"Ponosan sam na to kako se u Beogradu gradi i presrećan sam jer će se za 20 godina pričati da je to urađeno, ja se nadam u Vučićevo a ne u Vesićevo vreme."
- AV, Blic 17.09.2019.
Gazda redovno obilazi gradilište Beograda na vodi. Zorno ga prate poslovođe i predradnici.
Ko odbija da vidi očigledno - da je izgradnja Beograda na vodi započeta na današnji dan, 1. oktobra 1991. godine, prvom granatom ispaljenom na Dubrovnik, taj ne želi da vidi ni očiglednije - da je radikalni nakot uspeo da razbuca Beograd i Srbiju na isti način. I da je sve to jedan isti, neprekinuti niz divljaštva i ludila u kome tri decenije učestvuje maltene ista ekipa, uz samo nekoliko personalnih promena na terenu koje nimalo ne utiču na koncepciju njihove igre. Nebitno, jer svi oni ionako liče jedni na druge a rade isto.
To se drugačije nije moglo završiti, osim ovako kako se Srbija danas dovršava.
Bolje reći - dokrajčuje.
Urbicid se vratio kući.
I patriotska pljačka zajedno s njim, ruku pod ruku.
Gradomržnja palanačka, koju radikalni nakot nikada nije uspevao da u potpunosti sakrije, od svog osnivanja pa do dana današnjeg.
Na današnji dan, 1. oktobra 2019. godine, Srbija i dalje svira u švedski narodni instrument sa osam rupa, od pečene gline. Da, u okarinu. I sere gladna, po šabački rečeno, dok čeka da "ovog odvedu oni koji su ga doveli". Ali, malo morgen - 130 godina prakse je to i ne da se.
Počelo je i kačenje novogodišnje rasvete. Danas, naravno.
Počelo je i kačenje novogodišnje rasvete. Danas, naravno.
"Urbicid je osveta mrzitelja grada."
- Bogdan Bogdanović -
- Nebojša Popov: Tragovima jedne knjige II (Republika, br.290/291, 31.08.2002)
- Einstürzende Neubauten (post #641, 25.04.2014)
- Urbicid (post #1649, 26.02.2019)