Pobuđenje s.r.

Kragujevac, godine 1832

Rešenje Suda Naroda Srbskog

Da se bludnici Ružici 50 kamđija a Marku 50 štapa udari, da Marko na izdržavanje deteta 100 groša da.

POBUĐENJE:

Na presudi udovice Ružice poč. Momira Nenadića iz Selevca, koja je sa sinovcem Markom Jelenićem bludodejstvujući dete rodila.

Ovo sam rešenje potvrditi hteo - no Amidža čujući da je prestup ovaj u Selevcu učinjen zamoli, da se u jebačinu Selevčana ne mešamo ni malo govoreći: oni se protivu nas digoše što gde koju tuđu ženu jebemo ne nasilno već međusobnom voljom, a sad i sami počeše to isto činiti, ne štedeći ni rod svoj.

Neka se dakle jebu kao što su počeli, mi da se u jebačinu ne mešamo i na put ne stajemo, već da se samo radujemo što su oni, koji su nas hteli popraviti, tada od nas gori postali.

Saslušao je ovo primječenije, odobriti ga, i dao da se na presudi našoj pomilovanije napiše.

MILOŠ, s.r.

Pisar

Vuk St. Karadžić, s.r.

Kodža Miloš, stvarno Veliki.

Ni pisar suda kragujevačkog nije nam sasvim nepoznat: to je onaj isti carinik negdašnji mesta negotinskog i brzopalanačkog, iz vremena Prvog ustanka. Zaista bi bilo interesantno videti ovakvo njegovo primječenije na račun Hajduk Veljka - pa kada bole obe noge, da se zna i zašto. I od koga.

Izraz "kodža" zadržao se u govoru do danas na jugu Srbije i u Timočkoj Krajini, po srpskim i vlaškim selima podjednako. Kodža je turska reč za nešto veliko, po obimu ili količini.

Priča se da, kada je knez Mihailo Obrenović svome ocu (koga je zvao "Kodža Miloš"), rekao da ne sme tako surovo da se obračunava sa svojim političkim neprijateljima, Miloš na to odgovorio sledeće:

- Sinko, kada ti budeš na vlasti, ti radi po jevropski, a dok sam ja na vlasti ima da bude po balkanski.

Knjaz Miloš Obrenović je podjednako važio za kodža ženskaroša i još kodžastijeg protivnika demokratije u politici. Probajte da u gornjoj presudi bludodejstvujušče pojmove zamenite strančarenjem, čudo jedno bi nastalo od kontraprimječenija - sa sve pripadajućom MILOŠ s.r. armaturom u potpisu.

Ovim današnjim politikobludnicima ne bi pomoglo ni beskrajno iščitavanje Crven-Bana za kaznu (umesto Očenaš ili Hejlmeri! samobičevanja), da kojim slučajem mogu da padnu šaka Milošu s.r. - za bludodejstvovanje koje godinama incestuozno priređuju ovom društvu, ne 50 štapova već cela šuma motki ne bi bila dovoljna za zasluženu kaznu.

To ne razume Miloševu taktiku "steži dok ne zamuknu, a onda popuštaj", za njih je ćutanje jednako odobravanju; popuštanje je njima nepojmljivo. Nije da nisu u pravu - Srbija ni da pisne, ćuti kao miš, sakrivena u sve manjoj rupi zabluda o sopstvenom postojanju.

Nije ni čudo, onda, što rđavom narodu i tuđa jebačina smeta. Samo da se u politiku ne meša - na obostranu radost, molićufino.

Činiš Voliko, s.r.