Nakon deset godina, čak je i žaba ukapirala da je kradikalska bajka ipak samo - bajka. I da je decenija laganja, fasadne demokratije, kulisa od države samo performans Aleksandra V. Paligasiraspikuće koji on organizuje za samog sebe u par miliona kopija, kako bi nastavio samoobmanjivanje tih kopija da sve ovo nije ništa drugo nego samo zakulisna institucionalizovana pljačka neviđena u dosadašnjoj istoriji (i geografiji) naše zemlje ponosne.
Kako je iskočila, žaba je odmah ukapirala da baš i nije morala to da radi. Mogla je ladno (...) da sačeka do prvih hladnijih jesenjih dana, jer se već sad, usred usijanog leta, i van kazana vidi da će na jesen onaj gorespomenuti Besomuk sa Koraksovih karikatura teško uspeti da nađe potpalu za dalje kuvanje. I da se poljupcem od žabe ne postaje princ (ili operski pevač), naročito ako te On poljubi.
Jer, i ruska bajka je ipak samo - bajka.
Kre.
I tačka.