Jedna priča iz nekog od bezbroj hodnika zgrade UN u Njujorku.
- Ćao, Kali.
- Ćao, Stič.
- Aj se rukujemo?
- Može.
- Oćeš sa sve četri odjedared ili jedna po jedna, redom.
- Štjznm, meni to svejedno samo nek je po protokolu.
- Može prvo jednom, pa se kao posle opet sretnemo po prvi put i opet rukujemo, i tako četri puta.
- Može.
- He, ko recitacija sa četri strofe. A, može?
- He. Može.
- A monolog?
- E to obavezno.
Pa produže dalje, svako u svoju skamiju.
Ruka ruku mije.
Sa Trampom četiri puta, ali na kašičicu - jedan po jedan.
Sa Sorosem... e, o tome će se pričati nakon recitacije, monolog smo već čuli.
Za to vreme, u Srbiji, noćni Vihor nosi sve što Vulin laje. To jest, laže. Zapravo, htedoh reći - kaže.
Ne kaje se, još uvek.