- Alo, jel to Iskander-Paša Srbistanski?
- Jahšta je. A ko je to?
- Jahšta je. A ko je to?
- Ovde Nur-Sultan Nazarbajev Kazahstanski.
- Ooooooo, pa đes' jarane! Reci, koja te muhka spopala?
- Ih, muhka. Jes ti čuo abrove da su bili nehkakvi izbori u Carigradu, Angori i okolini, vele da se pojavila nehkakva ohpozicija Sultanu Redžepu i lažu da su pobedili... Nema šanse, ne'uzu billah! Nego, mislim ti se ja od sabajle, ajde Sultanu da čestitku za pobedu pošaljemo, red bi bio. Neće da se baci. Može i zahjedničku, viš da pošta štrajkuje ovih dana po vilajetima.
- Ma ša'allah, pobeda nego šta! Evo, poslaću ja zahjedničku čestitku u Carigrad, ne brini se ti više oko toga. Ajd!
- Ajd!
***
- Dači-Beže, vikni vamo deder onoga moga teklič-brzahka, onog Kulu-Nebojšu, da po njemu pošaljemo Sultanu čestitku, združenu za Srbistan i Kazahstan!
- Ali, mogo bi ja to, Paša...
- Ali, mogo bi ja to, Paša...
- Jok, siktermore! Bolja si trbušna plesačica nego pevačica, a znaš već kaki nam je Sultan...
- Ajjjj... jes vala! Idem po Kula-Nebojšu, iz ovih stopa. Nebojšooooooo!
- A?!
- Odma da si se nacrto kod Paše, ima za tebe tajni zadatak.
- (zadihan od trčanja uz Velike stepenice, od Savamahale do Kalehznačimegdana) Eto mene, veliki Iskander-Paša, doleteh ko soko iz Urovice!
- Slušajmore sadvamo: Kula-Nebojšo, šaljemo te ja i Nur-Sultan u Carigrad, na portu, da kao naš teklič Sultanu Redžepu odneseš naše čestitke povodom njegovog nehporaza tojest ohpozicione nehpobede na izborima. Kad stigneš u Stambol, primiće te lično Sultan a ti ćeš mu predati združenu čestitku Srbistana i Kazahstana. Pazi dobro, Nebojšo, Kulo moja stražarska: kad budeš tamo pred Sultanom, odma da si krenuo da se kurčiš! Da vidi Sultan da mi i kazahstanski nam jarani nismo mačji kahšalj. Ne može tamo nehkakva ohpozicija koja ne postoji da nam Sultanu radi šta oće. Nego, Nebojšo, da dobro tamo povedeš računa - ako na tvoje kurčenje počnu i Sultan i ohpozicija da se kontrakurče, e onda Nebojšo ti odma da odkurčiš. Ipak su pašahluci srbistanski i kazahstanski mali za Carevinu, pa čak i za nehkakvu ohpoziciju koja ne postoji. I još nešto, da znaš: Sultan je lahkom na pare i na muško dupe, a ja švajcarske franke više nemam da ti dam. Sve si ih obećo onom ohlošu poštarskom, pa se sad vadi sam ako te na Porti stisnu.
- Allahu'akbar, biće kako mora biti moj Pašo. Opet. Krećem iz ovih stopa! I... vratiću se.
- Aha. Aj sad, iš!
***
- Alo, Nur-Sultane!
- A?
- Jah sam.
- Jah si.
- Samo da ti jahvim da sam poslo onog mog, od poverenja. Namazano to, dresirano... izvršiće.
- E vala ako si. Ajd.
- Ajd. Eeee, čekaj, ne prekidaj!
- Šta bi?
- Setih se da te pitam nešto: šta misliš, da preimenujem, poput tebe, prestonicu u Aleksandrija?
- Može.
Nasradin Hodža i čestitari (ili 'Kako smo od Dosmanlija postali oSNSmanlije'), narodna priča