Retardi su ovog čoveka pobrkali sa drugim, istog imena i prezimena, koji zaista jeste preminuo. Nisu znali ko je ko (verovatnije, ne znaju ni da postoje dvojica), stoga su u svojoj "vesti" prilepili i novinar i advokat. Jedni brljaju, a buljuci drugih kao po komandi to prenose i dalje šire. Pa kome smeta što je umro, a nije, neka se sam javi. Šta oni imaju tu da sad lupaju glavu oko toga ko je ko i da li jeste ili nije umro. A ako se ne javi, još bolje. Mir, mir, mir niko nije živ.
Jozef K je bio uredno optužen, procesuiran i osuđen na smrt, a da do poslednjeg trenutka svog nasilno prekinutog života nije saznao zbog čega i koga. Važno da je sve bilo po zakonu.
Kriv si.
Zašto?
Zato što si kriv.
Ali nisam.
Jesi, tako kaže Sud.
Živ sam.
Nisi.
Ali jesam!
Nisi, tako kažu tabloidi.
I tačka.
Ko nije čitao Kafkin roman "Proces" i Nimelerovu pesmu "Došli su" neka odmah prione.
Ko jeste, neka se priseti dok još nije kasno.
A kasno je.
Prekasno.