maj 1995.
Sa brda oko Sarajeva puca odličan pogled na Valterov grad.
Puca.
Odličan.
Puca.
Odličan.
Na slici su izletnici - Stwučnjak za maljutke, bazuke i twomblone, njegov Lični Nosač "pecaljki i stalka za kameru" i njihov ortak Master menadžmenta lopatne asanacije zemljišta po kome je ta ekipa hodala. Pored njih, tu je i buljuk lokalnog i zemunskog bašibozuka, koji neizbežno statira uz njih do dana današnjih.
maj 2019.
Sa skupštinske govornice puca odličan pogled na Kosovo i još odličniji na Srbiju.
Puca.
Odličan, odličniji.
Puca.
Odličan, odličniji.
Ekipa je ponovo na okupu, doduše samo malo izmešanih uloga glede komandovanja. I dalje su tu pištolji, stwani plačenci, jebatčuvammatew prolaznici, ratohuškanje, strahohuškanje, "maljutkemaljutke", zveckanje oružj... pardon - pecaljkama i stalcima za kameru, lopatama, asanacijama, džakovima glasačkih listića kupusa i maketama najnovijeg ruskog naoružanja iz sedamdesetih godina prošlog veka, laganje, propaganda, mobilizacije, borbene gotovosti, prenemaganje, vulinisanje, stručnjaci, nosači, masteri, četnici, buljuci bašibozuka.
Izletnicima je trebalo tačno četrnaest godina da se u punom zamahu sa Pala vrate nazad u Beograd i nastave tamo gde su u Bosni stali.
Beogradu se treba osvetitii za sve otpore.
Srbiji se treba osvetiti jer nije dovoljno Srpska, već samo "srbijanska".
Treba se osvetiti jer Beograd i Srbija nisu dovoljno Srbistanski.
Beogradu se treba osvetitii za sve otpore.
Srbiji se treba osvetiti jer nije dovoljno Srpska, već samo "srbijanska".
Treba se osvetiti jer Beograd i Srbija nisu dovoljno Srbistanski.
Maj je povazdan bio mesec ekskurzija, a ova kradikalska "ekskurzija" predugo traje.
Sav cirkus u poslednjih nekoliko dana organizovan je zato što sumanuti Aleksandar Vučić za jun, nakon Samita u Parizu, priprema veličanstvenu organizaciju 630. godišnjice Kosovske bitke, kao i 30 godina otkako je Slobodan Milošević zajahao Srbiju na tom istom mestu - i još uvek nije sjahao. Zbog svega toga, Vučić nikome - ali baš nikome - neće dopustiti da mu tu proslavu pokvari, jer se nameračio da prevaziđe Mioševića: sve je odradio - ratove, slomove, pljačku, kontramitinge. Ostalo mu je još samo da upriliči i jednu Gazimestansku farsu, po svojoj meri. U tu svrhu, upravo teku najozbiljnije pripreme da celo Kosovo polje preseli u centar Beograda, glumci i statisti odavno spremaju svoje uloge i uvežbavaju scene, oružje, oklopi, konji, barjaci, janičari, izdajnici, Marko - svi spremno čekaju na znak da predstava konačno može da počne.
Konačna predstava može da počne.
Pa da Šizoje pusti i koju suzu radosnicu, i to onu pravu - gazimestansku.
Red bi bio.
Odavno nije.
Odavno nije.