По манастирите се чуват разно шушукане...
Ukoliko nikada niste čuli za njega, ili probali čuveno bugarsko crveno vino "Манастирско шушукане" (Manastirsko šaputanje, tj. ako je predviđeno za izvoz Klostergeflüster ili Monastery whispering), koje je bilo naročito popularno kod nas sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, onda nikada nećete razumeti sve draži malograničnog šverca u vreme socrealizma - u doba kada smo po svim mogućim kriterijumima za Bugarsku mi bili "Zapad". Ono, tokom devedesetih, samo je bleda slika i ostavilo je mučan utisak sa obe strane Stare planine, za razliku od vremena dvadesetak godina pre toga - barem što se naše bratske strane tiče.
Danas je omiljenije šaputanje po sahranama.
Raznim.
Ona: Da ti nešto kažem, u poverenju - džabe se farbaš u crno. Zeznuo si stvar.
On: Manemojte. Si čula bre ti za Milojka Kitića?
Ona: Wtf?! Šta sad s njim...
On: Ima taj običaj da kaže "zašto dugu crnu kosu plavo oboji, skini šminku, umij lice, loše ti stoji". O'š ti zapevam?
Ona: Isto ti se 'vata. Gotov si.
On: U, jaeote...
Ona: Nemoj da plačeš, razliće ti se boja. E da, ima još... videće te Toma.
***
Ma, ništa ozbiljno. Samo predizborno zagrevanje i podgrevanje.
Potpirivanje pipirevke.