslednje vreme previše "nešto muvaju" po istim mikrokordinatama.
Šta će tek biti sa najavljenim prelaskom još tri "nečija" odbornika u URS, najavljenim za utorak - ostaje pitanje na koje možda i ne bude dat odgovor.
No, sve su to samo sitnopalanačka trabunjanja paćenika napaljenih na nerad i zloupotrebu funkcija, kojima se sada tresu gaće jer samo što su se nedavno prešaltovali iz jednog u drugo jato a već je na vidiku treće. Preko brda, iz pravca Zaječara.
Onaj naoko ozbiljniji, republički nivo rezultata današnjeg cirkusa u Zaječaru, daleko je gadniji po mogućim posledicama koje će osetiti svi građani Srbije - bez izuzetaka.
Poraz Ničića globalno oslabljuje URS i Dinkićev zabran u Vladi.
To će dodatno ohrabriti Toma i Džerija da se osete kao ćurani u vreme parenja, osile i uskoro krenu na rodni Kumrovec Šumadijski, jer im Verko Neposlušni (baš kao i Ničić, ili donedavno borski Spaskovski) predstavlja banderu u oku. Zaječarski prelom leve Dinkićeve ruke donosi novo vaganje snaga u ionako nestabilnoj vladajućoj koaliciji, koja je sa inkorporiranim Dinkićem i Dačićem konstantno na nekakvoj klackalici od svog formiranja. Ne bi me začudilo da vrlo brzo vidimo kako pseudokulirani Vučić ume da preti i javno&direktno svojim koalicionim partnerima, a ne samo izokola (preko Ničića ili Bajatovića).
Pobeda SNS u Zaječaru dodatno slabi koalicione kapacitete svih ostalih srbijanskih stranaka, koje ionako sve više liče na buljuke posranih gohlubova što čuče po soškama i samo čekaju da im Gospodar Vučić namigne pa da utrče na teren prepun krtičnjaka i Vučjih jama i na kome izduvani fudbal privilegija svaki čas odskače u sasvim neočekivanim pravcima.
Ova pobeda naprednjaka naročito slabi Dinkićev čuveni ucenjivački kapacitet, partituru koju je uvežbao skoro do savršenstva.
Poraz URS u Zaječaru, preusmeriće Dinkićevu ekipicu lagano ka LDP, DS i LSV - kako se to već neko vreme škraba po tzv. domaćim medijima, uz nedavno dodatno Čedelinkovo prolupavanje o "ujedinjenju LDP i DS u jednu stranku" i potrebi saradnje sa neizostavnim učesnikom i rušiteljem svih postmiloševićevskih vlada, čije ime svi vrlo dobro ovde znaju. Ne pomerio se.
Vic, koji danima kruži, da "Vučić priča onako tiho i smireno kako ne bi probudio radikala u sebi", nije nikakva izmišljotina. Oni već odapinju na adresu EU pretnje vanrednim parlamentarnim izborima ukoliko ne dobiju datum početka pregovora o pridruženju; da - Oni a ne Srbija. Njima "prete", ali podrazumeva se da će se svetiti nama Niščima. Kada se ova poslednja budalaština prevede na običan srpski jezik, rečenica glasi: Zajebaćemo ih, daće nam taj pusti datum. Naravno, raspisaćemo odmah vanredne izbore baš zbog toga, da sve ostale svedemo na 5,01% ili manje - pre nego što se Šešelj vrati sa zasluženog višegodišnjeg odmora.
Zato što se oni jedino njega boje, jer jedino oni znaju i zašto.
Običnog Zaječarca se ne tiču druga dva posledična areala, baš kao i običnog Negotinca ili običnog bilo-gde-Srbijanca. Problem je u tome, da se iskreno pribojavam kako sam u pravu za sve što je ovde napisano, a da to zapravo ne želim. To, da budem u pravu.
I niko, ali baš niko da spomene broj nevažećih listića.
Možda ih nije ni bilo.
***
U ponoć, b92 objavljuje da i LDP prelazi cenzus. To znači da i "od njih ipak zavisi" ko će formirati zaječarsku komandu grada, jer se odnos snaga unekoliko promenio: SNS 39%,URS 34%, SPS 11%, LDP 5,5%. Konačni obračun ovog ludovanja neće biti poznat do naredne nedelje u 20h, kada se zatvara batinaško biračko mesto Velika Jasikova na kome ima oko 1200 birača (nešto više od 2% ukupnog broja Zaječaraca sa pravom glasa). I dalje su sve opcije otvorene, moguća je i vlast URS uz pomoć SPS i LDP. Sedmica koja je pred nama, biće prepuna kombinacija, presipanja iz šupljeg u prazno, pretnji, obećanja, kupovina i prodaja, laganja po svojim i tuđim medijima, brujaće telefonske žice i zunzare u praznim glavama, niko neće ništa raditi, ceo Zaječar pretrnuće od iščekivanja ko će mu krojiti sudbinu naredne četiri godine. Noćno kretanje tim gradom biće unekoliko otežano onima koji otvoreno iznose sopstveni politički stav. Slaba ulična rasveta, rupe u kolovozu i ostale standardne protivpešadijske prepreke tako drage aktivistima. Baš se zgodno namestiše te batine i potonje odlaganje poslednjeg čina izbora, zar ne?
Dakle: Dimitrovgrad ili Pančevo - šta je vaš Otisak Nedelje?
Aktivisti Nove Stranke su u 22. juna, na zgradu Skupštine opštine Pančevo okačili crveni fenjer i tablu sa natpisom "Ulica crvenih fenjera". Kažu, politička scena u Srbiji danas izgleda kao jedan veliki kupleraj u kome se po principu političke prostitucije formiraju koalicije - od nacionalnog do lokalnog nivoa, pod firmom "svako može sa svakim". U takvoj atmosferi politika i izbori su obesmišljeni, princip odgovornosti više ne postoji, svi su u vlasti - kolektivitetu u kome niko nije odgovoran, gde se građani za najobičnije probleme, po ping-pong principu šetaju čak više ne od šaltera do šaltera, već od stranke do stranke. U takvoj fasadnoj demokratiji, izbori postaju samo puka formalnost nedeljne šetnje za glasače i naplate dnevnica za stranačke aparatčike.
Čisto sumnjam da su građani Pančeva glasali za vlast koju danas čine SNS, DS, DSS, SDPS, PUPS, URS i LDP.
LDP na svom sajtu objavljuje diskusiju iz Parlamenta, u kojoj se prepucavaju agroliberal Zoran Ostojić i agroministar Goran Knežević, dva agrostručnjaka - jedan za negotinske i ostale palanačke džiberaldemokrate, drugi za sjebano mleko koje je popio ali nije progutao već ispljunuo pod sto čim su novinari pogasili kamere. Duva, al' ne uvlači. Veli Strašni O'Stoja da pojedini pripadnici vlasti zloupotrebljavaju svoje položaje kako bi ostvarili ličnu korist. Ne veli da to isto rade i pripadnici opozicije, ali zato daje primer Dimitrovgrada gde mu nije jasno zašto SNS u tom gradu ruši SNS koja je na vlasti. Ne spominje da je u toj ekipi i LDP, ali mu i dalje nije jasno. Jedino mu je jasno da je dimitrovgradskoj ekipi stalo do 20 hektara zemlje od koje zavisi opstanak opštine.
Stvarno, zavisi.
Čisto sumnjam da je građanima Caribroda jasno kada su to glasali za vlast koju od aprila čine SNS, Zajedno za Srbiju - LDP, DBP-URS, DSS i LDP. Sumnjam da je bilo kome jasno kako se to LDP u ovoj koaliciji javlja dva puta.
Ne znam šta je istina od svega što je RainDog napisao u vezi borske trgovine mandatima i funkcijama, ali znam da on nema običaj da laže ili pušta neproverene izjave tek tako. Ovih dana traje prepucavanje na relaciji poslanica LDP Radmila Gerov - info-služba RTB Bor na temu ko laže, ko krade, ko je preobavešten a ko neobavešten. Interesantno, neke rečenice izašle iz agroliberalnih ustiju neodoljivo podsećaju na Đilasove od 27. maja, kada je pomenuta služba takođe izdala saopštenje slično ovom od 1. jula.
Čisto sumnjam da u Boru ima iznenađenih ovim prepucavanjem, kao i činjenicom da LDP (ovoga puta) nije u vlasti. A nije da se nisu nadali... još uvek. Zato sada zunzare i obadi štipaju kao blesavi, potežu iz naftalina čak i čuvenog luzera Baneta Ivkovića. Tek će taj sve da im objasni. Ček, samo da nešto pita Šainovića na Skajp...
***
Čuvena Ulica Crvenih fenjera u Amsterdamu radi punom parom. Isto kao i ovi istoimeni sokaci besramnosti i plitkoumlja širom Srbijice. Ima li tu ikakve razlike, kad smo već kod slobodnih umetnica i javnih poslenika? Ima.
- zanat, privatno preduzetništvo, otvoreno tržište, plaćanje poreza -
U Holandiji su crveni fenjeri upaljeni tokom radnog vremena. "Uslužna delatnost" je legalizovana i uvedena u finansijske tokove države i društva. Javna rabota, kao i svaka druga.
- političarenje, privatizovane državne privilegije, monopol, poreska utaja -
U Srbiji su crveni fenjeri pogašeni. Nemoj slučajno neki da zasvetli, otkrije kakva sve kvarljiva roba stoji po izlozima domaćih partija sa posebnim potrebama, pa da se mušterije premišljaju oko izbora i (nedajbože) odustanu. Od čega bi onda sva ta silesija Javnih živela, kome bi krv sisala i pare muzla, koga bi javno lagala?! I kako bi onda, bez njih takvih, puk mogao da bude makijavelistički zadovoljan i glup?!!
U Srbiji su crveni fenjeri na Javnim kućama pogašeni i da niko ne bi znao kada one rade. Jer kada ne rade - ne plaćaju porez. Dakle, crveni fenjeri kod nas rade na crno. Eto nama opet crveno-crne koalicije na grbači.
Kada svako iole razuman pokuša da dokuči o čemu se bre to kod nas radi, shvata ubrzo koliko je to jalov posao. Besomuci su toliko plitkoumni, da pokušaj shvatanja šta to oni rade ostavlja teške psihofizičke posledice na zdravlje svakog ko ima IQ veći od poljskog miša.
Problem je u tome što se oni uopšte ne kriju. Sve je palanački jasno i javno, Punch & Judy perfektno glumataju a stado uživa u predstavi i teši se mišlju. Svi su oni isti, i svima je nama isto.
Samo javno, drugovi i Drugarice. Samo javno.
Palanka ima pravo da misli da zna.
Palančani nemaju pravo da se prave blesavi kako ne znaju da do izbora u Negotinu ima još osam meseci i da je već počela predizborna kampanja. Partije sa posebnim potrebama su krenule u pripreme za lov na vaše duše, a vi se i dalje pravite da ne znate kako će vam isti opet nuditi isto, slobodno gasite fenjere i stavljajte ćebad na prozore, zarivajte glave u pesak, žmurite da vas ne vide.
Konvertiti, travestiti, naprednazadnjaci, turboeuropejci, zaobilaznica kod Starog Hrasta, Guns & Roses... Bajato sirće, gazimestan-berba 1989. sa sve širim istorijskim i sve užim geografskim poreklom. Stvarno, sasvim običan dan. Sve su stvari na svom mestu - baš kako treba. Nego, ko je bre ta Nena?!
"Ma baš me briga za taj hrast, to je čisto sujeverje i nerazumevanje trenutka u kome se Srbija XXI veka nalazi."
Jedan od najčešćih komentara koji se može čuti (ili pročitati), i to ne toliko u prilog Gospodaru Vučiću koliko kao kontrapunkt zatucanoj, sujevernoj, palanačkoj, srboslavnoj i praznoglavoj Srbiji koja se valja u zabludama prošlosti, mitovima i igrama senki glede soBstvenog identiteta. Da li je baš tako?
Nepotrebna dilema, namerno podmetnuta javnosti kako bi bila skrenuta pažnja sa suštine problema. Taj problem itekako postoji, u celom svetu, i Srbija je deo njega. Ne radi se ovde o sujeverju, iako su baš eksponenti te i takve besmisli i odbranaštva najglasniji (Dobrica "ustavamsezavratokrenula" Erić i njegovi vampiri & karakondžule). Ikonoklasti srBstva, vazda je tako bilo, nikada nisu znali šta rade, ali itekako dobro znaju za koga to rade. A i za šta, tj. koliko. Radi se o jednom drvetu koje je jednostavno moralo da bude pod zaštitom države ukoliko ispunjava uslove za to neophodne - a tvrdnja je da ispunjava.
Slika, koja u tekstu o gostovanju V.Ilića u RTS Dnevniku, prikazuje mapu lokacije gde se nalazi hrast, i lučnu trasu auto-puta između dva mosta/nadvožnjaka, donekle izaziva podozrenje prema onome što nam se preko medija servira iz Nemanjine ulice. Kada se projektuje neka saobraćajnica, uvek se traži geološki stabilna i ekonomski isplativa trasa. To podrazumeva sastav terena, ispitivanje podzemnih voda, useke, nasipe, nagibe, rigole, troškove pristupa i izgradnje, odvodnjavanje kišnice, troškove eksploatacije i njenu potonju isplativost.
Zašto lučna saobraćajnica spaja dva mosta na jednoj relativno kratkoj relaciji? Na karti (ali i na drugim slikama) se vidi da je ta lokacija pretežno livadska i ravna, čak i ne preterano kosa, da luk ide posred lokacije hrasta, malo dalje seče jedan deo šume u smeru prema Čačku. Nalazi se tu i razno drugo rastinje, očigledno manje bitno naoko sukobljenim stranama. Da, stranama, jer se ovde radi samo o dvema stranama istog gledišta na svet. Onog koje počinje sa "baš me briga za...", a završava još jednim porazom zdravog razuma. Bilo bi interesantno da neko daleko kompetentniji pogleda trasu tog puta, čisto da vidi ima li tu nepotrebnih vijuga koje nepristojno dižu cenu, ali donose i rabat. Da ne kažem jednu drugu reč na "R", prečesto vezivanu baš za građanina Ilića. Došli smo do toga da je jedno živo biće iskorišćeno kako bi se, onako hoch-palanački, etiketirala jedna grupa ljudi, čak je postalo skoro nebitno da li oni zaista jesu takvi. Bitno je da je sveprisutni Glavnokomandujući Vicepremijer ispoljio svoj standardni manir u ophođenju sa svima koji mu se bespotrebno vrzmaju oko nogu dok On užurbano spašava Državu od svih - osim od sebe takvog. U konkretnom slučaju, mnogi se k'o mutavi uhvatiše za drvo starije od "moderne srpske države" i svih potonjih dinastija zajedno. Da ne širimo priču na to da ovaj hrast više "miriše" (istorijski gledano) na Obrenoviće nego na Karađorđeviće, i da takva teza ništa manje ne pije vodu od etikete palanačke zatucanosti i sujeverja. Niko ovde više na taj hrast ne gleda kao na - drvo. Jedno obično i staro drvo koje je preživelo Turke, Austrijance, Nemce i Ruse, ali Srbi umalo da mu dođu krošnje.
Pitanje opstanka jednog takvog drveta jeste pitanje modernizma XXI veka (nikako modernizacije), a ne Veljinog privatnog auto-puta za Crnu Goru preko Čačka, koji odista simbolizuje modernizaciju i napredak - u stilu Mitteleurope tridesetih godina XX veka.
Možete na ovo žmuriti koliko hoćete, ali to jeste tako.
U Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj, USA, Holandiji... prave nadvožnjake za divlje životinje kako one ne bi stradale na auto-putevima, prave prolaze za krabe u priobalju na mestima gde one sa plaža ulaze u šume po kojima se razmnožavaju, pri projektovanju tzv. farmi vetrenjača obavezno se u obzir uzimaju migracione rute kojima se kreću ptice i slepi miševi. Na nadvožnjacima ti "ludaci" sade drveće, ne seku ga - zamislite samo! Jedan hrast ili besomučno uništavanje šuma u Amazoniji - tehnički je apsolutno isto. Idiotizam kvazimodernizma. Ekonomija XXI veka je Zelena, a ne asfaltna, betonska ili čelična. Zelena je zbog zaštite Prirode, a ne samo zbog boje američke valute - jer, eko-ekonomija je itekako finansijski isplativa stvar. Ovde se ne radi o sujeverju, jednom hrastu ili drvoredu platana (btw. u mom Negotinu, idioti trebe gubare tako što poseku drveće umesto da uništavaju gnezda - zdravo bukovo ili hrastovo drvo zaista JESTE na ceni, ali u pilani). U pitanju je sociološki i ekološki princip XXI veka, dostojan misli Martina Niemoellera; normalnost jednog naroda i njegove budućnosti, koje ne smeju da pomute trabunjanja sumanutih Erića&Co, bahatost turbo-europejaca ili tradicionalna kolektivna lenjost i fatalizam sebičnosti sitnih duša.
Građanskoj ("Drugoj") Srbiji je daleko pametnije bilo da se jedinstveno usprotivila ovom divljaštvu, umesto što se deli na Peščanike i Dvoglede, preganja oko toga da li je Vučić konvertit ili konvertibilni radikal (kradikal). On je bre, narode, nebitan. Bavljenje njime i njemu sličnima ide samo takvima u korist i stvara im primisao nekakvog društvenog značaja. Od toga niko nema koristi, pa čak ni on sam - razumeo to ili ne. Građanska Srbija je morala da bude najglasnija u zahtevu da se to drvo ostavi na miru i podvede pod zaštitu države, da odgovorni budu sankcionisani. A nije, jer Građanska Srbija nisu internet portali ili nezainteresovani poslanici, već živi ljudi kojima je neka maca izgleda pojela jezike i popila mozgove.
Priča o sujeverju nam je namerno podmetnuta, zajedno sa Erićima i sličnim kletvobacačima, Da Se Ne Setimo (DSNS) o čemu se ovde zaista radi. Ubeđen sam da su neki od hrastobranitelja namerno poslati da diskredituju protest. Trebalo je da tamo protestuju Građani svesni štete koja se nanosi, pa tek onda Zeleni Srbije kao stranka koja se navodno time zanima. Kako da ne... Nikakvi zapisi, tradicije, vradžbine, druidi, strele u deblu, Isus međ' godovima, klanje pevaca na korenju, kačenje hlebova po granama, hajdučki rastanci, badnjaci i ostale gluposti pseudotradicionalizma.
Svaki put kada je bila potegnuta priča o ulasku krupnog kapitala iz inostranstva, državnim parama, stvarnoj odgovornosti nekoga unutar vladajuće kaste, ili je građane trebalo dodatno nečim opteretiti, javljale su se priče o poplavama, raznim gripovima, aflatoksinu, suši, protivgradnim raketama, šeicima, datumima, ucenama, platanima... hrastu.
Svojevremeno je Radmila Gerov, kao predsednica opštine, zbrisala kaldrmisani centar Negotina sa sve pripadajućim mu drvoredima i zelenim površinama na Trgu Stevana Mokranjca. Zamenio ih je loksodrom od štampanog betona, bez hladovine i vetrovit, leti usijan kao roštilj, zimi ortopedski zaleđen. Doduše, od ovoga je bio i ostao gori samo Aca Ročulj, šumska smrt sa crnim pojasom, spodoba koja podseća na hibrid-mutanta gubara i dabra, manje likom a daleko više (ne)delom. Sve u ime progresa i boljitka opštine Negotin i njenih građana.
Dragan Đilas, (još uvek) gradonačelnik Beograda, pomlatio je drvored platana u Bulevaru (ma, nebitno je bre koga i čega, nazivi ulica se ionako prečesto menjaju baš iz sujeverno-politikantskih pobuda). Zamenili su ga parkinzi, asfalt i energetski efikasne bandere. Hladovina je postala misaona imenica, podjednako i prolaznicima i stanarima te ulice. Sve u ime progresa i boljitka grada Beograda i njegovih stanovnika.
Danas je mlatišumama na dnevnom redu hrast. Standardnom džiberluku Velje Ilića pridružio se novi najevropljanin Vučić, prvo podmetnuo lažnu dilemu hrast/sujeverje/palanačka zatucanost ili auto-put/modernizacija/progres - u stilu Serbian Progressive Party koju vodi, i u kojoj supozitorijski napredno saučestvuje i pomenuti kamarad Velimir Iljič. Oni takvi brane napredak i budućnost Srbije, dok kritičarima likova&dela spočitavaju sebe same. Sve u ime boljeg života naroda države Srbije - one iz njihovih vizija i priviđenja.
Tako to obično biva, kada su u pitanju domaće kabadahije koje sebi dižu spomenike za života. Srbija jeste jedna velika Palanka, i svi smo mi (priznali to ili ne) njeni palančani. Što pre se neko od nas konačno trgne, zdravim razumom i kritičkim stavom to shvati i krene prvo da bori protiv Palanke u sebi pa potom i oko sebe, to će nam šanse da se izvučemo iz gliba biti veće, neće nam trebati nikakvi Vučići i Dačići da odškrinu vrata i prave pukotine u zidovima. Neće nam trebati još jedno provlačenje, u stilu: evo - još samo ovaj put, babe mi, i nećemo više. A ni manje.
***
Pre tačno 60 godina snimljena je epizoda "No Parking Hare" u kojoj se Duško Dugouško bori da sačuva svoju hobitsku rupu od pomahitalog graditelja auto-puteva. Svako od nas čije Detinjstvo sadrži Crtani u 7:15 kao jedan od stubova sopstvenog odrastanja, seća se ove epizode. Čak i tada su postojali televizori u svakoj kući, nego šta.
The dignity of the American home must be preserved.
Epizoda počinje kadrom na kome piše "Novi auto-put za vašu bezbednost", a završava rečenicom "Dostojanstvo američkog Doma mora biti sačuvano". Zec/Hobbit/Palančanin/Mali Čovek u crtaću uspe da sačuva svoje dostojanstvo i dom pred zahuktalom mašinerijom bez duše. Autor crtaća ismeva lažni sukob modernističkog "Grada" koji svim raspoloživim sredstvima pravi puteve u budućnost i progres, i zatucane "Palanke" predgrađa i provincije koja ne da svoj mir i učmalost. U suštini, ovaj crtać je manje za decu a daleko više cilja na one prividno odrasle. Život nije crtani film, a Srbija nije normalna država. Srbiji je duša u nosu, dostojanstvo u smišljeno nametnutim lažnim podelama. Srpski dom je pre dvadeset godina razaran baš od strane istih ovih koji bi sada da ga spašavaju. Za Amerikom kasnimo u društvenom razvoju tačno onoliko koliko je star ovaj crtani film. Kod njih je ovo crtani film, kod nas je izgleda više - život. Možda i zbog činjenice da su među ovdašnjim dugouhima preovladali magarci nad zerrrcovima, dragi moj Mekrori.
p.s.
Kapitalni Velja Ilić je na televiziji izjavio da će, ma koliko to koštalo, hrast kod Savinca ostati tu gde se nalazi; naprasno je odustao od eksterminacije tj. humanog preseljenja. Drevni dub će biti upakovan u akvarijum od debelog stakla, Velja će mu lično navući i čelični oklop bezbednosti radi. Proizvešće još jednu vetrenjaču u viteza. Čak će i on, onako raspojasan, poentirati i profitirati na ovom slučaju, koji sve manje liči na slučajnost a sve više na spinovanje.
Ponovo niko neće biti odgovoran za još jedan cirkus, Krajina će ostati mirna a vlast nehavarisana.
Počelo je sa "baš me briga" i završilo tačno onako kako se dalo naslutiti. Porazom onih koji su gromoglasno ćutali kada je trebalo da rade sve - samo ne to. Kakve je tek komentare puštao na ovu temu po raznim društvenim mrežama Bojan Đurić, samoproglašeni narodni poslanik "Druge" Srbije - bolje da je ćutao.
Neka stena puca, Dub nek' se lama!
Srbija se protresti ne da.
Prava Dubrava. Ko je pročitao istoimenu priču Zorana Jakšića, objavljenu u Monolitu br.6 - zna na šta tačno mislim.
A small white flower that grew in particular abundance on graves and tombs, most famously on the barrows of the Kings of Rohan beneath the walls of Edoras. Simbelmynë was the name given to the flower in Rohan, a name translated as 'Evermind': a reference to the memories of the dead on whose tombs the flower grew.
Simbelmynë (Old English for 'evermind') is a white flower that grows in Rohan primarily on the grave mounds of the Kings of Rohan, and most thickly on the burial mound of Helm Hammerhand. The flower is also called evermind, uilos ('snow white'), and alfirin ('immortal') because it blooms all year long.
Zapravo, u zemlji Srbiji po stanovima svaki čas iz ležišta ispada tzv. stolarija; zato bije promaja na sve strane i pri najmanjem povetarcu. Shodno novouvedenom Zakonu o energetskoj efikasnosti, moći ćete da kod banaka podignete kredite da popravite stolariju i tako poboljšate izolaciju. Aha.
Na dan 11. jula 1789. godine, francuski kralj Luj XVI Burbonski pravi cirkus od Skupštine i vrši rekonstrukciju Vlade (...) smenjujući reformistički opredeljene ministre, što izaziva revolt građana. Pobunjenim Parižanima pridružuje se i deo vojske, dok se ostali ponašaju "neutralno" i nezainteresovano. Dakle, Čekunica - vazda bio i biće. Tri dana kasnije, 14. jula 1789. godine, pobunjenici su se nameračili na ozloglašeni zatvor Bastilju (fr. utvrđenje) - simbol omraženog režima - i posle nekoliko sati puškaranja uspeli da ga zauzmu, potom i do temelja razruše. Rezultati ovog istorijskog događaja su sledeći:
1. Prilikom zauzimanja zatvora stradao je njegov upravnik i nekoliko stražara, kao i nepoznat broj pobunjenika.
2. Tom prilikom, oslobođeno je zatvorenika komada 7 (sedam):
- 4 lopova,
- 2 ludaka, i
- 1 seksualni manijak.
3. Povik "Živeo Kralj!" zamenjen je novim "Živela Nacija!"
4. Umesto stega Monarhije, po prvi put razvijen je barjak Komune (koja je tri godine kasnije, 1792. godine, proglašena Republikom), tzv. "trikolora" (fr. trobojka). Ukinut je feudalizam, uveden kapitalizam.
5. Nova vlast je proglasila opštu amnestiju i zajebala stvar, izazvala revolt građana protiv sebe same.
6. Pobuna se, potom, proširila iz Pariza na ostatak Francuske. Seljaci su spaljivali dvorce i posede plemstva, koje je iz izbeglištva u susednim evropskim zemljama sejalo zavere, glasine i paranoju po celoj Francuskoj. Te njihove aktivnosti, plus razuzdano ponašanje seljaka koji su digli agrarnu bunu i izazvali nemire velikih razmera širom zemlje, pokrivaju vremenski period koji istoričari danas nazivaju "Veliki Strah".
7. Datum pada Bastilje se u modernoj Francuskoj slavi kao Dan Republike.
8. Usvojena je Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Francuska postaje građanska demokratska država sa novim Ustavom i podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Stvoreno je slobodno tržište kapitala, trgovine i industrije.
9. Crkva je sekularizovana.
10. Pobunjenici, koji su došli na vlast, podeliše se na umerene demokrate Žirondince, i ekstremne radikalne Jakobince. Jakobinci uz pomoć radnika organizuju 1793. godine državni udar, giljotiniraju svakog ko ih mrko pogleda. Sledi period jakobinske "Vladavine terora", a po njihovom zbacivanju sa vlasti i nastavku giljotiniranja u praksi (ovoga puta nad radikalima) dolazi period "Belog terora".
11. Pored neizbežnog prelaznog perioda divljaštva, rađa se novo doba francuske prosvećenosti u oblasti umetnosti i nauke, naročito na polju politike i društvenih odnosa, koje predvode Monteskje, Volter, Ruso, Gizo i drugi velikani liberalne misli.
12. Svim građanima je garantovano pravo na slobodu, svojinu, bezbednost i otpor tlačenju.
Svaka sličnost sa društvenim konstruktom pod nazivom "Srbija2013" je __________ (reč upišite sami, shodno sopstvenoj percepciji).
***
Kod nas na narod padaju prozori, vrata, plafoni, protivgradnje rakete, razne druge budalaštine i velike nacionalne ideje, postoji konstantan strah da nam (poput Asteriksa i ostalih Gala) padne i nebo na glavu. Iz dva pokušaja TV Bastilja, međutim, nije pala. U stvari, možda će i pasti, ali TV-pretplata sigurno neće - ona je daleko čvršći stub vlasti od same zgrade, u kojoj sedi njen Ključar. A tek je Taj nesmenjiv.
Francuska reč "bastilja", preciznije označava utvrđenje pravougaone osnove sa odbrambenim kulama. Uglasti tlocrt zloglasne Bastilje neodoljivo podseća na fiziognomiju Monolitnog Direktora naše TV Bastilje.
Prilog koštunjavopalanačkoj tezi kako (ovakvoj) Srbijici nije mesto u EU.
Svako, ali baš svako ko se "učlanio" u EU doživeo je sopstveno Proleće, na ovaj ili onaj način. Tamo se građani bune, koliki god im standard bio ili ih tresla ekonomska kriza oni ipak ne ćute. Isto važi i za one van EU, koliko god bili smatrani nebitnima.
Stara i omiljena fraza lokalnih (naših) budala, na temu nečega što je formalno, provizorno, fasadno, a suštinski šuplje, glasila je "puče ko bugarska skupština". Bugarski Parlament jeste do sada nekoliko puta bio raspuštan, u poslednje vreme dobrano zahvaljujući pritisku građana kojima je licemerja i osionosti političara-bogataša više preko glave. Po nekim istraživanjima zapadnih medija, korupcija u Bugarskoj i Rumuniji nije opala ni za jotu iako su te dve zemlje pre nekoliko godina postale nove članice Unije. Za korupciju nisu krivi građani, već oni koji su 2005. godine u Parlamentu (zamalo) jednoglasno ratifikovali Ugovor o priključenju Bugarske EU, ne potrudivši se ni da pročitaju to o čemu su glasali, kamoli da pokušaju nešto iz njega i da razumeju ili nedaj bože primene. A to je i bila suština.
Zato sada imaju Марияну na svom pragu, pa neka razmisle dokle će još tako kako su se nameračili.
Naravno, Bugari imaju i svoje lokalne kvazilegalističke budale koje osećaju potrebu da nešto "tumače" na račun desetina hiljada građana koji duž sofijskog Bulevara Cara Osloboditelja, sada već duže od mesec dana, demonstriraju protiv samonabeđene kaste oligarha.
U Bugarskoj postoje tri firme koje su zvanično ovlašćene za "proizvodnju&distribuciju" nacionalnih znamenja. Privatne, naravno, kako i priliči postfeudalnoboljševičkom kapitalizmu koji se praktikuje na Balkanu. Njihovi vlasnici smatraju da su silne zastave i ostale nacionalno-državne oznake koje demonstranti nose, na ulice dospeli sa crnog tržišta tj. nisu od njih zvanično nabavljene, i da ih shodno tome nezakonito koriste. Plus, na zastavi ne sme da bude nacionalni grb (neke od njih ga imaju), a Ustav propisuje i standardne dimenzije zastave, koje - gle čuda - takođe nisu ispoštovane. Kako jedan od vlasnika tih firmi kaže, licemerno je da protestanti traže poštovanje Ustava i zakona, a da sami te iste krše. Carski, nema šta. Spinovanje dostojno jednog srbijanskog ministra informisanja, VIP praktikanta-davitelja slobodnih medija u periodu pre pucanja srpske skupštine.
Idemo dalje.
Kada su u nedelju (14. jula) gornje fotografije osvanule na FaceBook stranici koja prati proteste u glavnom gradu Bugarske, nije se dugo čekalo na kontrarevolucionarni udar nadležnih Službi. Posle masovnog prijavljivanja te stranice da se kačenjem fotografija golih sisa (u formatu koji nije po uzusima FB - videti случай Femen) zapravo propagira pornografija, pomenuta stranica je bila blokirana naredna 24 časa. Dakle, ceo ponedeljak. Odblokirana je zahvaljujući još masovnijim revolucionarnim kontraudarom po prijavljivačima, na adresu FB administratora.
Konačno, i bugarski ministar inostranih poslova oseća nekakvu нужду da se ob(e)znani povodom protesta:
“Гражданите са тези, които трябва да осъзнаят, че страната има нужда от стабилност, има нужда от решаване на проблеми. Време е протестите да се насочват към по-позитивна посока, към конкретни искания за конкретни политики, а не просто за оставка.”
Prevedeno na slavjanski, varijanta zapadno od Nišave i Timoka:
"Građani su ti, koji treba da shvate da je zemlji potrebna stabilnost, da ona ima potrebu da rešava probleme. Vreme je da protesti krenu u pozitivnom smeru, ka konkretnim zahtevima za konkretne politike, a ne samo za ostavkom."
Tako je, ministre! Građani treba da daju konkretne predloge za rešavanje raznih nuždi koje političari zamese pa prospu po glavama tih istih građana. Zato su ostavke i pokretanje postupaka protiv odgovornih konkretan zahtev i predlog. Onaj pravi.
Sofija (starogrčki sophia, latinski sapientia) predstavlja pojam koji označava "mudrost". Glavni grad Bugarske se do sredine XIX veka zvao Sredec, sadašnje ime su mu nadenuli Turci (Sofya), najverovatnije po istoimenom bugaroslavnom hramu, sagrađenom i nazvanom po ugledu na daleko poznatije uzore - vizantoslavnu u Carigradu i ruskoslavnu u Minsku. Crkve Svete Mudrosti - Hagia Sophia.
Utorak 16. jul: Za rane večernje sate zakazana je prva ovonedeljna protestna kafa, iz automata. Ispred bugarske skupštine, kako je i red.
***
U Srbiji se kafa cirka po vasceli dan, naročito u radno vreme i naročito po kafićima u centru Beograda, na okomet od Parlamenta i Vlade. Dakle, taj vid protesta je kod nas prevaziđen.
Idemo dalje.
Protestiram, kdor ni zanga ni naš!
Srbija nikada nije imala Pankrte, zbog čega su državni ljubimci bili i ostali endemska parazitska vrsta koju je gotovo nemoguće istrebiti.
Srbija nema ni Femen. U Srbiji se nijedna decentna građanka ili pu!pu!iš! smerna srboslavka neće simbolično obnažiti, aludirajući na činjenicu da je vreme srpske građanske revolucije odavno došlo a da Nje i dalje nema.
Marina Abramovic je državljanka Crne Gore. I tamo se građani nešto bune. Svoje plastike neće pokazati ni neka od proskribovanih simptomatičnih starleta, naročito ne za džabe - to ionako rade samo u odabranim kvazieltističkim krugovima koje prvenstveno čine baš likovi protiv kakvih se Bugari danas bune u svom glavnom gradu.
Zapravo, bolje bi bilo da ništa ne pokazuju, čak ni Marijane među njima. Njihovi napumpani baluni su vazda tokom devedesetih bili prvo pravo sredstvo za razbijanje demonstracija, ponekad efikasnije od kordona i suzavca zajedno - sa konstantnim dejstvom & 24/7 efektom na homo sapiense koji tumaraju ulicama, TV kanalima, odskora i FaceBook/Twitter stranicama sa hashtagom #srbija.
O upotrebi parnih preponskih žlezdi (tog naširoko čuvenog državno-nacionalnog znamenja druge vrste) u ovdašnje društveno-političke svrhe, ima li više smisla uludo trošiti reči? Možda je došlo vreme da konačno i mi pređemo na ono između ušiju? Ukoliko znate da u Srbijici postoji
bilo šta, sakralno ili profano, pod nazivom "Sveta Mudrost" (ili nekim
od srodnih varijeteta) - javite mi obavezno, da se prosvetlim.
Građani Bugarske su sopstveno doskorašnje ćutanje i pomirenost sa "situacijom", na neki način amnestirali svime što se tamo događa poslednjih nekoliko meseci. Iako je stvar još uvek daleko od toga da bude dobra ili joj se nazre kraj - Eppur si muove! To uvek treba imati na umu, koliko god divanjenje i fatalizam izgledali naoko privlačni i jedino isplativi.
U međuvremenu, Srbija mudro ćuti i ispija tursku kafu, istu onu koju u Turskoj zovu srpskom. Turska posla, i njima su udarili silni građanski protesti u mudrost. Pardon, htedoh reći - u glavu.
Vojislav drKoštunica bi podhitno morao domicilnom pučanstvu da objasni sledeće:
Kako je moguće da mu braća širom Balkana, EU i Sveta podjednako demonstriraju protiv pomahnitalih neoliberalno orijentisanih i kleromilitantnih tzv. "narodnih vlada", dok za to vreme u Srbiji cveta cveće? I to ono Bodlerovo, nesmanjenom žestinom, sa samo malo promenjenim mirisom lakšeg gutanja radi. Kafa, žaba, pesak, ponos, glupost - izbor je na nama.
Kad bolje razmislim, ne mora Taj ništa, jer samo tako može večno.
Prava sova, mudrac jedan - nema šta.
p.s.
NBG su istoimenu pesmu prepakovali sredinom osamdesetih, kao demo snimak koji je puštan po studentskim žurkama, na radio talasima i Akademiji. Zvanično, objavljena je tek u februaru 1997. godine na njihovom prvom pravom albumu, baš u vreme uličnih protesta koji su zamirisali na prvu pravu građansku pobedu nad sumanutim režimom Slobodana Miloševića.
Od tada,pa do dana današnjeg, Marijana ne stanuje ovde.
- Poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril uputio je
čestitku novoizabranom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, javila je
Verska informativna agencija. Rezultati izbora svedoče da imate visok stepen poverenja naroda.
- Patrijarhu sam rekao da nemamo nijednog
saveznika na Zapadu. Odgovorio je da SPC to razume i da postoje razlike u
pristupu, ali ne i u suštini, rekao je Ivica Dačić.
- Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija
želi najveću moguću saradnju sa Rusijom i dodao da ruskim zvaničnicima
nikada nije smetao evropski put Srbije. Srbija je mala zemlja, koja treba da sačuva svoju teritoriju i koja mora da pokuša da ima dobre odnosa sa svima.
- Irinej je kazao da je Vučić na Saboru vladikama objasnio probleme sa
kojima se država suočava i da ne postoje suštinske razlike između crkve i
države po pitanju Kosova. "Crkva ima svoje, a država svoje metode, ali
ne postoje suštinske razlike", rekao je Irinej.
- "Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej, koji se sa sveštenom
pratnjom nalazi u mirnoj (kanonskoj) poseti Njegovoj Svetosti patrijarhu
moskovskom i sve Rusije gospodinu Kirilu i Ruskoj pravoslavnoj crkvi,
krajnje neprijatno je iznenađen lažnom informacijom koju su danas
objavili neki mediji u Srbiji da je u razgovoru sa svojim domaćinom
izrekao kritike i optužbe na račun državnog rukovodstva Srbije. Ova dezinformacija nije samo zlonamerna, anticrkvena, već odaje nameru
njenih sastavljača da poremeti tradicionalno bratske odnose i poverenje
između srpskog i ruskog naroda.",
navedeno je u demantiju kabineta patrijarha srpskog Irineja.
- U Šapcu je osnovana Ruska Partija. Po zamisli tvoraca, ona objedinjuje potomke emigranata, "savremene" Ruse, koji žive u Srbiji, kao i Srbe za koje zvuk otkucaja sata sa Spaske kule moskovskog Kremlja zvuči ubedljivije od obećanja iz Brisela. U Intervjuu za Glas Rusije predsednik partije Slobodan Nikolić govorio je o izraelskom peršunu, evroazijskoj integraciji i prozapadnom kursu svog prezimenjaka.
Pa da, Slobodan Nikolić - a ko bi drugi? Ili taj, ili Tomislav Milošević.
Kako i ko god, uvek ispada isto - boršč.
***
Stvarno, kada pogledate gornje naslove šta bi vam drugo palo na pamet nego - lajanje na zvezde. Ne Šotrin film, po Vitezovićevoj knjizi, već najnovije ostvarenje u palanačkoj produkciji, sa domaćim i bratskim nam starovima & starletama, tim hudožnicima beskonačne neme burleske Bezumlja.
Stvari postaju dodatno jasnije kada bacite oko na spomenutu Spaskaja kulu u Kremlju. Tu je lajanje, tu su i zvezde, rubinske & krasnaje. Na sveopšte veselje Palanke.
Scam, ili confidence trick - način prevare gde se prvo stekne poverenje žrtve (jedne osobe ili grupe), pa potom sledi... to što sledi.
Povod? Sledeći mejl, pristigao danas na više adresa (u originalu, takav kakav je):
Од господина Паул Вилсон Телефон: +447700017713. одговорите на мој приватни е-маил: паулвилсон011@ливе.цо.ук Моје
име је господин Пол Вилсон, НатВест, директор комерцијалног банкарства,
Челмсфорт & Ромфорд. Велика Британија. Бити врхунски извршни на
НатВест, открио сам нумерисани рачун са кредитне равнотежу £ 18,300,000
00 фунти плус акумулиране камате, који припада америчкој мулти-милионер
сирове нафте трговац господин Дејвид Воткинс, који је био жртва урагана
Катрина у августу 2005. До сада, нико не зна о свом банковном рачуну код
банке НатВест и мој даљи истрага показала да је покојник непосредна
породица такође погинуо у трагедији. Са моје
позиције у банци, имам све, приступ тајним детаљима и неопходне контакте
за потраживање средстава без икаквих проблема. Али, због осетљиве
природе мог посла, треба да помогне странца тврде средства, мој положај
као државни службеник, као и запослених у банци не дозволите или моји
рођаци тврде да ове фондове. Зато сам вас контактирати као странац да
организује пренос овог фонда од ове рачуну пре наше следеће ревизије,
јер ако је наш менаџмент банке открили да је овај рачун је латентна за
њих дуго, то ће бити замрзнуте, а новац ће бити враћен банка Трезор, као
неостварен јавних средстава. Дакле, желим да стоје као "спољних
корисника", а ја вас уверавам о савршеном трансфер стратегију која ће
бити постављена у име легално, тако да нико неће сумњати своје тврдње. За
вашег учешћа у овом послу, имате право на 40% од укупног износа
пребачен на ваш банковни рачун, а ја ћу рачунати на смислу тајности,
како би се избегло излагање ризичан овог договора. Након разматрања
понуде, Љубазно ми достави своје пуно име, адресу и контакт директног
телефона / факса, да би ми поново профил фонд за ваше име, као
наследнице корисника и усмерава своју комуникацију са Банком за пуштање
на слободу и даљег пренос фонда на ваш банковни рачун. Слободно ме
позове за даље разговоре. С обзиром на осетљивост природу и величину
овог пројекта, ја питам свој одговор на мој приватни одговор на мој
приватни е-маил: паулвилсон011@ливе.цо.ук Захваљујући вама у очекивању на брзом одговору. Срдачан поздрав, Паул Вилсон, НатВест Банк Плц. Директор Комерцијално банкарство, Челмсфорт & Ромфорд.
Poslato (stvarno) sa mejla: paulwilson38@libero.it
Propast. Nisam mislio na GoogleTranslator.
***
Tzv. Naš Čovek, ovako lakoveran, lakomislen, prečesto lakom na easy money, vazda zna da ti "stranci" uvek kuju nekakve zavere protivu Njega. Međutim, to ga uopšte ne sprečava da redovno nasedne na domaće šeme, svake četiri godine (ponekad i češće), koje mu domaći šibicari i ostali spasioci serviraju preko medija, bilborda, plakata, od vrata do vrata, trpanjem SMS-a i mejlova, silovanjem poštanskih sandučića. Eeee, al' to su "naši".
Kupujmo domaće.
Smislili smo novu religiju za domaće potrebe, zove se Crkva Stranih Investicija Spasa (CSIS).
Zbogzato kirilica u najnovijem scamu.
Pardon, шеми.
CSI:S? Crime Scene Investigators: Serbia Zaista postoji grana forenzike koja se bavi istraživanjem prevara poput ove u gornjem mejlu.
Miroslav Mišković - Otet 2001. godine, držan u šahti, sutradan pušten uz otkup od 7 miliona rajhsmaraka. Tada je izjavio: "Ja sam svoje otplatio". E pa nisi. Uhapšen 2012. godine, pritvoren, pušten posle 7 meseci, kaucija 12 miliona rajhseura. Vlasnik Delta Imperije, po mišljenju pravnih stručnjaka, predugo je držan u istražnom pritvoru, "da ne utiče na svedoke" - one iste koji su sada listom prešli iz Odbrane na stranu Tužilaštva. A od danas, za očekivati je da Tužilaštvo pređe na stranu odbrane, lakše se diše.
Pošteno.
Prema rečima Dinkića, u narednom periodu ne bi trebalo da se dešava da
ljudi “trunu po pritvorima po godinu dana”, kao što je “sadašnji
ministar poljoprivrede Goran Knežević 13 meseci proveo u pritvoru, da bi
ga onda sud oslobodio, što je nedopustivo”.
Ljubi ga Vučić.
Borka.
"Bogoljub Karić: Vraćam se u Srbiju u Novembru." Ako treba, ću platim.
Bogoljub se vraća kući (jevanđelje po Palmi). Spreman da dokaže nevinost, angažovaće karleušinog plastičnog hirurga u cilju rekonstrukcije presumpcije.
"Povratku Bogoljuba Karića je vrata otvorila promena Krivičnog zakona,
odnosno izmena člana 359. čime je zloupotreba službenog položaja koja
mu je stavljana na dušu prekvalifikovana u zloupotrebu odgovornog lica. Tako krivično delo zbog kojeg je za ovim biznismenom raspisana međunarodna poternica više ne postoji." Dinkić (kata #2): "Da sam na Karićevom mestu, vratio bih se i tražio fer suđenje!", ali bez povraćaja PDV na sve do sad zaplenjeno.
Halal!
Irinej M. Gavrilović je u knjizi utisaka u Moskvi zapisao da je "malo kompanija koje
na sličan način promovišu srpsku istoriju, kulturu i tradiciju van
granica Srbije, kao što to čini BK grupa".
Dragomir Karić, poslanik: "Porodica Karić će učiniti sve da poslovni kontakti i suživot Albanaca i Srba na Kosovu što pre zaživi". Baš se uklapa u izjavu patr.srB. I.M.Gavrilovića, od 'onomad': "Predlažemo suživot sa tim narodom sa kojima živimo stotinama godinama,
ali, na žalost, taj narod ne trpi nikoga pored sebe. To je naš veliki problem.", ne spomenuo se.
Stvarno, izgleda šašavo ali ne boli.
Mirjana Marković, sankilotkinja: Abolicija, bez kaucije.
Poternica protiv M.Marković obustavljena zbog zastarelosti postupka.
"Ne fmem nifta da kažem, niti bilo fta da komentarifem. U Mofkvi pada kifa. Fto fe mene tiče mogla bi da pada 365 dana. F izuzetkom jula." Jul je, Vuline.
Kako smo još uvek kod političkog otpada, trashmailova i JUL-bašče... evo još malo toga.
Upozorenje: Tekst koji sledi nije reklama. Naprotiv.
Elem, otvoriš mailbox i imaš šta u njemu da nađeš: trgovački putnici, jehovnjaci, stranačka pešadija... svi su tu. Ovoga puta palo je zatrpavanje reklamama za neku novu vrstu kafe, na kojoj, srčući, možeš još i da zaradiš. Ajdebre!
...
Od: "OG Kafa" Vreme: Sat, 13 Jul 2013 08:59:13 -0400 Tema: Kafe fransiza za fizicka lica This message was sent by Dobar Dan using ReachMail Email Marketing. Dobar Dan | Dobra Kafa | Beograd, Srbija 11000 Having trouble viewing this mail? Click here to view it in your browser. Make sure that you always get our messages: Add kaf.frans@gmail.com to your contacts. Click here to unsubscribe or update your email address.
Da li pijete kafu ili znate nekoga Mi Vam možemo objasniti kako se ova dnevna navika može pretvoriti u Vaš profitabilan posao. Ako ste zapazili, McDonalds i njemu slične velike kompanije u
svetu su se okrenuli kafe biznisu. Isti trend u poslovanju možemo
videti i kod naših velikih kompanija. Šta ste propustili, a da njihov top menadžment u kompaniji nije?
Na slici ispod možete videti primer McDonalds-a u Beogradu.
Oni su prepoznali da je kafa trenutno jedna od najvećih potreba ljudi
u svetu. To je proizvod čija prodaja konstantno raste i donosi svim
ovim kompanijama da ostvare veliki profit. Naša OG kompanija je uspešna međunarodna kompanija čiji
koncept poslovanja je Starbucks, najveća kompanija kafe u svetu, počela
da primenjuje u svom poslovanju. Razmislite da li je to razlog da čujete
o načinu poslovanja naše kompanije, i to na samom početku u Srbiji, i
kako to može postati Vaš sopstveni profitabilan posao. Kratki uvod o OG kompaniji možete dobiti u našem kratkom filmu na našem sajtu. Ako želite više informacija o mogućnosti poslovanja sa OG
kompanijom, ispunite formular klikom na link ispod i mi ćemo Vas
kontaktirati. OG Kafa Beograd, Srbija
***
Elem, samo vi lepo zamenite svuda u gornjem tekstu reč "kafa" imenom domicilne dominantne varijante crkvenjačenja, i dobićete sledeće:
Ne znam zašto ovi iz OG Kafe kinje običan narod nudeći franšizu, kada imaju potencijalno daleko isplativijeg partnera "na terenu", jačeg od McDonaldsa, Coca Cole i Nokie zajedno. Dovoljan je samo jedan ovakav trashmail na Nebesku e-adresu, umesto hiljada iritirajućih, pa da padne naredba Odozgo kako svi ovozemaljski SIZ-ovi Nebeski moraju na fasade svojih službenih objekata istaći dodatnu reklamu (pored kruciformnih, heksagramskih, krescentnih, svetlećih creva i inih). Objekti za konzumaciju reliOGio kafe u svakoj - ama baš svakoj - zemlji na Kugli Zemaljskoj. San snova svakog trgovca dušama, na malo i veliko.
Ball of confusion - od Negotina do Bangkoka, u krug. Kafa kao vera i politika. Crna & vruća, baš kako treba. Stvarno, spaja.
Ne treba vam jači dokaz od prošlogodišnjeg izbornog ciklusa i postizbornog cirkusa. Zamenite reč "kafa" rečima "vlast" ili "rekonstrukcija", čudo jedno na šta tek to izađe. Na isto.
Pre tačno pet godina, na današnji dan, prvi tekst na blogu GRAĐANSKI KRUG započet je rečenicom:
"Građanski Krug - Šta je sad pa to?! Opet još jedna od bezbroj NVO/plaćeničko/izdajničkih organizacija? Dokle bre više..."
Rečenica, tako svojstvena i draga ihremkampf sledbenicima rahmetli Miloševića i bezbeli Šešelja, uz legalističko tercjodlovanje Koštunjavo (sa nijansom boje trule šljivke). Na nju takvu nisu bili imuni i još neki nacionalno ošamućeni elementi DOS-a, kako se pokazalo vrlo brzo posle 12. marta 2003. godine. U stvari, pokazivalo se to i pre, ali smo se svi pravili slabovidi.
Za ovih pet proteklih godina, šta se sve desilo, promenilo, preokrenulo, u odnosu na taj primalni blogkrik užasa pred svime šta jesmo i naročito šta sve nismo uradili, da bi ovom društvu i njegovom atomu, Malom Čoveku, danas bilo makar malo bolje nego juče? Pa, nije da se nije desilo, pisalo, ukazivalo ili pokušavalo, a rezultat toga gledamo vasceli utorak, 30. jul 2013. godine.
Pet godina kasnije, 528 tekstova i bezbroj napisanih i drugih komentara, pretnji, pritisaka, ali i saučestvovanja drugih autora u kreiranju tekstova Građanskog Kruga, došli smo na isto. Na sam početak, sa koga smo i krenuli. I opet na istog heroja, da prostite - vedetu.
Naravno da ne mislim na agrodžiberaldemokratskog brašnog crva sa Akonkagve, skijaša, alpinistu, darovatelja foto-albuma ljubiteljima lika i dela. Licemera i višepalanačkog koalicionog saučesnika u unapređivanju u(ne)ređivanja nečega što se još uvek zove Srbija.
Ovoga puta, radikalni g(ensek) Aleksandar Vučić (u daljem tekstu AV) zamenio je suze iperitske za znoj radeničko-spasiteljski g(ospodara) AV, tog unapreditelja svih strahova i frustracija domaće političke estrade, šefa svih Službi, domostrojitelja JULbašče u kojoj rastu fikusi, prkosi, muškatle i ponajviše korov sa koalicionim potencijalom.
Taj i takav srsgensek je arlaukao po centru Beograda 29. JULa 2008. godine, seireći zajedno sa huliganima (pardon - razgovarao je sa patriotskom omladinom). Nekako, baš u vreme kada se podebelo spremalo izbacivanje Tome NIkolića iz redova Šešeljevih falangi, što se i desilo par nedelja kasnije. Ubeđen sam u to da se već tada znalo da će biti formirana nova, unapređena ex-radikalska stranka, opajana od Šešeljeve paučine, ulickana i načitana - za početak NDI priručnika za kampanje, a kasnije su tu naišli Webber i Konstantinović, kao posledica postkonsternacijske traume. Kada je odradio zacrtano, glasao za izbacivanje Tome kako bi potom imao gde i sam da prebegne, on to i sam učini.
Gde si bio pre pet godina? AV.
Šta si radio svo to vreme? AV. I, šta sad? AV.
Stvarno, sve izgleda nekako kordonski, baš kao 1996. AV AV AV...
Pet (i više) godina tzv. građanska Srbija ćerala je kera, pretvarajući se samozaljubljeno kako u ogledalu vidi Uroborosa Večnog. Neko je (poput Ludog Borisa) tu samoobmanu personalizovao i privatizovao, neko je (poput Đitlera i Cedonira Chadde Serb Skiera) to pošteno i naplatio; neki drugi su (poput tzv. Druge Srbije) višepersonsku samodovoljnost kolektivizovali i pretvorili je u skoreli stav namćorluka i kukumavčenja, međusobnog nadgornjavanja unutar sopstvenih redova u žestokoj koncepcijskoj konfuziji. Nikome nije palo na pamet da se to narodu možda više ne dopada. Jedina prava, građanska, anarhična i bez vidljive organizacione kičme i centralnog nervnog sistema, ispala je akcija Nevažećih listića na prošlogodišnjim izborima. Grupa ljudi bez fiksne organizacije, okupljena oko istoimene FaceBook stranice uspela je da na skoro svakim izborima u poslednjih godinu dana dobaci manje-više do cenzusnih 5% namerno poništenih glasačkih listića, bez obzira na to šta objavljuju autocenzurisani parastranački mediji i na činjenično marisanje glasova od strane partijske pešadije po biračkim odborima in situ. Tu se uopšte ne radi o nekakvoj koncepciji, ideologiji, programima, proglasima i sličnim tiradama; jednostavno, osnovni moto svega je "Dosta!", ništa manje i ništa više. Primarni cilj je bio osvestiti a ne kazniti DS i LDP za sumanutost, koju su promovisali u političkom životu Srbije do 2012. godine. Definitivno je postalo jasno da je osvešćivanje bilo nemoguće, kao što je preuzimanje vlasti od strane naprednjaka bilo neminovno i očigledno čak i iz one kafane na dnu Borskog rudnika, 400m pod zemljom. Svako Tadićevsko (i ino) bulažnjenje o "krivici Belih listića za pobedu naprednjaka" na račun određene grupe građana Srbije, kojima su se samoproklamovani pripadnici političke kaste zgadili za dugo vremena unapred, spada u opis dat u prethodnom pasusu.
Čisto sumnjam da kvaziopoziciona ekipa uvažava i čita tekstove Vladimira Milutinovića, naročito najnoviji. Pitanje je da li uopšte u njihovim glavama postoji potreba da to i razumeju. Ko sumnja, neka se sam zapita: Kako se to skijanjem po vrućini parira Vučićevom spasilačkom preznojavanju i sličnim prenemaganjima, kojima se aktuelna vlast jedino i bavi? Bavi se i aktuelna opozicija, tim istim. Dakle - ako ih ne možeš pobediti... probaj spust.
Baksuzi engleski, u svom jeziku imaju reč za "spust" koja tako bolno odgovara domaćoj varijanti istog: downhill.
Nizbrdo.
***
Pet punih godina pisali smo o palanačkom licemerju i pokvarenjaštvu - negotinskom, beogradskom, popovskom, političarskom, pa i svetskom. Započeli smo sa AV, i pola decenije kasnije Točak Vremena nas je sve opet vratio na isto. Na njega. Na AV.
Da li je sve bilo uludo?
Mislim da nije. Sve vreme tvrdim da se taj nikada nije promenio i niti će, jer AV (za razliku od mnogih drugih iz tog krda društvenih pijavica) ima jasan cilj i sredstvo kojim će ga ispuniti - po svaku cenu.
Cilj je moć, pored straha od smrti najjači afrodizijak u homo sapiensa. Moć, tj. žudnja za njom, najčešće se da okarakterisati kao Jungovska maska za prikrivanje impotentnosti, i to ne samo one fiziološke.
Sredstvo je beskrupuloznost, i sve što potom iz nje obavezno proističe.
Ne, naravno da ne dižemo ruke od Građanskog Kruga, posle pet godina i povratka na AV. To ne radi niko čije se tvrdnje, u manjoj ili većoj meri, kad-tad pokažu tačnim. Nas nekoliko, okupljenih oko ovog bloga, imamo nameru da i dalje bez ustezanja radimo ovaj posao, pišemo o ružnim ali podjednako i lepim stvarima. Imamo nameru da ih i dalje seciramo, zavitlavamo i ismevamo im loše strane, jer je to jedan od efikasnih i neukalupljenih načina građanske samoodbrane od kolektivnih obmana koje nam politikantski šibicari svakodnevno serviraju.
Ne zanosimo se iluzijom da su moguće blog-revolucije, kao ni strahom od šarene laže o njihovoj nedodirljivosti. Oni su samo impotentno frustrirani, beskrupulozni, u strahu od gubitka privilegija koje donosi privid moći. Oni, svi ti silni AVAVovi.
Htedoh reći, razne sorte službenika SIZ-ova Nebeskih u razne vidove i rodove Ministarstva Sile države Srbije.
Sudeći po tekstu koji je priredila Milica Jovanović (Peščanik 1. avgust B.D. - bez Dinkića), iz današnjeg desanta na razum da se izvući nekoliko sledećih zaključaka:
Svaki od zaključaka neminovno nameće i poneko pitanje:
1 - Dakle, svi - uključujući i ateiste - obezbeđuju plate uvaljivačima religiozne bižuterije. Služba je služba, da se zna. Da li će, pritom, duhobrižnici nositi maskirne mantije ili crne uniforme? Kako već poseduju blindirani vozni park, da li će zadržati crnu boju ili ga prefarbati u maskirni tj. kaki dezen? Citat: "Uz standardne oznake na reveru nosiće i amblem religije kojoj pripadaju".
2 - Očigledno da nisu pažljivo odgledali film Džekija Čena "Božji oklop", inače im ne bi trebalo lično obezbeđenje. E sad, lični ađutanti i posilni... to je već nešto drugo.
3 - Zašto se izbegava
upotreba pojma "pun radni odnos"? Zbog poreza na zaradu, ili se i dalje ne
zna u kojoj firmi duhobrižnici vojni rade - Vojsci ili Crkvi - pa ako
rade u jednoj, onda bi morali da plate ekstra porez na prekovremeni rad u
drugoj firmi? Za šta se to tačno jednomesečno obučavaju na vojnoj
akademiji - brzo ukopavanje, "Habemus pasulj et SDO!" dimna signalizacija, jelejenje dugih i kratkih cevi posle upotrebe,
osvećenje drnča? Koje će činove imati ti "oficiri na neodređeno vreme" - redovne vojne ili možda neke nove, redovne crkvojne: đakonrazvodnik, rabinarednik, jeromonah bojnog broda, stariji mulabarjaktar I klase, kontraarhimandrit, maršal patrijaršije, patrijarh armije? Da li ima veze to što Amfilohija već zovu polkovnikom? Citat: "Kao aktivni oficiri sa činom kapetana". Aman bre, kako se to postaje oficir za mesec dana?!
4 - Dođe mi da opet služim vojsku, samo da doživim bar jednom slavu košer intendature, sveca a kapela vojne muzike ili post (bilo koja/čija varijanta) na nekoj vojnoj farmi svinja. Plus pomenuti sveti drnč & dvopek nafora.
5 - Dakle, pored moralno-političke uvodi se i duhovna obuka - POiV i DOiV. Pojava i Dojava.
6 - Vladika jegarski Porfirije je predsednik saveta RRA. Dakle, sada ima jednu duhovnu i dve svetovne službe. Videti pod #3, o čemu se tu radi. Btw, SrbPC se petlja u duše, radio-frekvence a od sada i barutna punjenja. Svojevremeno je baš vl.Porf. osuđivao lopatarpopa Peranovića, ali tek pošto je ubio "nekog narkomana", kojih inače nema u našim redovima. Možda Baneta bajkera ponovo zapope, da odsluži robiju u nekoj javnoj službi; već bi se sa lopatom uklopio u zimsko čišćenje snega kruga kasarne. Što ima izvežbanu ruku... vaistina!
7 - Ovo je uvedeno ne zbog vojnika već zbog popova, da se ne varamo. Za detaljnije obaveštenje videti pod #2.
8 - Međunarodne misije? Učestvuju oni u tome poodavno - od monaha do pa(pa)trijarha, od hašašina do imama.
Nekako mi nespojivo deluju te silne religije mira i ljubavi, sa jedne strane, i oružje/vojska, sa druge. Barem im tako ne piše u "knjigama". Ili ipak piše, samo što to mi, ovako vjeroneuki i ostrašćeni, ne umemo da pročitamo i razumemo? Kako ljubiti bližnjega svoga, sa puškom u ruci? Pa opet, ako iko izljubi bližnjega svoga, u grehu ima se raspeti i be(j)zbol palicom ili lopatom odvikavati toga poroka. Uniforme i mantije duginih boja nisu dozvoljene blagoslovljenim Zakonom o oružanoj sili srBske džamahirije. Toliko barem svi razumemo.
Crkve će neminovno morati dodatno da rastumače dilemu: Ima li tzv. militantnim ateistima mesta u crkvojsci, ili ne?
Neće više samo Bog i Žandarmerija čuvati Srbiju, nikako. Od sad pa nadalje i ubuduće, čuvaće je BŽV - Bog, Žandarmerija i Vojska.
Zaista ne znam ko će nas (pre)ostale da čuva od njih.
Nadzornik garnizonskog zatvora Slavik i narednik Repa smeste Švejka u ćeliju sa još dvadesetak ljudi u gaćama (da ne pobegnu). Zabava za njih je prinudna poseta kapeli i služba božja. Feldkurat Otto Katz propoveda polupijan i Švejk se rasplače na propovedi. To se svešteniku dopadne. Vojni sveštenik je bio jevrej, studirao je trgovinsku akademiju i doveo očevu firmu do bankrotstva. Morao je da se aktivira u vojsci. Postao je oficir, pokrstio se i onda postao vojni sveštenik. Traži od islednog sudije da mu dodeli posilnog. Pošto se svešteniku Švejk dopao, a predmet je izgubljen, Švejka puštaju iz zatvora i stavljaju na raspolaganje svešteniku.
ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD VOJNOG SVEŠTENIKA
Na otpustu iz zatvora pošto je bio bez uniforme, dobija ogromni šinjel, pantalone, veliku bluzu sa zakrpama, masnu i prljavu, vojničku kapu koja pada preko ušiju. Vode ga dva vojnika sa puškama i bajonetima. Oni se u razgovoru tako zbliže sa njim da skidaju bajonete i, pošto on ožedni, svrate u finu kafanu koju Švejk zna, u koju dolaze žene i gde ima muzike. Sakriju puške u kuhinju da se ne brukaju i zajedno se opijaju. U neko doba ih on vuče do sveštenikovog stana.
Švejk se dopao vojnom svešteniku jer pije rum, ne smrde mu noge, nije mnogo pobožan i poslušan je i zna da kuva grog po receptu nekog mornara. On se dobro stara o svešteniku. Kad mu jave da je pijan ko majka, on ga uredno pokupi i dovede kući. Legne ga, i kad se otrezni sve mu ispriča što je bilo. Onda mu nabavi orahovaču da leči stomak od pića. Pomogne mu da skupi priloge od poznanika i vojnih lica, založi klavir i proda divan. Ali u divanu ostane i neophodni sveštenički rekvizit. Zajedno se napijaju i pričaju o ženama, kartama i piću. Švejkova služavka je uhapšena a njena rođaka je izdala Švejkov stan nekim krojačicama koje imaju „salon“ sa ogledalima i slikama.
ŠVEJK SLUŽI SA VOJNIM SVEŠTENIKOM POLJSKU MISU
Citat: Poljske mise se služe dva puta - pre odlaska na front i - na frontu pre krvavog ubijanja.
Kao pripremu za poljsku misu Švejk je skuvao jaki grog i Katz oduševljen sprema se za misu. Jedva su prikupili sve potrebno - poljski oltar je ostao u prodatom divanu i jedva ga nalaze u nekoj crkvi gde ga je predao kupac divana. Opis oltara, citat: Lažna pozlata, kao što je lažna i sva slava svete crkve. - na vežbalištu je napravljen podijum - monstrancu su pozajmili iz samostana u Brevnovu - kalež je izgubljen, pa tu posluži sportski pehar koji pozajme od natporučnika Pošto se na licu mesta setio da nema ministranta, Švejk predlaže da on bude, i on to odradi opušteno i na zvižduk sveštenika koji smatra da je to lakrdija. Onda Švejk prizna kod kuće da nije nijedne vere, pa dobije misno vino da popije i tako pristupi veri.
VERSKA DEBATA
Sveštenika nije mnogo viđao danima jer je ovaj pio, kockao se i dolazio prljav i umoran. Onda bi samo sa Švejkom vodio razgovore o uzvišenim ciljevima, zanosu, lepoti razmišljanja. Kada su služili još jednu poljsku misu greškom je došao još jedan jako pobožan vojni sveštenik koji je nakon toga svartio da Katzu ukaže na nedostatak vere. Onda su ga napili i završio je u krevetu.
ŠVEJK NOSI POSLEDNJU POMAST (pričest)
Ministarstvo vojske je donelo odluku o ukidanju poslednje pomasti. Može izuzetno da se daje. Katza su pozvali da to obavi izuzetno za teške ranjenike u bolnici. Pripreme za pomast je obavio Švejk po knjizi, jer Katz to nije radio nikad: - ulje posvećeno od biskupa (konopljino ulje br.3 u farbarskoj radnji) - zvonce ukradeno sa svratišta itd. Kočijom jure u bolnicu i Švejk zvoni kao što je red. Ranjenici su umrli u toku noći i modri su iako su ranjeni u stomak. Sveštenik naplati uslugu za koju je pozvan iako su pacijenti mrtvi i nije obavio poslednje pomasti. Onda Švejk priča sa vojnicima o radosti umiranja kad granata raznese čoveka odjednom i o ratu kao pojavi. Dame iz Društva plemkinja za versko vaspitanje vojnika govore o katoličkom vojniku koji umire za cara, koga čeka raj i koji srećan umire. Posle svega se Švejk i sveštenik napiju. Posvećenim uljem Katz trazi da mu Švejk maže čizme.
ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD NATPORUCNIKA LUKAŠA
Švejkova sreća nije dugo trajala. Vojni sveštenik ga je dva puta izgubio na kartama, igrajući sa natporučnikom Lukašem. Izgubio i njegovih sto kruna za otkup. Pijan se pitao kako da pogleda u njegove glupe i dobroćudne oči. Ali švejk je mirno primio vest, ispričao zanimljivu priču, skuvao grog i pijani sveštenik je plačući zaspao. Sutradan je pokazao novom momku kako se kuva grog i gde se šta nalazi, a onda se javio natporučniku Lukašu na dužnost.
(Jaroslav Hašek, 1923.)
***
Naravno, devedeset godina je premalo da bi se Nebeski Narod dozvao pameti. Lakše je napraviti salto unazad iz mesta, soBstveni (kolektivni) nos zabiti u soBstveno (kolektivno) prkno, pa još to proglasiti filozofijom nacionalnog identiteta. Tek ćemo sada biti feldkurate sreće. Dozvolite da se ispovedimo.
- Ivice, pst, pod 17, kako beše - A, B ili G?
- Tiše bre, će nas uvate... Imaš puškice, šta me cimaš.
- Zaboravio sam ih u Emiratima.
- Konju. Pitaj Dinkića.
- Neću. On sve vreme mrmlja "fikus, minus, fikus, minus". Kojbre fikus kad je ovo Palma?
- Jbg, ovaj Krka je matora sisa, zna sva pitanja napamet a ne da. Ma, piši šta oćeš, ionako svi prolazimo osim tog krpelja pored tebe. Reko mi Žare.
- Bemtiđilasa, vaistinu.
- Ovaj Levi Štraus, jel valja original farmerke ili pazarske?
- Nije Levi Štraus nego Levi Stros.
- Jebo te Toma, kad pre naučiste engleski izgovor.
- Pa nije englez nego francuz, plus nije Levi nego Dominik Stros-Kan.
- Eeee, dobro, samo da nije levi. A u Kan nisam išo do sad, mora kažem Emiru da me ubaci u neki film da i tu pobedim konkurenciju.
- Fakofbolan, pusti me da razmišljam o odgovorima na pitanja u vezi ministarstva hortikulture. Ja nemam Žaretove megapuškice ko ti i Ivica.
- Iz astronomije, zaokruži pod G, "URSa Major Plus".
- Zajebo si se. Treba "URSa Minor Minus".
- E?
- Aha.
- Bemtiborku u prezime.
- Bisebe.
***
Tako i bi.
Ode fikus, forma decoralis. Onaj sa krupnijim i širim, mesnatijim listovima. Mnogo je davio, ispuštao CO2 u atmosferu, danjom i noćom. URSo motku za koju se bio prilepio kao da je ficus stipulata/repenis, tj. varijanta puzavica/penjačica. A tolike godine je bio ubeđen da je ficus elastica...
Prođe JULski rok, pade julska kiša, započe osmi mesec. Sad će i Mira, za Slobov rođendan da potpali večnu vatru na Ušću, 20. avgusta. I rekonstruisana Vlada plus, bez njega.
Samo da im barunica Ashton upiše ocene u đačke knjižice.
Bemih.
Ovih dana nagledasmo se najnovijih Bolidwoodskih blockbustera po kinima širom nam voljene Otadžbine naše. Šta ćete, kraj je JULa i početak Augusta, najvreliji deo leta.
Početkom prethodne nedelje, prvo je vicepremijerno prikazan (za odabrani publikum, pa potom i sluđeno pučanstvo) domaćinski slikopis - Transformers 4: The Reconstruction. Vicepremijera je vicepremijerno bila zakazana za 02. avgust, ali ispade da je neko drhtućim rukama permutovao cifre umesto da ukuca '20', kako je trebalo - i biće.
Zbog svega toga (neponovilose) odmah sutradan je usledila nova premijera, nastavak ponedeonog hita - Transformers 5: Kurcšlus. Sa ispravljenim i tačnim datum, baš kako i treba, tj. - tako treba. Sama fabula radnje i nije nešto preterano različita u odnosu na prethodni film, osim što se u tehologiju umešaju još hortinekultura i feng-šui enterijeri bez fikusa.
Kao odgovor konkurentske producentske kuće, odmah je izbačen par udarnih hitova (...) iz proverenih franšiza, nadrnčanih i izvađenih iz soški. Na konferenciji za medije, najavljene su dve kontrapremijere. Prva ide hi-tech razbijačina - Treasury Terminator 5: I'll Be Back Ivice!, sa trenutno najplaćenijim domaćim glumcem die hardžanra.
Odmah potom uleće i URS Attacks!: Fikus Uzvraća Udarac, nastavak poznate nam priče o tome ko je pao s Marsa - al' stvarno. Tačan datum kontrapremijere nije naveden, ali očekuje se da će to biti odmah po rekonstrukciji opozicije.
+++
Pored preganjanja putem pokretnih slika, održano je i vanredno ujedinjenoregionalno takmičenje zabave miliona usijanih glava, omiljeni nam šou "Ja imam antitalenat 2013" - preliminarne kvalifikacije. Umislivši da je prigrabio sve wildcards za sebe, na generalnoj probi se pojavio samo jedan takmičar, ponukan uspehom prošlogodišnjeg mu hit-singla ali i nadasve inspirišućih kritika na tu temu po medijima i žutoj štampi.
S obzirom na masovnost takmičara, kvalifikacije su trajale zaista kratko, tako da njihov tok prenosimo u celini.
Akteri:
- član, vicepremijer i premijer žirija (sede, sleva nadesno)
PŽ: Ovo je stara pesma, i to loša obrada. Znači žao mi je, ali moj glas znači nemaš. A nemaš ni Veljin, jer ti je ta duga frula napravljena od hrastovine stare 600 godina što dovoljno govori o tvom antimodernističkom i nazadnjačkom stavu. Neću sad da spominjem kako si 2003. znači glasao sa radikalima za smenu onog Živkovića, to ionako više neće da vam se ponovi, Čiča Tome i Principe mi. Dakle, znači imamo već dva glasa protiv i zaista smatram da znači nema potrebe da se dalje javno izjašnjava i vicepremijer žirija jer je matematika znači jasna. Da li se znači slažete, kolege?
VŽ: Konsterniran sam Vašom percepcijom i čvrstim autoritetom, gospodine.
ČŽ: Mjkmg, rasplaka me tek sad, na rastanku. Ajde bre da završimo će se skroz ugreje ovo ispred.
Ficus elastica se ovoga puta zaista preigrao, zaleteo čak u dve umetnosti. Preglumio se i presvirao, tako neminovno preforsirao i istrošio zalihe. Sada mu preostaje da rekonstruiše opoziciju, napravi novu pučansku udrugu pod nazivom "Ujedinjeni Politički Opozicioni Feudi Srbije - UPOFS", do Mitrovdana nekako skocka budžet za busplus i brašno. Zbog hajdučkog rastanka, naravno.A na proleće, činišvoliko, za Đurđevdan, ako ga se sete - sete. Ili zaborave. Možda bi tako bilo najbolje, za sve.
Sad mi treba stručan savjet i mišljenje. Stvar je sledeća: Imam starog
fikusa elastica. Bio je zapostavljen i to duže vrijeme, čak i izložen
suncu prošle godine i imao je oštećenja na listovima. Mnogo listova je
opalo. Sa njim je počelo i moje interesovanje za cvijeće. Čak sam i ja
od neznanja ga isjekao više nego što sam trebao (nisam ništa znao o
njima). Onda sam ga presadio u novu saksiju i dobio je novu zemlju. Sad
se zaliva tek kako treba jednom sedmično. Ali nikako da krene a želim ga
oživiti. I onda sam odlučio da ga obrežem pa šta bude. Jer pupuljci
nisu htjeli da idu i par listova pre što je izašlo je ostalo malo.
Primjetio sam pre par dana da je krenuo sa novim pupoljcima iz stabla.
Obrezao sam ga danas i slikao sam te pupoljke pa recite šta mislite. Jel
sam pogriješio i ima li nade za njega???
