Još uvek ima onih kojima nije jasna poruka "Strele", koji padaju na visokoparne tirade o umetničkim slobodama i trendseter građanartiste koje internet čaršija ne shvata?
Onda ništa.
Đuka Bizon je jutros pored 10minutnog pljuvanja po Đinđiću izgovorio:"Dobro je da mu bar neće dići bistu"— Stevanovic Vladimir (@VladimirStev) October 23, 2017
Ovo je namenski sprdnja spomenik!!
Bitange koje su sve ovo smutile pa prosule, celu tu besmislenu prašinu koja se digla ponovo će iskoristiti da odvrate pažnju od svog plana da unište park na Studentskom trgu i tu naprave javnu garažu "sa 700 parking mesta". U strogom centru Beograda (ulice Vasina i Uzun Mirkova to jesu, baš kao i sam Studentski trg) treba da bude dopušten samo javni saobraćaj i ništa drugo. Kako god, Vučić i njegovi hipnotizeri ponovo koriste građanističke sujete u svoju korist, pokazuju da su veoma sposobna ekipa medijskih manipulatora koja tačno zna kada u koju metu da gađa.
I pogodi.
Ovakvom relativizacijom dela (i lika) Zorana Đinđića se upravo rehabilituje Nedić, čijom se relativizacijom kvislinške saradnje sa nacistima zapravo rehabilituje kompletna banda "očeva i sinova" iz devedesetih. Btw, kakve bre veze Nedić ima sa preostalom kritički nastrojenom i užasavajuće razorenom javnošću sa jedne, i "strelom" iz koje se odozdo čuje Đinđićev glas a postrance gruvaju urbani zvuci i buka, sa druge strane istog mikrokosmosa? Nikakve, ali verovatno i to spada u umetničke slobode koje internet kukumavke nikada neće shvatiti.
E zbogzato se Vučići-uveoci sada slatko smeju, dok gradski karambol-dunđer Vesić natenane oštri ašove za nove radove u okviru fantazmagoričnog projekta "Studentski trg na izduvnim gasovima".
Zanimljivo, retko ko je komentarisao da taj "spomenik" više od strele podseća na udicu, na koju su kao mamac natakli Đinđića i opet nas sve upecali - od "nadurenih i neshvaćenih autora" do "internet čaršije".
Ima i onih kojima pomalo liči na bućkalo, za hvatanje somova širom Beograda na vodi.
Ima i onih kojima pomalo liči na bućkalo, za hvatanje somova širom Beograda na vodi.
Gosn Šper-Vesić kaže da "strela koja leti u visine najbolje simbolizuje život Zorana Đinđića". Za smrt ne kaže ništa, možda ga još uvek bole unutrašnji žuljevi od nošenja Đinđićevog kovčega. Kako god bilo, i na ovu izjavu se sama nameće još jedna asocijacija: kada je zadnji put strela bila odapeta u nebesa, ljudi su posle toga za kaznu prestali da razumeju jedni druge bez Vavilonske ribice.
Strela je tu, odapeta, tu su kule a tu je i nedostatak razumevanja (i razuma).
Opet.
Vesić i njemu slični ne mogu (niti žele) da shvate da je povezivanje strele i Đinđića, u ovom slučaju, daleko sličnije "slučaju" strele koju je Homeini odapeo ka Salmanu Rušdiju. Kakav bre crni "prekinuti let u budućnost", to može da lupeta samo neko ko nikada u životu nije pokušao da iz luka odapne krivu granu, Da jeste, znao bi kakvu je glupost odvalio.
A možda i zna, i po uobičajenom kradikalskom običaju za to ga zabole.
Strela je tu, odapeta, tu su kule a tu je i nedostatak razumevanja (i razuma).
Opet.
Vesić i njemu slični ne mogu (niti žele) da shvate da je povezivanje strele i Đinđića, u ovom slučaju, daleko sličnije "slučaju" strele koju je Homeini odapeo ka Salmanu Rušdiju. Kakav bre crni "prekinuti let u budućnost", to može da lupeta samo neko ko nikada u životu nije pokušao da iz luka odapne krivu granu, Da jeste, znao bi kakvu je glupost odvalio.
A možda i zna, i po uobičajenom kradikalskom običaju za to ga zabole.
Neko je napisao komentar na Fejsbuku da "ovo nije spomenik, već skulptura". Spomeničko svojstvo (spomen kome, čemu) ona dobija kako namerama naručilaca, tako i idejom autora ali podjednako i onim što u njoj vide "obični" posmatrači. Dakle: politikanstvo, lapurlartizam ili svakodnevica prošlosti, sadašnjosti i budućnosti - pitanje je sad.
Lepota je u oku posmatrača - baš kao i ničeansko-orvelijanska stvarnost.
Zar ne?
Ne?
Onda ništa, još jednom.