Tolerancija je konsekvenca ljudskosti. Svi smo mi krhka bića, prepuna grešaka počinjenih u životu, pa hajde da jedni drugima međusobno oprostomo sopstvene gluposti - bio bi to prvi prirodni zakon. Tolerancija nikada nije bila uzrok građanskog rata, dok je, sa druge strane, progon Zemlju natopio krvlju.
- Volter
Međunarodni Dan tolerancije posvećen je podizanju svesti i vere u ljudska prava - kao podršku i jednakosti i različitosti širom sveta, podjednako. Po okončanju 1995. kao Godine tolerancije, Ujedinjene nacije su 1996. uspostavile 16. novembar kao Dan tolerancije u celom svetu.
Nema sumnje da bi svet bez tolerancije bio veoma rđavo mesto za život. Neki, čak, veruju da takav svet uopšte ne bi trebalo da postoji, jer svako ima pravo da slobodno izrazi svoju volju, veroispovest, politička i druga uverenja, pa i svoju savest - bez straha od predrasuda, ismevanja ili bilo kakvih (daleko gorih) konsekvenci. Pored toga, treba znati da nečije versko opredeljenje ili nacionano/rasno poreklo predstavljaju tlo bez potencijala da među njima rastu i razvijaju se tolerancija i prijateljstvo.
UN definišu toleranciju kao poštovanje, uvažavanje i prihvatanje rezličitosti kultura širom sveta kao i svega što nas čini ljudima. To je ljudsko pravo koje treba usvojiti, i ne treba očekivati da ga poštuju i primenjuju samo pojedinci, već podjednako i grupe i države. U samoj suštini ove ideje, kao takve, leže ljudska prava, jer ona podržava ideju da ceo ljudski rod ima pravo da živi u miru.
Širom sveta društva prolaze kroz duboku transformaciju, kako globalizacija poprima sve brži tok. To otvara brojne mogućnosti za dijalog i razmenu, pokreće nove izazove koji su sve oštriji usled nejednakosti i siromaštva, sukoba koji uporno traju i migracija. U porastu su isključivost u politici i diskurs podela. Različitost biva odbačena kao izvor slabosti. Ponovo oživljavaju i veličaju se mitovi i bajke o "čistoti" kulture.
U tom kontekstu, tolerancija mora biti nešto mnogo više od puke ravnodušnosti i pasivnog prihvatanja drugih. Ona mora biti čin oslobađanja, pri kome se različitosti drugih prihvataju kao naše. To znači poštovanje velike raznolikosti među ljudima, zasnovano na ljudskim pravima. To je upoznavanje sa drugima preko novih mostova dijaloga. To je borba protiv svih vidova rasizma, mržnje i diskriminacje - jer diskriminisanje jednog predstavlja diskriminisanje svih.
Takođe, ideja Dana tolerancije je da obrazovanje predstavlja ključni faktor u sprečavanju netolerancije među ljudima. Ovaj dan je posvećen ohrabrivanju ljudi da se obrazuju i nauče kako praktikovati solidarnost među etničkim, društvenim i kulturnm grupama.
***
Palanaštvo, ma gde u svetu ugazili u njega, u svojoj suštini počiva na netoleranciji. Svaki fažizam je u suštini palanački, a glavna alatka za sprovođenje fašističkih fiks-ideja je upravo netolerancija, rame uz rame sa strahom. I upravo zbog toga prvo udaraju na obrazovanje, jer znaju da otpor bezumlju tu počinje. Zato se obrazovanje pretvara u "obrazovanje".
Odupreti se "neodoljivom šarmu" palanaštva i fašizma nikako nije lako, ali jeste moguće.
I obavezno.