Lažne vesti predstavljaju stvaran problem
Verovatnoća objavljivanja lažnih vesti na tviteru veća je za više od 70% u odnosu na stvarne vesti.
Evo grafičkog primera (simulacija):
- levo su lažne vesti (crveno), desno su istinite vesti (zeleno)
- svaka tačkica (crna) predstavlja jednu osobu
- tačkice menjaju boju svaki put kada vest bude podeljena
Ne treba za ovo kriviti botove: oni podjednako dele istinite i lažne vesti u otprilike istom odnosu. Zapravo, problem je u ljudima.
Problem nije tipično američki, zato što je poodavno postao globalni - pa tako i naš. Osim ako se tu ne računa srbistansko palanačko abrovanje, starije od svih društvenih i nedruštvenih mreža, koje je danas samo dobilo nova tehološka pomagala zarad postizanja istih, drevnih ciljeva: širenja laži i poluistina.
Jedan od poslednjih u nizu idiotizama širenja lažnih vesti - a da se ne tiče svakodnevnog mrcvarenja "ubijene pevačice" - svakako je Svinjformerova "vest" o "najvećim ustaškim fudbalskim tajnama".
Nekoliko dana po objavljivanju ove "vesti" u Informeru, NUNS je na svom sajtu objavio rezultat jednostavnog pretraživanja po društvenim mrežama, koje pokazuje da je ta "vest" zapravo gomila baljezgarija i laži sračunata da odvrati srbistanske gledaoce od navijanja za hrvatsku fudbalsku reprezentaciju. Kakav kretenizam, kao da je to uopšte nešto bitno za život stanovnika provizorijuma od države, u čijem dodatnom razaranju u ne baš maloj meri učestvuje i uruk-Vučićević sa svojom ekipom.
Zapravo, ne radi se o navijanju Srba za Hrvate, već o tome da se prolovi ovdašnji nikako ne smeju trgnuti iz "Ruske bajke" (i sličnih), osvrnuti se oko sebe i početi da postavljaju nezgodna pitanja na koja nema odgovora koji bi sprečio nezadovoljstvo koje može biti letalno po vlast. A onda - posledično - i po Informer.
Za kraj, vratimo se na početak - ponovo u Ameriku.
Ovih dana je, takođe, objavljen zvanični rezultat istrage povodom optužbi da je tokom tamošnje predsedničke kampanje 2016. bilo i mešanja "ruskih prstića", u kome se navode i konkretna imena, datumi, situacije. Argumentovano i dokumentovano, i to baš od strane državnog tužioca koga je predsednik Tramp imenovao na tu funkciju. Izveštaj nikako ne ide u prilog Trampu i njegovima, ali itekako potvrđuje sumnje i teorije zavere da je na konačni rezultat predsedničkih izbora uticaj imao i strani faktor - kako britanska Cambridge Analytica (koja je širenjem lažnih vesti i targetiranom kampanjom obmanjivala birače) tako i ruski hakeri. Problem je što se delovanje i jednih i drugih dovodi u vezu sa pobedom Donalda Trampa. Još je veći problem, što se sve veći broj ljudi iz Trampovog okruženja ali i onih koji su ga podržavali, okreću protiv njega. Razlog je isti onaj zbog koga su ga podržali pre izbora, povod leži u njemu samom.
Naravno, u svom stilu (i onih koji su ga savetovali tokom kampanje, sa obe strane Atlantika) Tramp odgovara kontraoptužbama u najsvetlijoj tradiciji staljinističkog whataboutisma - "ako je Obama znao za ruske hakere, što onda nije naredio službama da reaguju" i slično. Na konkretne optužbe i dokaze od strane državnog tužioca, odgovoriti sa "ako"... propast. Upravo tako se utire put tzv. impičmentu, razrešenju američkog predsednika. Po prvi put u istoriji.
Tramp, D.J.Vučićević, kradikali od Vučića pa naniže, Meho od Parfema ili bilo koji drugi javni radnik, kada već lažu, red bi bio da na umu imaju i onu narodnu da motka ima dva kraja.
Međutim, izgleda da nemaju.
A botovi šire sve, pa tako i drugi kraj spomenute motke.
Baš kao što ga i ljudi prihvataju za istinu.