U starom Rimu, gladijatori su pozdravljali cezara (cara) uzvikom "Ave, Caesar, morituri te salutant!", tj. prevedeno na srpski:
Živeo, Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti!
Julijanski kalendar napravio je Sosigen Aleksandrijski u I veku p.n.e. po nalogu Gaja Julija Cezara, imeperatora rimske Republike.
Onaj drugi kalendar, Gregorijanski, sačinili su u XVI veku Krtistofer Klavius i Alojsius Lili, a svetu ga objavio vatikanski Papa Gregor XIII.
Postoji i treći kalendar, tzv. Novojulijanski ili Milankovićev, za koga važi da je trenutno najprecizniji od ponuđenih. Taj kalendar su u XX veku sačinili Milutin Milanković i Maksim Trpković.
Podrazumeva se da Milanković nikako ne dolazi u obzir, jer je Naš. Njegov kalendar su prihvatili samo u Grčkoj i Rumuniji. SrBoslavna Crkva, od 1923. godine pa do danas, još uvek ga ne primenjuje jer čeka vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve".
Takođe, opšte je poznato i to da srBopatridioti mrze onu "katoličku" tj.
Svetsku Novu Godinu i ne poštuju je.
Dakle, po kom to osnovu ovo večerašnje
bulažnjenje nazivaju "srBskom Novom Godinom"? Ako je ona prva katolička, jer je po
kalendaru pape Grgura, šta je onda tu srBsko i pravoslavno u kalendaru
Julija Cezara?
Stari rimljani su mnogo voleli prvobitne hrišćane;
naročito na raspeću i međ' lavovima. Znači, zbog toga današnji srBoslavci toliko
vole praznična krstarenja i Lavove!
Htedoh reći, kladionice.
Htedoh reći, kladionice.
Od jedne rimske Republike, kalendarski tako nastadoše dve današnje - SrBija i SrBska, sa sve pripadajućim im cezarima koji, logično, smatraju da vreme od njih počinje Velikim Praskom i posle njih se završava Smakom Sveta. Svi ti srBski cezari, u duhu svog prethodnika kome se 'vako bogougodno em kalendarski klanjaju, decenijama narodu serviraju hleb od 3 dinara i igrarije oko koalicionih, korupcionaških i ostalih impotetntnih potencijala.
A narod, prangija li prangija,
Večerašnji tzv. doček u centru Negotina (i ostalih Palanki), tj. repriza glupiranja od pre dve nedelje, samo je recidiv roštiljskih i alkoholnih isparenja od onomad začinjen nezaobilaznim dimom petardi i topovskih udara lokalnog intenziteta. Pomislio sam da će makar večeras neki od glavešina svetovne & duhovne opštine Negotin načiniti koji stage diving međ' fanove, sa one razdrndane, trule i klimave komunalske bine, pokrivene raznim ceradama & šatorskim krilima i okićene državnim + crkvenim barjacima - baš kao neka čerga.
Sanak pusti, ne beše ništa od toga.
Sanak pusti, ne beše ništa od toga.
Večeras je napolju hladnjikavo ali vedro. Nema padavina.
Sutra je Vasilica, tj. imendan sv. Vasilija.
Vasilios je stara grčka reč za kralja, cara. Cezara.
Vratili smo se na početak priče.
***
Ukoliko vam baš i nije jasan na latinskom, naslov ovog blogposta slobodno prevedite kao:
Živeli, care!
Pozdravljaju te oni koji će srBovati!
Srećna vam Rimska Nova Godina, cezari i gladnijatori.